Knjiga fraza

bs Voće i životne namirnice   »   hr Voće i živežne namirnice

15 [petnaest]

Voće i životne namirnice

Voće i životne namirnice

15 [petnaest]

Voće i živežne namirnice

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hrvatski Igra Više
Ja imam jagodu. Ima- --g--u. I___ j______ I-a- j-g-d-. ------------ Imam jagodu. 0
Ja imam kivi i lubenicu. Imam kiv- i ---en--u. I___ k___ i l________ I-a- k-v- i l-b-n-c-. --------------------- Imam kivi i lubenicu. 0
Ja imam narandžu i grejpfrut. I-----aranču-- -r--p. I___ n______ i g_____ I-a- n-r-n-u i g-e-p- --------------------- Imam naranču i grejp. 0
Ja imam jabuku i mango. I--m ---uk--i---n-o. I___ j_____ i m_____ I-a- j-b-k- i m-n-o- -------------------- Imam jabuku i mango. 0
Ja imam bananu i ananas. I-am---n----i -n-nas. I___ b_____ i a______ I-a- b-n-n- i a-a-a-. --------------------- Imam bananu i ananas. 0
Ja pravim voćnu salatu. Pravim --ć-u --lat-. P_____ v____ s______ P-a-i- v-ć-u s-l-t-. -------------------- Pravim voćnu salatu. 0
Ja jedem tost. Je----tos-. J____ t____ J-d-m t-s-. ----------- Jedem tost. 0
Ja jedem tost s maslacem. Jede- -o-t ------a--m. J____ t___ s m________ J-d-m t-s- s m-s-a-e-. ---------------------- Jedem tost s maslacem. 0
Ja jedem tost s maslacem i marmeladom. J-dem -o-t-s-m---acem-i-marmel-d-m. J____ t___ s m_______ i m__________ J-d-m t-s- s m-s-a-e- i m-r-e-a-o-. ----------------------------------- Jedem tost s maslacem i marmeladom. 0
Ja jedem sendvič. Jed-m--en-vi-. J____ s_______ J-d-m s-n-v-č- -------------- Jedem sendvič. 0
Ja jedem sendvič s margarinom. J-de- ----v-č s--a-----no-. J____ s______ s m__________ J-d-m s-n-v-č s m-r-a-i-o-. --------------------------- Jedem sendvič s margarinom. 0
Ja jedem sendvič s margarinom i paradajzom. J--e--s--d-ič - -ar--r-n-m ------i-om. J____ s______ s m_________ i r________ J-d-m s-n-v-č s m-r-a-i-o- i r-j-i-o-. -------------------------------------- Jedem sendvič s margarinom i rajčicom. 0
Mi trebamo hljeba / kruha i riže. T---am---r-ha i ri--. T______ k____ i r____ T-e-a-o k-u-a i r-ž-. --------------------- Trebamo kruha i riže. 0
Mi trebamo ribu i odreske. T-e-am--ribu-i o-res--. T______ r___ i o_______ T-e-a-o r-b- i o-r-s-e- ----------------------- Trebamo ribu i odreske. 0
Mi trebamo picu i špagete. T-e---- --zzu-- špag-te. T______ p____ i š_______ T-e-a-o p-z-u i š-a-e-e- ------------------------ Trebamo pizzu i špagete. 0
Šta još trebamo? Št- -oš-tre--m-? Š__ j__ t_______ Š-o j-š t-e-a-o- ---------------- Što još trebamo? 0
Mi trebamo mrkvu i paradajz za supu. Tr-ba---m-k-u-- r-j--cu--- j-h-. T______ m____ i r______ z_ j____ T-e-a-o m-k-u i r-j-i-u z- j-h-. -------------------------------- Trebamo mrkvu i rajčicu za juhu. 0
Gdje je supermarket? Gdj---e s-per----et? G___ j_ s___________ G-j- j- s-p-r-a-k-t- -------------------- Gdje je supermarket? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hrvatski (1-100) MP3 hrvatski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mediji i jezik

Na naš jezik takođe utječu mediji. Novi mediji u ovom slučaju igraju posebno veliku ulogu. Putem SMS poruka, e-mailova i chata razvio se cijeli jedan jezik. Taj medijski jezik je naravno u svakoj zemlji drugačiji. Određena obilježja se ipak mogu naći u svim medijskim jezicima. Brzina je za nas kao korisnike posebno važna. Iako pišemo, želimo stvoriti komunikaciju uživo. To znači da želimo što brže izmijeniti informacije. Dakle, simuliramo realnu konverzaciju. Na taj način naš jezik dobija verbalna obilježja. Riječi ili rečenice često budu skraćene. Pravila gramatike ili interpunkcija se većinom ignoriraju. Slobodniji smo po pitanju pravopisa, dok prijedlozi često potpuno otpadaju. Osjećaji se vrlo rijetko izražavaju u medijskom jeziku. U tom slučaju se radije koriste emotikoni. To su simboli koji bi trebali pokazati što trenutno osjećamo. Takođe postoje određeni kodovi za SMS poruke te žargon za chat komunikaciju. Medijski jezik je stoga jako ograničen jezik. No svi ga korisnici koriste na sličan način. Istraživanja pokazuju da obrazovanje ili intelekt pri tome ne igraju nikakvu ulogu. Mladi ljudi posebno rado koriste medijski jezik. Kritičari zato smatraju da je naš jezik u opasnosti. Nauka na taj fenomen ne gleda toliko pesimistično. Zato jer djeca razlikuju kad moraju i na koji način nešto napisati. Stručnjaci smatraju da novi medijski jezik čak ima prednosti. Zato jer potiče jezičnu kompetenciju i kreativnost kod djece. Takođe: danas se više piše – ne pisma, već e-mailovi! I to nas raduje!
Da li ste to znali?
Gruzijski govori oko 4 miliona ljudi. Gruzijski jezik spada u južnokavkaske jezike. Piše se vlastitim sistemom znakova, gruzijskom abecedom. To pismo ima 33 slova. Imaju isti redoslijed kao u grčkoj abecedi. Gruzijsko pismo je nastalo vjerovatno iz aramejskog. Za gruzijski su tipični mnogi konsonanti koji mogu slijediti jedan za drugim. Zato stranci imaju problema kod izgovora nekih gruzijskih riječi. Ni gramatika nije baš jednostavna. Ona sadrži mnogo elemenata kojih nema ni u jednom drugom jeziku. Gruzijski jezički fond govori puno o historiji Kavkaza. Sadrži puno riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Kao što su na primjer grčki, perzijski, arapski, ruski i turski. Posebnost gruzijskog jezika je ipak njegova duga tradicija… Gruzijski spada u najstarije žive jezike jedne kulture na zemlji!