Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

Thétō erōtḗseis 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
učiti διαβάζω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
diab-zō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Uče li učenici mnogo? Οι ----τ-ς --α-άζου---ολύ; Ο_ μ______ δ________ π____ Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
Oi -a-hēté- d--bá---- --l-? O_ m_______ d________ p____ O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Ne, oni uče malo. Ό-ι, δι---ζ-υν-λί-ο. Ό___ δ________ λ____ Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
Óc-i, di-báz--n ----. Ó____ d________ l____ Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
pitati ρ-τ-ω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
r-táō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Pitate li često učitelja? Ρω--τε--υχ-- τ---δάσ---ο; Ρ_____ σ____ τ__ δ_______ Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
Rō-á-e-s-ch-- t-n --s-alo? R_____ s_____ t__ d_______ R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Ne, ne pitam ga često. Ό-ι,--εν-τον ρωτάω συχ-ά. Ό___ δ__ τ__ ρ____ σ_____ Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Óch-,-----t----ōt-- syc---. Ó____ d__ t__ r____ s______ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.
odgovoriti α-----ω α______ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
apa--áō a______ a-a-t-ō ------- apantáō
Odgovorite, molim Vas. Α---τή--ε --ρα-αλώ. Α________ π________ Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
A-----ste parakalṓ. A________ p________ A-a-t-s-e p-r-k-l-. ------------------- Apantḗste parakalṓ.
Ja odgovaram. Απ-ντ-ω. Α_______ Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
Apant-ō. A_______ A-a-t-ō- -------- Apantáō.
raditi δου---ω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
d-u---ō d______ d-u-e-ō ------- douleúō
Radi li on upravo? (-υ-ό-)-Δο--εύ-ι -ώ-α; (______ Δ_______ τ____ (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
(A---s) Doul--e--tṓr-? (______ D_______ t____ (-u-ó-) D-u-e-e- t-r-? ---------------------- (Autós) Douleúei tṓra?
Da, upravo radi. Ν-ι,-----ε-ει τ---. Ν___ δ_______ τ____ Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
Nai--d--leú-- t---. N___ d_______ t____ N-i- d-u-e-e- t-r-. ------------------- Nai, douleúei tṓra.
dolaziti έρχο--ι έ______ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
é--h-m-i é_______ é-c-o-a- -------- érchomai
Dolazite li Vi? Έ--εσ--; Έ_______ Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
É-ch-ste? É________ É-c-e-t-? --------- Ércheste?
Da, dolazimo odmah. Ν--,----όμα-τ- αμ---ς. Ν___ ε________ α______ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
Nai------ó-as-e -m----. N___ e_________ a______ N-i- e-c-ó-a-t- a-é-ō-. ----------------------- Nai, erchómaste amésōs.
stanovati μέ-ω μ___ μ-ν- ---- μένω 0
mé-ō m___ m-n- ---- ménō
Stanujete li u Berlinu? Μ----- σ-ο-Β--ολ--ο; Μ_____ σ__ Β________ Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
Mé-et- sto-B-r---n-? M_____ s__ B________ M-n-t- s-o B-r-l-n-? -------------------- Ménete sto Berolíno?
Da, ja stanujem u Berlinu. Ναι--μέ---σ----ε--λί--. Ν___ μ___ σ__ Β________ Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
Nai- mén- s-o--ero----. N___ m___ s__ B________ N-i- m-n- s-o B-r-l-n-. ----------------------- Nai, ménō sto Berolíno.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!