Рјечник

sr На железници   »   tr Tren istasyonunda

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [otuz üç]

Tren istasyonunda

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? B--l--’- bi--son---i tr-- n- zam-n---lkıy--? B_______ b__ s______ t___ n_ z____ k________ B-r-i-’- b-r s-n-a-i t-e- n- z-m-n k-l-ı-o-? -------------------------------------------- Berlin’e bir sonraki tren ne zaman kalkıyor? 0
Када полази следећи воз за Париз? P---s’e-b-r---n-----t------ --m-n -a--ı---? P______ b__ s______ t___ n_ z____ k________ P-r-s-e b-r s-n-a-i t-e- n- z-m-n k-l-ı-o-? ------------------------------------------- Paris’e bir sonraki tren ne zaman kalkıyor? 0
Када полази следећи воз за Лондон? L---r-’-a-b-r --nr--i t----n- zama- -al-ıy--? L________ b__ s______ t___ n_ z____ k________ L-n-r-’-a b-r s-n-a-i t-e- n- z-m-n k-l-ı-o-? --------------------------------------------- Londra’ya bir sonraki tren ne zaman kalkıyor? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? Tre- --r-o--’ya -a-- ----a k---ı---? T___ V_________ s___ k____ k________ T-e- V-r-o-a-y- s-a- k-ç-a k-l-ı-o-? ------------------------------------ Tren Varşova’ya saat kaçta kalkıyor? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? Tr-n St-c-ho---e --at-k-çt--k--k-yo-? T___ S__________ s___ k____ k________ T-e- S-o-k-o-m-e s-a- k-ç-a k-l-ı-o-? ------------------------------------- Tren Stockholm’e saat kaçta kalkıyor? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? T--n -u-ap--t-’y----at k---a ka-k-y-r? T___ B___________ s___ k____ k________ T-e- B-d-p-ş-e-y- s-a- k-ç-a k-l-ı-o-? -------------------------------------- Tren Budapeşte’ye saat kaçta kalkıyor? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. Mad-i-’----r---let --tiyor-m. M_______ b__ b____ i_________ M-d-i-’- b-r b-l-t i-t-y-r-m- ----------------------------- Madrid’e bir bilet istiyorum. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. P-ag-a --r -i-e- istiy-r--. P_____ b__ b____ i_________ P-a-’- b-r b-l-t i-t-y-r-m- --------------------------- Prag’a bir bilet istiyorum. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. B-rn’e b-- -i-et i--i--r--. B_____ b__ b____ i_________ B-r-’- b-r b-l-t i-t-y-r-m- --------------------------- Bern’e bir bilet istiyorum. 0
Када стиже воз у Беч? T--n-kaçta--iyana--- ---ı--r? T___ k____ V________ v_______ T-e- k-ç-a V-y-n-’-a v-r-y-r- ----------------------------- Tren kaçta Viyana’ya varıyor? 0
Када стиже воз у Москву? Tren--aç-- M--kov-’-a -ar-yo-? T___ k____ M_________ v_______ T-e- k-ç-a M-s-o-a-y- v-r-y-r- ------------------------------ Tren kaçta Moskova’ya varıyor? 0
Када стиже воз у Амстердам? Tr-- -a-t--Am-t-rd-m’a-v-r----? T___ k____ A__________ v_______ T-e- k-ç-a A-s-e-d-m-a v-r-y-r- ------------------------------- Tren kaçta Amsterdam’a varıyor? 0
Морам ли преседати? A-t---a------m -az-----? A______ y_____ l____ m__ A-t-r-a y-p-a- l-z-m m-? ------------------------ Aktarma yapmam lazım mı? 0
С којег колосека креће воз? Tren h-n----er----n-kalk--o-? T___ h____ p_______ k________ T-e- h-n-i p-r-n-a- k-l-ı-o-? ----------------------------- Tren hangi perondan kalkıyor? 0
Има ли кола за спавање у возу? Tr-nd- y----lı---gon-v-r mı? T_____ y______ v____ v__ m__ T-e-d- y-t-k-ı v-g-n v-r m-? ---------------------------- Trende yataklı vagon var mı? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. B----e-’- -al--z-gi-iş-b--et---s--yor--. B________ y_____ g____ b_____ i_________ B-ü-s-l-e y-l-ı- g-d-ş b-l-t- i-t-y-r-m- ---------------------------------------- Brüksel’e yalnız gidiş bileti istiyorum. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. K-pen--g-a-b-r ge----ön-- -ileti-----yo--m. K_________ b__ g___ d____ b_____ i_________ K-p-n-a-’- b-r g-r- d-n-ş b-l-t- i-t-y-r-m- ------------------------------------------- Kopenhag’a bir geri dönüş bileti istiyorum. 0
Колико кошта место у колима за спавање? Y-ta--ı--a--nda-- --- --r-- ücre-i-n- kada-? Y______ v________ b__ y____ ü_____ n_ k_____ Y-t-k-ı v-g-n-a-i b-r y-r-n ü-r-t- n- k-d-r- -------------------------------------------- Yataklı vagondaki bir yerin ücreti ne kadar? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...