Рјечник

sr На железници   »   af By die stasie

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [drie en dertig]

By die stasie

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? Wa-n--r-i- d----------e t-ei- n- -e----? Wanneer is die volgende trein na Berlyn? W-n-e-r i- d-e v-l-e-d- t-e-n n- B-r-y-? ---------------------------------------- Wanneer is die volgende trein na Berlyn? 0
Када полази следећи воз за Париз? W-nn-er--s die -ol-ende--rein na --r--? Wanneer is die volgende trein na Parys? W-n-e-r i- d-e v-l-e-d- t-e-n n- P-r-s- --------------------------------------- Wanneer is die volgende trein na Parys? 0
Када полази следећи воз за Лондон? W-nn-e---s---- --l--nde-t--in----Lon-e-? Wanneer is die volgende trein na Londen? W-n-e-r i- d-e v-l-e-d- t-e-n n- L-n-e-? ---------------------------------------- Wanneer is die volgende trein na Londen? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? Ho---aa--ve---e--d-e-trein na-W-----u? Hoe laat vertrek die trein na Warskou? H-e l-a- v-r-r-k d-e t-e-n n- W-r-k-u- -------------------------------------- Hoe laat vertrek die trein na Warskou? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? Hoe-laa--ve----- --e----i--na-S-oc-h---? Hoe laat vertrek die trein na Stockholm? H-e l-a- v-r-r-k d-e t-e-n n- S-o-k-o-m- ---------------------------------------- Hoe laat vertrek die trein na Stockholm? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? H-e --a-----trek-d-- -re-n -- -oed-pe--? Hoe laat vertrek die trein na Boedapest? H-e l-a- v-r-r-k d-e t-e-n n- B-e-a-e-t- ---------------------------------------- Hoe laat vertrek die trein na Boedapest? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. Ek w-l-gr--g--n-k---tj-e--a-M-d-id--ê. Ek wil graag ’n kaartjie na Madrid hê. E- w-l g-a-g ’- k-a-t-i- n- M-d-i- h-. -------------------------------------- Ek wil graag ’n kaartjie na Madrid hê. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. E--w---gr-a- -- ka--tj-- -a---a-- -ê. Ek wil graag ’n kaartjie na Praag hê. E- w-l g-a-g ’- k-a-t-i- n- P-a-g h-. ------------------------------------- Ek wil graag ’n kaartjie na Praag hê. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. Ek wi- g-aag--- k-a-tjie-n- -ern-hê. Ek wil graag ’n kaartjie na Bern hê. E- w-l g-a-g ’- k-a-t-i- n- B-r- h-. ------------------------------------ Ek wil graag ’n kaartjie na Bern hê. 0
Када стиже воз у Беч? W-n---r-k-- --- --ei-----W--e-aan? Wanneer kom die trein in Wene aan? W-n-e-r k-m d-e t-e-n i- W-n- a-n- ---------------------------------- Wanneer kom die trein in Wene aan? 0
Када стиже воз у Москву? W---e-r--om die tre-- in -os--u-a--? Wanneer kom die trein in Moskou aan? W-n-e-r k-m d-e t-e-n i- M-s-o- a-n- ------------------------------------ Wanneer kom die trein in Moskou aan? 0
Када стиже воз у Амстердам? W---e-r --m--i- ---i--in Ams--rd-- aan? Wanneer kom die trein in Amsterdam aan? W-n-e-r k-m d-e t-e-n i- A-s-e-d-m a-n- --------------------------------------- Wanneer kom die trein in Amsterdam aan? 0
Морам ли преседати? M--- -- oorkl-m? Moet ek oorklim? M-e- e- o-r-l-m- ---------------- Moet ek oorklim? 0
С којег колосека креће воз? V--af--atter ---r-n v-r---k die---ein? Vanaf watter perron vertrek die trein? V-n-f w-t-e- p-r-o- v-r-r-k d-e t-e-n- -------------------------------------- Vanaf watter perron vertrek die trein? 0
Има ли кола за спавање у возу? H-t -i- t-ei---l--pw--ns? Het die trein slaapwaens? H-t d-e t-e-n s-a-p-a-n-? ------------------------- Het die trein slaapwaens? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. E- ----g---g-’- -------in-k----ji-----B-u-sel -ê. Ek wil graag ’n eenrigtingkaartjie na Brussel hê. E- w-l g-a-g ’- e-n-i-t-n-k-a-t-i- n- B-u-s-l h-. ------------------------------------------------- Ek wil graag ’n eenrigtingkaartjie na Brussel hê. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. E- --l-g-a-g -n re--e---ar-j-e na---p----g-- hê. Ek wil graag ’n retoerkaartjie na Kopenhagen hê. E- w-l g-a-g ’- r-t-e-k-a-t-i- n- K-p-n-a-e- h-. ------------------------------------------------ Ek wil graag ’n retoerkaartjie na Kopenhagen hê. 0
Колико кошта место у колима за спавање? Ho--ee- k----n -l-- ---die-sl-apw-? Hoeveel kos ’n plek in die slaapwa? H-e-e-l k-s ’- p-e- i- d-e s-a-p-a- ----------------------------------- Hoeveel kos ’n plek in die slaapwa? 0

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...