Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   el Κτητικές αντωνυμίες 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [εξήντα επτά]

67 [exḗnta eptá]

Κτητικές αντωνυμίες 2

Ktētikés antōnymíes 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
naočale τα γ-α--ά τ_ γ_____ τ- γ-α-ι- --------- τα γυαλιά 0
t---y-liá t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
On je zaboravio svoje naočale. Ξέ-α---τα-γυα-ιά του. Ξ_____ τ_ γ_____ τ___ Ξ-χ-σ- τ- γ-α-ι- τ-υ- --------------------- Ξέχασε τα γυαλιά του. 0
Xécha-e ta--yal-á t--. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Ma gdje su mu naočale? Μ- -ο-----ι -α---α------υ; Μ_ π__ έ___ τ_ γ_____ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- γ-α-ι- τ-υ- -------------------------- Μα πού έχει τα γυαλιά του; 0
Ma --ú---he--t- gy-l-á--ou? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
sat τ- -ολόι τ_ ρ____ τ- ρ-λ-ι -------- το ρολόι 0
t----l-i t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Njegov sat je pokvaren. Τ- ρο-ό--------λα--. Τ_ ρ____ τ__ χ______ Τ- ρ-λ-ι τ-υ χ-λ-σ-. -------------------- Το ρολόι του χάλασε. 0
T--r-l-----u---á-ase. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Sat visi na zidu. Τ- -ο--ι-κρ-με-αι σ-ον-το---. Τ_ ρ____ κ_______ σ___ τ_____ Τ- ρ-λ-ι κ-έ-ε-α- σ-ο- τ-ί-ο- ----------------------------- Το ρολόι κρέμεται στον τοίχο. 0
To-r--ó- --é--t-i-s-on --í---. T_ r____ k_______ s___ t______ T- r-l-i k-é-e-a- s-o- t-í-h-. ------------------------------ To rolói krémetai ston toícho.
pasoš τ- --α-ατή--ο τ_ δ_________ τ- δ-α-α-ή-ι- ------------- το διαβατήριο 0
t- ---b----io t_ d_________ t- d-a-a-ḗ-i- ------------- to diabatḗrio
On je izgubio svoj pasoš. Έχα---το---αβ--ή--ό -ου. Έ____ τ_ δ_________ τ___ Έ-α-ε τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------ Έχασε το διαβατήριό του. 0
Éc-a---t- ---b---ri- t-u. É_____ t_ d_________ t___ É-h-s- t- d-a-a-ḗ-i- t-u- ------------------------- Échase to diabatḗrió tou.
Gdje je onda njegov pasoš? Μα--ού έ--ι-τ- --αβ-τ---ό-τ-υ; Μ_ π__ έ___ τ_ δ_________ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------------ Μα πού έχει το διαβατήριό του; 0
M---o-----ei-t------a----- to-? M_ p__ é____ t_ d_________ t___ M- p-ú é-h-i t- d-a-a-ḗ-i- t-u- ------------------------------- Ma poú échei to diabatḗrió tou?
oni – njihov / njihova / njihovo αυτά-- δικά--ο-ς α___ – δ___ τ___ α-τ- – δ-κ- τ-υ- ---------------- αυτά – δικά τους 0
au-- – --ká ---s a___ – d___ t___ a-t- – d-k- t-u- ---------------- autá – diká tous
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Τ- --ι-ιά-δ-ν μ-ο--ύν -α -ρ--ν -ο---γ-ν-ίς ---ς. Τ_ π_____ δ__ μ______ ν_ β____ τ___ γ_____ τ____ Τ- π-ι-ι- δ-ν μ-ο-ο-ν ν- β-ο-ν τ-υ- γ-ν-ί- τ-υ-. ------------------------------------------------ Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0
Ta--aid---den-mp-r--n n- b-o-n-tous---ne---to-s. T_ p_____ d__ m______ n_ b____ t___ g_____ t____ T- p-i-i- d-n m-o-o-n n- b-o-n t-u- g-n-í- t-u-. ------------------------------------------------ Ta paidiá den mporoún na broun tous goneís tous.
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Αλλ- να- -ρχ-ν-α-----γο---- τ-υ-! Α___ ν__ έ_______ ο_ γ_____ τ____ Α-λ- ν-, έ-χ-ν-α- ο- γ-ν-ί- τ-υ-! --------------------------------- Αλλά να, έρχονται οι γονείς τους! 0
A-l- ------------- ---g-n--s -ou-! A___ n__ é________ o_ g_____ t____ A-l- n-, é-c-o-t-i o- g-n-í- t-u-! ---------------------------------- Allá na, érchontai oi goneís tous!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše ε---- –-δ--- σας ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
eseí--– d-k- -as e____ – d___ s__ e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Π-ς---α- -ο ταξ--- σας,---ρ-ε-Mül--r; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ M______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; ------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κύριε Müller; 0
Pṓ----an-t- --x----sa----ý-ie-Mül---? P__ ḗ___ t_ t_____ s___ k____ M______ P-s ḗ-a- t- t-x-d- s-s- k-r-e M-l-e-? ------------------------------------- Pṓs ḗtan to taxídi sas, kýrie Müller?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Πού -ί--ι η --ν---- -α-,--ύριε Müll-r; Π__ ε____ η γ______ σ___ κ____ M______ Π-ύ ε-ν-ι η γ-ν-ί-α σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; -------------------------------------- Πού είναι η γυναίκα σας, κύριε Müller; 0
Poú--ín-- ē--y---k- s-s,-ký-i- M-lle-? P__ e____ ē g______ s___ k____ M______ P-ú e-n-i ē g-n-í-a s-s- k-r-e M-l-e-? -------------------------------------- Poú eínai ē gynaíka sas, kýrie Müller?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše εσ-ίς-–-δ--ό σ-ς ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
eseís-– -ik- --s e____ – d___ s__ e-e-s – d-k- s-s ---------------- eseís – dikó sas
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Πώ--ήτ-ν -ο -α-----σ-ς- --ρί--Sc-m--t; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ S_______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κυρία Schmidt; 0
P-s ḗ-a---- t-x--- s-s,--y-í- Sc---dt? P__ ḗ___ t_ t_____ s___ k____ S_______ P-s ḗ-a- t- t-x-d- s-s- k-r-a S-h-i-t- -------------------------------------- Pṓs ḗtan to taxídi sas, kyría Schmidt?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Πο-----αι-ο--ντρ-ς -----κ--ία--c--i--; Π__ ε____ ο ά_____ σ___ κ____ S_______ Π-ύ ε-ν-ι ο ά-τ-α- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πού είναι ο άντρας σας, κυρία Schmidt; 0
Poú----ai o--nt--- sa-- k-r-a --hmidt? P__ e____ o á_____ s___ k____ S_______ P-ú e-n-i o á-t-a- s-s- k-r-a S-h-i-t- -------------------------------------- Poú eínai o ántras sas, kyría Schmidt?

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!