К-г-а--ри------ по--- в-Ве-у?
К____ п________ п____ в В____
К-г-а п-и-ы-а-т п-е-д в В-н-?
-----------------------------
Когда прибывает поезд в Вену? 0 Kog----r---v-y-t poy--d---V--u?K____ p_________ p_____ v V____K-g-a p-i-y-a-e- p-y-z- v V-n-?-------------------------------Kogda pribyvayet poyezd v Venu?
Ко-да-----ы-а----оезд-- Мо-к-у?
К____ п________ п____ в М______
К-г-а п-и-ы-а-т п-е-д в М-с-в-?
-------------------------------
Когда прибывает поезд в Москву? 0 Kog-a-p-iby-ayet po-ez--- Mo----?K____ p_________ p_____ v M______K-g-a p-i-y-a-e- p-y-z- v M-s-v-?---------------------------------Kogda pribyvayet poyezd v Moskvu?
Ког-----е-д-при---а-т---Амс--рд--?
К____ п____ п________ в А_________
К-г-а п-е-д п-и-ы-а-т в А-с-е-д-м-
----------------------------------
Когда поезд прибывает в Амстердам? 0 Kog-a poy-zd--r-byv-y-t--------r-am?K____ p_____ p_________ v A_________K-g-a p-y-z- p-i-y-a-e- v A-s-e-d-m-------------------------------------Kogda poyezd pribyvayet v Amsterdam?
С к----о пут---тпра--яется-----д?
С к_____ п___ о___________ п_____
С к-к-г- п-т- о-п-а-л-е-с- п-е-д-
---------------------------------
С какого пути отправляется поезд? 0 S -a-----pu-i-o-p--vl-a-e-sy--po-ez-?S k_____ p___ o______________ p______S k-k-g- p-t- o-p-a-l-a-e-s-a p-y-z-?-------------------------------------S kakogo puti otpravlyayetsya poyezd?
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела.
Я-хоте- -- /-х--е-а-бы--и-ет--оль---в--дн- с------,-до Б-юс----.
Я х____ б_ / х_____ б_ б____ т_____ в о___ с_______ д_ Б________
Я х-т-л б- / х-т-л- б- б-л-т т-л-к- в о-н- с-о-о-у- д- Б-ю-с-л-.
----------------------------------------------------------------
Я хотел бы / хотела бы билет только в одну сторону, до Брюсселя. 0 Ya -h-t----y ---ho---a-by---let-t-lʹ---v--d---st-ron----o B--u-----a.Y_ k_____ b_ / k______ b_ b____ t_____ v o___ s_______ d_ B__________Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- b-l-t t-l-k- v o-n- s-o-o-u- d- B-y-s-e-y-.---------------------------------------------------------------------Ya khotel by / khotela by bilet tolʹko v odnu storonu, do Bryusselya.
Више језика
Кликните на заставу!
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела.
Я хотел бы / хотела бы билет только в одну сторону, до Брюсселя.
Ya khotel by / khotela by bilet tolʹko v odnu storonu, do Bryusselya.
С---ьк--ст--т-м-сто - с-а--но- --го--?
С______ с____ м____ в с_______ в______
С-о-ь-о с-о-т м-с-о в с-а-ь-о- в-г-н-?
--------------------------------------
Сколько стоит место в спальном вагоне? 0 S---ʹko s--it -e-to-v --alʹ----va----?S______ s____ m____ v s_______ v______S-o-ʹ-o s-o-t m-s-o v s-a-ʹ-o- v-g-n-?--------------------------------------Skolʹko stoit mesto v spalʹnom vagone?
Свет у којем живимо мења се из дана у дан.
Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти.
Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику.
Овакве промене утичу на све области језика.
До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика.
Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика.
Са семантичким променама се мења и значење речи.
Лексичке промене подразумевају промене у речнику.
Промене у граматици мењају граматичку структуру језика.
Разлози лингвистичког мењања су различити.
Често су узроци економске природе.
Говорници или писци желе да уштеде време или труд.
Уколико је ово случај, они поједностављују говор.
Иновације такође могу довести до промена у језику.
Ово је случај када се ради о новим изумима.
Потребно им је име па се морају измислити нове речи.
Лингвистичке промене се углавном не планирају.
У питању је природан процес до којег често долази аутоматски.
Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик.
То чине када желе да постигну известан ефекат.
Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена.
Ово је посебно видљиво у време глобализације.
Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике.
Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи.
Те речи називамо англицизмима.
Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена.
Истовремено су језичке промене и позитиван знак.
Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике.
Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану.
Али и у другим земљама је то важан језик.
Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија.
За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик.
Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком.
У зависности од регије користе се различити дијалекти.
У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком.
Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик.
Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде.
Персијски не познаје граматички члан.
Такође нема ни граматичког рода.
Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента.
Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу.
А перзијска култура спада у најзначајније на свету...