Knjiga fraza

bs Veznici 1   »   el Σύνδεσμοι 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [ενενήντα τέσσερα]

94 [enenḗnta téssera]

Σύνδεσμοι 1

[Sýndesmoi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. Π---μ-ν--(μέχρ-) -α-σταμα-ήσ-ι-- β-ο--. Π_______ (______ ν_ σ_________ η β_____ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- σ-α-α-ή-ε- η β-ο-ή- --------------------------------------- Περίμενε (μέχρι) να σταματήσει η βροχή. 0
P-rí--n----éc-ri--n---tam--ḗ-------r--hḗ. P_______ (_______ n_ s_________ ē b______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- s-a-a-ḗ-e- ē b-o-h-. ----------------------------------------- Perímene (méchri) na stamatḗsei ē brochḗ.
Čekaj dok završim. Πε----νε ---χ-----α----ι-αστ-. Π_______ (______ ν_ ε_________ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- ε-ο-μ-σ-ώ- ------------------------------ Περίμενε (μέχρι) να ετοιμαστώ. 0
Perí--ne-(mé--r----a e-o--as--. P_______ (_______ n_ e_________ P-r-m-n- (-é-h-i- n- e-o-m-s-ṓ- ------------------------------- Perímene (méchri) na etoimastṓ.
Čekaj dok se on ne vrati. Περ--ε----μ-χ--)-ν- γυρ-σ--. Π_______ (______ ν_ γ_______ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- γ-ρ-σ-ι- ---------------------------- Περίμενε (μέχρι) να γυρίσει. 0
P-r--e-- --é--ri)-n--g--íse-. P_______ (_______ n_ g_______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- g-r-s-i- ----------------------------- Perímene (méchri) na gyrísei.
Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. Π-ρ-μ-νω-(--χρ-)--- -τ-γνώσ-υ- -α ---λ-----υ Π_______ (______ ν_ σ_________ τ_ μ_____ μ__ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- σ-ε-ν-σ-υ- τ- μ-λ-ι- μ-υ -------------------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να στεγνώσουν τα μαλλιά μου 0
P---mé------ch--) n---teg----u- t- m-l-i----u P_______ (_______ n_ s_________ t_ m_____ m__ P-r-m-n- (-é-h-i- n- s-e-n-s-u- t- m-l-i- m-u --------------------------------------------- Periménō (méchri) na stegnṓsoun ta malliá mou
Ja čekam dok se film ne završi. Περιμέ----μέχρι- να--ελ-ιώ-ε--η τ-ινία. Π_______ (______ ν_ τ________ η τ______ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- τ-λ-ι-σ-ι η τ-ι-ί-. --------------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να τελειώσει η ταινία. 0
Pe--mé-ō-------i- n--t--ei-se- - -a--ía. P_______ (_______ n_ t________ ē t______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- t-l-i-s-i ē t-i-í-. ---------------------------------------- Periménō (méchri) na teleiṓsei ē tainía.
Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. Π---μ--ω-(μέ-ρ-)-ν--ανάψ-ι πρ--ινο. Π_______ (______ ν_ α_____ π_______ Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- α-ά-ε- π-ά-ι-ο- ----------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να ανάψει πράσινο. 0
Pe--m--ō (méc-ri)-n- an-p-ei-prásin-. P_______ (_______ n_ a______ p_______ P-r-m-n- (-é-h-i- n- a-á-s-i p-á-i-o- ------------------------------------- Periménō (méchri) na anápsei prásino.
Kada putuješ na godišnji odmor? Πότ- φ-ύ-ε-- -ι- ---κ-πέ-; Π___ φ______ γ__ δ________ Π-τ- φ-ύ-ε-ς γ-α δ-α-ο-έ-; -------------------------- Πότε φεύγεις για διακοπές; 0
Pó-- p-eú-ei- -i--di-k---s? P___ p_______ g__ d________ P-t- p-e-g-i- g-a d-a-o-é-? --------------------------- Póte pheúgeis gia diakopés?
Još prije ljetnog raspusta? Πρ-ν -ο--αλ-κ----; Π___ τ_ κ_________ Π-ι- τ- κ-λ-κ-ί-ι- ------------------ Πριν το καλοκαίρι; 0
Pr-n to-ka---aí-i? P___ t_ k_________ P-i- t- k-l-k-í-i- ------------------ Prin to kalokaíri?
Da, još prije nego počne ljetni raspust. Ναι, π-ιν-α---σ-υ- ---κ---και-ινές διακο--ς. Ν___ π___ α_______ ο_ κ___________ δ________ Ν-ι- π-ι- α-χ-σ-υ- ο- κ-λ-κ-ι-ι-έ- δ-α-ο-έ-. -------------------------------------------- Ναι, πριν αρχίσουν οι καλοκαιρινές διακοπές. 0
N--- p-in-ar-h---u--o- ---o----i-és ---k--és.. N___ p___ a________ o_ k___________ d_________ N-i- p-i- a-c-í-o-n o- k-l-k-i-i-é- d-a-o-é-.- ---------------------------------------------- Nai, prin archísoun oi kalokairinés diakopés..
Popravi krov, prije nego što počne zima. Ε--------ε-τη-σ---ή-π-ιν-μ-ε--ο ---μών-ς. Ε_________ τ_ σ____ π___ μ___ ο χ________ Ε-ι-κ-ύ-σ- τ- σ-ε-ή π-ι- μ-ε- ο χ-ι-ώ-α-. ----------------------------------------- Επισκεύασε τη σκεπή πριν μπει ο χειμώνας. 0
Epi---úase -- s---ḗ pr-n --ei o-c-e--ṓnas. E_________ t_ s____ p___ m___ o c_________ E-i-k-ú-s- t- s-e-ḗ p-i- m-e- o c-e-m-n-s- ------------------------------------------ Episkeúase tē skepḗ prin mpei o cheimṓnas.
Operi ruke, prije nego što sjedneš za sto. Πλύνε τ- --ρ-α-σ-υ--ρ-ν -άτσε-ς-σ-- τ----ζ-. Π____ τ_ χ____ σ__ π___ κ______ σ__ τ_______ Π-ύ-ε τ- χ-ρ-α σ-υ π-ι- κ-τ-ε-ς σ-ο τ-α-έ-ι- -------------------------------------------- Πλύνε τα χέρια σου πριν κάτσεις στο τραπέζι. 0
Pl--e t---héria--o- -ri--ká--e-s-s----r-pé--. P____ t_ c_____ s__ p___ k______ s__ t_______ P-ý-e t- c-é-i- s-u p-i- k-t-e-s s-o t-a-é-i- --------------------------------------------- Plýne ta chéria sou prin kátseis sto trapézi.
Zatvori prozor, prije nego što izađeš. Κλε-σ- το πα-άθυρ-----ν --ε---έ-ω. Κ_____ τ_ π_______ π___ β____ έ___ Κ-ε-σ- τ- π-ρ-θ-ρ- π-ι- β-ε-ς έ-ω- ---------------------------------- Κλείσε το παράθυρο πριν βγεις έξω. 0
Kl---e--o-parát-yro pr-n-bg--s-éxō. K_____ t_ p________ p___ b____ é___ K-e-s- t- p-r-t-y-o p-i- b-e-s é-ō- ----------------------------------- Kleíse to paráthyro prin bgeis éxō.
Kada ćeš doći kući? Πό-ε--α-έ-θ-ις -π-τ-; Π___ θ_ έ_____ σ_____ Π-τ- θ- έ-θ-ι- σ-ί-ι- --------------------- Πότε θα έρθεις σπίτι; 0
Pót--t-a-ért----------? P___ t__ é______ s_____ P-t- t-a é-t-e-s s-í-i- ----------------------- Póte tha értheis spíti?
Nakon nastave? Μετ---ο-μ---μα; Μ___ τ_ μ______ Μ-τ- τ- μ-θ-μ-; --------------- Μετά το μάθημα; 0
M--á-t-----hē-a? M___ t_ m_______ M-t- t- m-t-ē-a- ---------------- Metá to máthēma?
Da, nakon što se nastava završi. Ν--,---α--τελειώ----τ--μάθ---. Ν___ ό___ τ________ τ_ μ______ Ν-ι- ό-α- τ-λ-ι-σ-ι τ- μ-θ-μ-. ------------------------------ Ναι, όταν τελειώσει το μάθημα. 0
Nai- ó-an te----sei-t- m--hēm-. N___ ó___ t________ t_ m_______ N-i- ó-a- t-l-i-s-i t- m-t-ē-a- ------------------------------- Nai, ótan teleiṓsei to máthēma.
Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. Με---τ- -τύχημα ----ε-χ--δ------ρού----α -ο-λέ--- π--. Μ___ τ_ α______ π__ ε___ δ__ μ_______ ν_ δ_______ π___ Μ-τ- τ- α-ύ-η-α π-υ ε-χ- δ-ν μ-ο-ο-σ- ν- δ-υ-έ-ε- π-α- ------------------------------------------------------ Μετά το ατύχημα που είχε δεν μπορούσε να δουλέψει πια. 0
M--- t- a--chēm- po- e-che den mporo-----a-d-ulépsei -i-. M___ t_ a_______ p__ e____ d__ m_______ n_ d________ p___ M-t- t- a-ý-h-m- p-u e-c-e d-n m-o-o-s- n- d-u-é-s-i p-a- --------------------------------------------------------- Metá to atýchēma pou eíche den mporoúse na doulépsei pia.
Nakon što je izgubio posao, on je otišao u Ameriku. Α--ύ---α-- -η-δου---ά--ο- π-γ--σ--ν-Αμ-ρ--ή. Α___ έ____ τ_ δ______ τ__ π___ σ___ Α_______ Α-ο- έ-α-ε τ- δ-υ-ε-ά τ-υ π-γ- σ-η- Α-ε-ι-ή- -------------------------------------------- Αφού έχασε τη δουλειά του πήγε στην Αμερική. 0
Ap-o-----a-- t- d-ulei- --- pḗge-------me-i--. A____ é_____ t_ d______ t__ p___ s___ A_______ A-h-ú é-h-s- t- d-u-e-á t-u p-g- s-ē- A-e-i-ḗ- ---------------------------------------------- Aphoú échase tē douleiá tou pḗge stēn Amerikḗ.
Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. Α-ού-π----σ---Α-ε--κ--έγι-ε π--ύ--ο-. Α___ π___ σ__ Α______ έ____ π________ Α-ο- π-γ- σ-η Α-ε-ι-ή έ-ι-ε π-ο-σ-ο-. ------------------------------------- Αφού πήγε στη Αμερική έγινε πλούσιος. 0
Apho- -ḗg- stē-Am-r-kḗ --i-----o-s-os. A____ p___ s__ A______ é____ p________ A-h-ú p-g- s-ē A-e-i-ḗ é-i-e p-o-s-o-. -------------------------------------- Aphoú pḗge stē Amerikḗ égine ploúsios.

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju šta pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Ko uči dva jezika istovremeno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, važno je da se oba jezika međusobno uporede. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pažljivo analizirati. Možete, na primjer, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen da se intenzivno pozabavi s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jezika koji se dosta razlikuju ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od upoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici upoređuju s maternjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Takođe je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...