Рјечник

sr Прошлост 3   »   gu ભૂતકાળ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ત્ર્યાસી]

83 [Tryāsī]

ભૂતકાળ 3

bhūtakāḷa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
телефонирати ફ-ન-કરો ફો_ ક_ ફ-ન ક-ો ------- ફોન કરો 0
p--n---a-ō p____ k___ p-ō-a k-r- ---------- phōna karō
Ја сам телефонирао / телефонирала. મ-----ન---્-ો. મેં ફો_ ક___ મ-ં ફ-ન ક-્-ો- -------------- મેં ફોન કર્યો. 0
mē-----n- --r-ō. m__ p____ k_____ m-ṁ p-ō-a k-r-ō- ---------------- mēṁ phōna karyō.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. હું-આ-ો સમય --ન-પ----ો. હું આ_ સ__ ફો_ પ_ હ__ હ-ં આ-ો સ-ય ફ-ન પ- હ-ો- ----------------------- હું આખો સમય ફોન પર હતો. 0
H---ākh------ya-p-----para---t-. H__ ā___ s_____ p____ p___ h____ H-ṁ ā-h- s-m-y- p-ō-a p-r- h-t-. -------------------------------- Huṁ ākhō samaya phōna para hatō.
питати પ-છવ-ં પુ__ પ-છ-ુ- ------ પુછવું 0
P--h-vuṁ P_______ P-c-a-u- -------- Puchavuṁ
Ја сам питао / питала. મ- -ુછ-ય-. મે પુ___ મ- પ-છ-ય-. ---------- મે પુછ્યુ. 0
m- -uc-yu. m_ p______ m- p-c-y-. ---------- mē puchyu.
Ја сам увек питао / питала. મ---હંમ--- પ-છ---ં. મેં હં__ પૂ___ મ-ં હ-મ-શ- પ-છ-ય-ં- ------------------- મેં હંમેશા પૂછ્યું. 0
M-----m---ā p-c-y-ṁ. M__ h______ p_______ M-ṁ h-m-ē-ā p-c-y-ṁ- -------------------- Mēṁ hammēśā pūchyuṁ.
испричати જણાવો જ__ જ-ા-ો ----- જણાવો 0
Ja--vō J_____ J-ṇ-v- ------ Jaṇāvō
Ја сам испричао / испричала. મ-ં---્-ુ-. મેં ક___ મ-ં ક-્-ુ-. ----------- મેં કહ્યું. 0
mēṁ k--y--. m__ k______ m-ṁ k-h-u-. ----------- mēṁ kahyuṁ.
Ја сам испричао / испричала целу причу. મેં--ખી-વાર્ત--ક--. મેં આ_ વા__ ક__ મ-ં આ-ી વ-ર-ત- ક-ી- ------------------- મેં આખી વાર્તા કહી. 0
M-- -khī v---- --hī. M__ ā___ v____ k____ M-ṁ ā-h- v-r-ā k-h-. -------------------- Mēṁ ākhī vārtā kahī.
учити શીખ-ુ શી__ શ-ખ-ુ ----- શીખવુ 0
Ś-k-a-u Ś______ Ś-k-a-u ------- Śīkhavu
Ја сам учио / учила. હ-ં----્યો --ં. હું શી__ છું_ હ-ં શ-ખ-ય- છ-ં- --------------- હું શીખ્યો છું. 0
huṁ -īk--- ----. h__ ś_____ c____ h-ṁ ś-k-y- c-u-. ---------------- huṁ śīkhyō chuṁ.
Ја сам учио / учила цело вече. મ-- ------ંજ --્યાસ ક--યો. મેં આ_ સાં_ અ___ ક___ મ-ં આ-ી સ-ં- અ-્-ા- ક-્-ો- -------------------------- મેં આખી સાંજ અભ્યાસ કર્યો. 0
Mēṁ āk-- ---̄-a-----ā-- kar--. M__ ā___ s____ a______ k_____ M-ṁ ā-h- s-n-j- a-h-ā-a k-r-ō- ------------------------------ Mēṁ ākhī sān̄ja abhyāsa karyō.
радити ક-મ કા_ ક-મ --- કામ 0
Kā-a K___ K-m- ---- Kāma
Ја сам радио / радила. મેં --મ ક-્-----ે. મેં કા_ ક__ છે_ મ-ં ક-મ ક-્-ુ- છ-. ------------------ મેં કામ કર્યું છે. 0
m-- -ām- k---------. m__ k___ k_____ c___ m-ṁ k-m- k-r-u- c-ē- -------------------- mēṁ kāma karyuṁ chē.
Ја сам радио / радила цели дан. હ-ં---ો-દિ-- ક-- ક-------. હું આ_ દિ__ કા_ ક_ છું_ હ-ં આ-ો દ-વ- ક-મ ક-ુ- છ-ં- -------------------------- હું આખો દિવસ કામ કરું છું. 0
Hu--āk-ō-di--s--kā---k--uṁ-chu-. H__ ā___ d_____ k___ k____ c____ H-ṁ ā-h- d-v-s- k-m- k-r-ṁ c-u-. -------------------------------- Huṁ ākhō divasa kāma karuṁ chuṁ.
јести ભ-જન ભો__ ભ-જ- ---- ભોજન 0
B--jana B______ B-ō-a-a ------- Bhōjana
Ја сам јео / јела. મેં---ધ-- --. મેં ખા_ છે_ મ-ં ખ-ધ-ં છ-. ------------- મેં ખાધું છે. 0
m-- -h----ṁ-c-ē. m__ k______ c___ m-ṁ k-ā-h-ṁ c-ē- ---------------- mēṁ khādhuṁ chē.
Ја сам појео / појела сву храну. મ-- બધો ખ-ર----ા-ો. મેં બ_ ખો__ ખા__ મ-ં બ-ો ખ-ર-ક ખ-ધ-. ------------------- મેં બધો ખોરાક ખાધો. 0
Mē--b--hō----r--a ----hō. M__ b____ k______ k______ M-ṁ b-d-ō k-ō-ā-a k-ā-h-. ------------------------- Mēṁ badhō khōrāka khādhō.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.