Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   uk потребувати – хотіти

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [шістдесят дев’ять]

69 [shistdesyat devʺyatʹ]

потребувати – хотіти

[potrebuvaty – khotity]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja trebam krevet. М--- --т-і--- ----о. М___ п_______ л_____ М-н- п-т-і-н- л-ж-о- -------------------- Мені потрібне ліжко. 0
M--- -o-ribn- liz--o. M___ p_______ l______ M-n- p-t-i-n- l-z-k-. --------------------- Meni potribne lizhko.
Ja hoću spavati. Я хоч- сп--и. Я х___ с_____ Я х-ч- с-а-и- ------------- Я хочу спати. 0
YA --o--u s-a--. Y_ k_____ s_____ Y- k-o-h- s-a-y- ---------------- YA khochu spaty.
Ima li ovdje krevet? Т---є л--к-? Т__ є л_____ Т-т є л-ж-о- ------------ Тут є ліжко? 0
T-t--- li--ko? T__ y_ l______ T-t y- l-z-k-? -------------- Tut ye lizhko?
Ja trebam lampu. Мені --т-і-н------а. М___ п_______ л_____ М-н- п-т-і-н- л-м-а- -------------------- Мені потрібна лампа. 0
Me-i-potribn- l-mpa. M___ p_______ l_____ M-n- p-t-i-n- l-m-a- -------------------- Meni potribna lampa.
Ja hoću čitati. Я х-чу --та-и. Я х___ ч______ Я х-ч- ч-т-т-. -------------- Я хочу читати. 0
Y---hochu ch--aty. Y_ k_____ c_______ Y- k-o-h- c-y-a-y- ------------------ YA khochu chytaty.
Ima li ovdje lampa? Ч- є тут -а---? Ч_ є т__ л_____ Ч- є т-т л-м-а- --------------- Чи є тут лампа? 0
C-y----t---l-m-a? C__ y_ t__ l_____ C-y y- t-t l-m-a- ----------------- Chy ye tut lampa?
Ja trebam telefon. Мен- -от--б-н те-е-о-. М___ п_______ т_______ М-н- п-т-і-е- т-л-ф-н- ---------------------- Мені потрібен телефон. 0
M-n-----r-b-n -e-e-on. M___ p_______ t_______ M-n- p-t-i-e- t-l-f-n- ---------------------- Meni potriben telefon.
Ja hoću telefonirati. Я----у-з-т-ле---у--т-. Я х___ з______________ Я х-ч- з-т-л-ф-н-в-т-. ---------------------- Я хочу зателефонувати. 0
Y--k-oc-u--a-e-e---uvaty. Y_ k_____ z______________ Y- k-o-h- z-t-l-f-n-v-t-. ------------------------- YA khochu zatelefonuvaty.
Ima li ovdje telefon? Тут є-т---фон? Т__ є т_______ Т-т є т-л-ф-н- -------------- Тут є телефон? 0
Tut--e---l-fon? T__ y_ t_______ T-t y- t-l-f-n- --------------- Tut ye telefon?
Ja trebam jednu kameru. Ме-- по----ни----тоа--рат. М___ п________ ф__________ М-н- п-т-і-н-й ф-т-а-а-а-. -------------------------- Мені потрібний фотоапарат. 0
M--- p-----nyy̆ f--o-p-rat. M___ p________ f__________ M-n- p-t-i-n-y- f-t-a-a-a-. --------------------------- Meni potribnyy̆ fotoaparat.
Ja hoću fotografisati. Я----у ф-т-граф--ати. Я х___ ф_____________ Я х-ч- ф-т-г-а-у-а-и- --------------------- Я хочу фотографувати. 0
YA-k--ch--f--o--a--va-y. Y_ k_____ f_____________ Y- k-o-h- f-t-h-a-u-a-y- ------------------------ YA khochu fotohrafuvaty.
Ima li ovdje kamera? Тут-є фо-о-п-рат? Т__ є ф__________ Т-т є ф-т-а-а-а-? ----------------- Тут є фотоапарат? 0
Tu- ye-f-toa-a-at? T__ y_ f__________ T-t y- f-t-a-a-a-? ------------------ Tut ye fotoaparat?
Ja trebam kompjuter. Ме-----тр-бен -----ютер. М___ п_______ к_________ М-н- п-т-і-е- к-м-’-т-р- ------------------------ Мені потрібен комп’ютер. 0
M--i---tr---n ko-p--ute-. M___ p_______ k__________ M-n- p-t-i-e- k-m-ʺ-u-e-. ------------------------- Meni potriben kompʺyuter.
Ja hoću da pošaljem email. Я хоч- п-с---и-по---омленн- ---к-ронно------о-. Я х___ п______ п___________ е__________ п______ Я х-ч- п-с-а-и п-в-д-м-е-н- е-е-т-о-н-ю п-ш-о-. ----------------------------------------------- Я хочу послати повідомлення електронною поштою. 0
Y--k---hu--osl--y-p----om-en----e----ron---- ---htoyu. Y_ k_____ p______ p____________ e___________ p________ Y- k-o-h- p-s-a-y p-v-d-m-e-n-a e-e-t-o-n-y- p-s-t-y-. ------------------------------------------------------ YA khochu poslaty povidomlennya elektronnoyu poshtoyu.
Ima li ovdje kompjuter? Чи---ту- -ом-’----? Ч_ є т__ к_________ Ч- є т-т к-м-’-т-р- ------------------- Чи є тут комп’ютер? 0
Ch---- -ut--om-------? C__ y_ t__ k__________ C-y y- t-t k-m-ʺ-u-e-? ---------------------- Chy ye tut kompʺyuter?
Ja trebam hemijsku olovku. М--- -отр-бна-ку-ьк-в- ру--а. М___ п_______ к_______ р_____ М-н- п-т-і-н- к-л-к-в- р-ч-а- ----------------------------- Мені потрібна кулькова ручка. 0
Meni-p-tr--n--ku--k-va r---ka. M___ p_______ k_______ r______ M-n- p-t-i-n- k-l-k-v- r-c-k-. ------------------------------ Meni potribna kulʹkova ruchka.
Ja hoću da pišem nešto. Я --чу д-що-нап----и. Я х___ д___ н________ Я х-ч- д-щ- н-п-с-т-. --------------------- Я хочу дещо написати. 0
YA-khoc-- -es--h--na---a--. Y_ k_____ d______ n________ Y- k-o-h- d-s-c-o n-p-s-t-. --------------------------- YA khochu deshcho napysaty.
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Т-т---а--уш-п----- - -ул---ва р-ч--? Т__ є а____ п_____ і к_______ р_____ Т-т є а-к-ш п-п-р- і к-л-к-в- р-ч-а- ------------------------------------ Тут є аркуш паперу і кулькова ручка? 0
Tut--e--rk--h--ap-r- i -ulʹ-o-----ch--? T__ y_ a_____ p_____ i k_______ r______ T-t y- a-k-s- p-p-r- i k-l-k-v- r-c-k-? --------------------------------------- Tut ye arkush paperu i kulʹkova ruchka?

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...