Рјечник

sr У ресторану 1   »   da På restaurant 1

29 [двадесет и девет]

У ресторану 1

У ресторану 1

29 [niogtyve]

På restaurant 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Да ли је сто слободан? E--b--de--l---gt? Er bordet ledigt? E- b-r-e- l-d-g-? ----------------- Er bordet ledigt? 0
Молим Вас, хтео / хтела бих јеловник. M- --g-be-e -m-me-u-or---? Må jeg bede om menukortet? M- j-g b-d- o- m-n-k-r-e-? -------------------------- Må jeg bede om menukortet? 0
Шта можете препоручити? Hv-d-ka--du a------e? Hvad kan du anbefale? H-a- k-n d- a-b-f-l-? --------------------- Hvad kan du anbefale? 0
Радо бих пиво. Jeg v-l --rn- h-ve ----l. Jeg vil gerne have en øl. J-g v-l g-r-e h-v- e- ø-. ------------------------- Jeg vil gerne have en øl. 0
Радо бих минералну воду. Jeg-----ge-n----ve e--da-skva--. Jeg vil gerne have en danskvand. J-g v-l g-r-e h-v- e- d-n-k-a-d- -------------------------------- Jeg vil gerne have en danskvand. 0
Радо бих сок од поморанџе. J-- vi- g-rn---av--en-ap----i-j-ice. Jeg vil gerne have en appelsinjuice. J-g v-l g-r-e h-v- e- a-p-l-i-j-i-e- ------------------------------------ Jeg vil gerne have en appelsinjuice. 0
Радо бих кафу. Jeg vi-----ne -a----a--e. Jeg vil gerne have kaffe. J-g v-l g-r-e h-v- k-f-e- ------------------------- Jeg vil gerne have kaffe. 0
Радо бих кафу са млеком. J-g v-l ger-- h------f-e med m-lk. Jeg vil gerne have kaffe med mælk. J-g v-l g-r-e h-v- k-f-e m-d m-l-. ---------------------------------- Jeg vil gerne have kaffe med mælk. 0
Са шећером, молим. Me-----ke----ak. Med sukker, tak. M-d s-k-e-, t-k- ---------------- Med sukker, tak. 0
Хтео / хтела бих чај. J-- --l ----e ha-----. Jeg vil gerne have te. J-g v-l g-r-e h-v- t-. ---------------------- Jeg vil gerne have te. 0
Хтео / хтела бих чај са лимуном. J-g vi- -------a-- te-----ci-ron. Jeg vil gerne have te med citron. J-g v-l g-r-e h-v- t- m-d c-t-o-. --------------------------------- Jeg vil gerne have te med citron. 0
Хтео / хтела бих чај са млеком. Jeg vi- gern- -a------me--m-lk. Jeg vil gerne have te med mælk. J-g v-l g-r-e h-v- t- m-d m-l-. ------------------------------- Jeg vil gerne have te med mælk. 0
Имате ли цигарете? Ha- I ciga--t---? Har I cigaretter? H-r I c-g-r-t-e-? ----------------- Har I cigaretter? 0
Имате ли пепељару? Har-I et-----bæger? Har I et askebæger? H-r I e- a-k-b-g-r- ------------------- Har I et askebæger? 0
Имате ли ватре? H-r-d- --d? Har du ild? H-r d- i-d- ----------- Har du ild? 0
Недостаје ми виљушка. J-g ma--le- -n g---el. Jeg mangler en gaffel. J-g m-n-l-r e- g-f-e-. ---------------------- Jeg mangler en gaffel. 0
Недостаје ми нож. Jeg-m-n--e- en -niv. Jeg mangler en kniv. J-g m-n-l-r e- k-i-. -------------------- Jeg mangler en kniv. 0
Недостаје ми кашика. J------------n -k-. Jeg mangler en ske. J-g m-n-l-r e- s-e- ------------------- Jeg mangler en ske. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Граматика спречава лажи!

Сваки језик има посебне одлике. Неки језици имају карактеристике које су јединствене. У такве језике спада трио. Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци. Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком. То што трио чини особитим је његова граматика. Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину. Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку. То је наставак којим завршава сваки глагол. Он нам показује до које мере је реченица истинита. Ево једноставног примера како ово функционише. Узмимо реченицу Дете је отишло у школу. У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин. Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу. Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу. Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж. Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати. Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит. Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати. Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом. Званични језик Суринама је холандски. Превођење са холандског на трио је врло проблематично. Ово стога што је већина језика много мање прецизна. Тиме се омогућују нејасноће око изговореног. Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу. Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио. Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?! И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи. Спада у јужнословенске језике. Највише је сродан с бугарским. Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима. У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују. У Македонији је одувек живело пуно различитих народности. То се, наравно, одразило и на језик земље. На језик је утицало пуно других језика. Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик. Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског. Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља. Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик. И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела. У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик. Па је стога важан део македонског идентитета.