К-лі -ягн-к пры--вае ў -ен-?
К___ ц_____ п_______ ў В____
К-л- ц-г-і- п-ы-ы-а- ў В-н-?
----------------------------
Калі цягнік прыбывае ў Вену? 0 K--і-t-ya--іk ----y-a--u--e-u?K___ t_______ p_______ u V____K-l- t-y-g-і- p-y-y-a- u V-n-?------------------------------Kalі tsyagnіk prybyvae u Venu?
Калі--я--ік----бывае-- --с--у?
К___ ц_____ п_______ ў М______
К-л- ц-г-і- п-ы-ы-а- ў М-с-в-?
------------------------------
Калі цягнік прыбывае ў Маскву? 0 K-l-----ag-і- -rybyv---- M-s-v-?K___ t_______ p_______ u M______K-l- t-y-g-і- p-y-y-a- u M-s-v-?--------------------------------Kalі tsyagnіk prybyvae u Maskvu?
Ці ё-ць у ця-н--у-с---------гон?
Ц_ ё___ у ц______ с______ в_____
Ц- ё-ц- у ц-г-і-у с-а-ь-ы в-г-н-
--------------------------------
Ці ёсць у цягніку спальны вагон? 0 Tsі y--t-’ u-t-ya---k---pa---- vago-?T__ y_____ u t________ s______ v_____T-і y-s-s- u t-y-g-і-u s-a-’-y v-g-n--------------------------------------Tsі yosts’ u tsyagnіku spal’ny vagon?
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела.
М-е-па---------л-- да Б---ел----ль-- ў ад-ін бо-.
М__ п_______ б____ д_ Б______ т_____ ў а____ б___
М-е п-т-э-н- б-л-т д- Б-у-е-я т-л-к- ў а-з-н б-к-
-------------------------------------------------
Мне патрэбны білет да Бруселя толькі ў адзін бок. 0 Mn- --tr--ny--і--t d- -----l-a -----і u ad--- -o-.M__ p_______ b____ d_ B_______ t_____ u a____ b___M-e p-t-e-n- b-l-t d- B-u-e-y- t-l-k- u a-z-n b-k---------------------------------------------------Mne patrebny bіlet da Bruselya tol’kі u adzіn bok.
Више језика
Кликните на заставу!
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела.
Мне патрэбны білет да Бруселя толькі ў адзін бок.
Mne patrebny bіlet da Bruselya tol’kі u adzіn bok.
Я хотел бы / хотела бы обратный билет из Копенгагена.
Колико кошта место у колима за спавање?
К--ь-і к--туе---------с--льным-ва----?
К_____ к_____ м____ ў с_______ в______
К-л-к- к-ш-у- м-с-а ў с-а-ь-ы- в-г-н-?
--------------------------------------
Колькі каштуе месца ў спальным вагоне? 0 Kol’-і-ka---ue-m-st-- u -pa-’--m v--o--?K_____ k______ m_____ u s_______ v______K-l-k- k-s-t-e m-s-s- u s-a-’-y- v-g-n-?----------------------------------------Kol’kі kashtue mestsa u spal’nym vagone?
Свет у којем живимо мења се из дана у дан.
Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти.
Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику.
Овакве промене утичу на све области језика.
До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика.
Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика.
Са семантичким променама се мења и значење речи.
Лексичке промене подразумевају промене у речнику.
Промене у граматици мењају граматичку структуру језика.
Разлози лингвистичког мењања су различити.
Често су узроци економске природе.
Говорници или писци желе да уштеде време или труд.
Уколико је ово случај, они поједностављују говор.
Иновације такође могу довести до промена у језику.
Ово је случај када се ради о новим изумима.
Потребно им је име па се морају измислити нове речи.
Лингвистичке промене се углавном не планирају.
У питању је природан процес до којег често долази аутоматски.
Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик.
То чине када желе да постигну известан ефекат.
Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена.
Ово је посебно видљиво у време глобализације.
Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике.
Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи.
Те речи називамо англицизмима.
Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена.
Истовремено су језичке промене и позитиван знак.
Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике.
Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану.
Али и у другим земљама је то важан језик.
Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија.
За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик.
Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком.
У зависности од регије користе се различити дијалекти.
У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком.
Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик.
Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде.
Персијски не познаје граматички члан.
Такође нема ни граматичког рода.
Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента.
Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу.
А перзијска култура спада у најзначајније на свету...