Рјечник

sr На железници   »   cs Na nádraží

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [třicet tři]

Na nádraží

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? Kdy--ede pří-t- v--k d- Be-lí-a? K__ j___ p_____ v___ d_ B_______ K-y j-d- p-í-t- v-a- d- B-r-í-a- -------------------------------- Kdy jede příští vlak do Berlína? 0
Када полази следећи воз за Париз? Kdy j-d- př-š---vl-k----P-----? K__ j___ p_____ v___ d_ P______ K-y j-d- p-í-t- v-a- d- P-ř-ž-? ------------------------------- Kdy jede příští vlak do Paříže? 0
Када полази следећи воз за Лондон? Kd- j--e --íš---vla- ---Lon-ý-a? K__ j___ p_____ v___ d_ L_______ K-y j-d- p-í-t- v-a- d- L-n-ý-a- -------------------------------- Kdy jede příští vlak do Londýna? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? V----i--hod---je-e-vl-k -o-V-r-a--? V k____ h____ j___ v___ d_ V_______ V k-l-k h-d-n j-d- v-a- d- V-r-a-y- ----------------------------------- V kolik hodin jede vlak do Varšavy? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? V -olik-ho--n-jed---l-k-do S---kh-l--? V k____ h____ j___ v___ d_ S__________ V k-l-k h-d-n j-d- v-a- d- S-o-k-o-m-? -------------------------------------- V kolik hodin jede vlak do Stockholmu? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? V-k--i- -o-in--e-e-vl-- -- B-d-p-št-? V k____ h____ j___ v___ d_ B_________ V k-l-k h-d-n j-d- v-a- d- B-d-p-š-i- ------------------------------------- V kolik hodin jede vlak do Budapešti? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. C-t-l---c-t-l---y-h-j--d--ku----Mad---u. C____ / c_____ b___ j_______ d_ M_______ C-t-l / c-t-l- b-c- j-z-e-k- d- M-d-i-u- ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych jízdenku do Madridu. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. Ch--l - c--ěla-by-h-j--d-nk- d--Pra-y. C____ / c_____ b___ j_______ d_ P_____ C-t-l / c-t-l- b-c- j-z-e-k- d- P-a-y- -------------------------------------- Chtěl / chtěla bych jízdenku do Prahy. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. C-těl-/ --------y---jí---n----o-B----. C____ / c_____ b___ j_______ d_ B_____ C-t-l / c-t-l- b-c- j-z-e-k- d- B-r-u- -------------------------------------- Chtěl / chtěla bych jízdenku do Bernu. 0
Када стиже воз у Беч? Kd---ři---e--l----o ----ě? K__ p______ v___ d_ V_____ K-y p-i-e-e v-a- d- V-d-ě- -------------------------- Kdy přijede vlak do Vídně? 0
Када стиже воз у Москву? K-y----je-e--lak-do-Mosk-y? K__ p______ v___ d_ M______ K-y p-i-e-e v-a- d- M-s-v-? --------------------------- Kdy přijede vlak do Moskvy? 0
Када стиже воз у Амстердам? Kdy--ř--e-e --ak -o-Am--erd-mu? K__ p______ v___ d_ A__________ K-y p-i-e-e v-a- d- A-s-e-d-m-? ------------------------------- Kdy přijede vlak do Amsterdamu? 0
Морам ли преседати? B--u -us-t --est-povat? B___ m____ p___________ B-d- m-s-t p-e-t-p-v-t- ----------------------- Budu muset přestupovat? 0
С којег колосека креће воз? Z-kterého ----upi--ě-jed- -en ----? Z k______ n_________ j___ t__ v____ Z k-e-é-o n-s-u-i-t- j-d- t-n v-a-? ----------------------------------- Z kterého nástupiště jede ten vlak? 0
Има ли кола за спавање у возу? Je - to- v-a---s---- v-z? J_ v t__ v____ s____ v___ J- v t-m v-a-u s-a-í v-z- ------------------------- Je v tom vlaku spací vůz? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. Ch-ěl /-chtě-a-by----ízden-- -----u----. C____ / c_____ b___ j_______ d_ B_______ C-t-l / c-t-l- b-c- j-z-e-k- d- B-u-e-u- ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych jízdenku do Bruselu. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. Ch-ěl-- -h---a-b-c- --áte-n----z-enk--do--o-an-. C____ / c_____ b___ z_______ j_______ d_ K______ C-t-l / c-t-l- b-c- z-á-e-n- j-z-e-k- d- K-d-n-. ------------------------------------------------ Chtěl / chtěla bych zpáteční jízdenku do Kodaně. 0
Колико кошта место у колима за спавање? K-lik --o-í --ž-- ve s--cím voze? K____ s____ l____ v_ s_____ v____ K-l-k s-o-í l-ž-o v- s-a-í- v-z-? --------------------------------- Kolik stojí lůžko ve spacím voze? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...