Frasario

it aver voglia di qualcosa   »   sr нешто желети

70 [settanta]

aver voglia di qualcosa

aver voglia di qualcosa

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

nešto želeti

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
Le va di fumare? Же-----ли-п-ши-и? Ж_____ л_ п______ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
Žel-t--li---š---? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Le va di ballare? Ж---те-л---г--ти? Ж_____ л_ и______ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
Ž--i-- -i --r--i? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Le va di fare una passeggiata? Ж-л--е -- ш--а-и? Ж_____ л_ ш______ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Žel-te l- -et--i? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Vorrei fumare. Ј--ж-лим------и. Ј_ ж____ п______ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
Ja--e----------. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Vuoi una sigaretta? Же-и- -и-цигарету? Ж____ л_ ц________ Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Ž---- ----iga-e--? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Lui vorrebbe accendere (una sigaretta). О--жели -атру. О_ ж___ в_____ О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
O- --l--vat-u. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.
Vorrei bere qualcosa. Ј--жел-м -ешто-пи--. Ј_ ж____ н____ п____ Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
Ja-----m-neš-o-p--i. J_ ž____ n____ p____ J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti.
Vorrei mangiare qualcosa. Ја-жели- не--- --с-и. Ј_ ж____ н____ ј_____ Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
Ja že-im-ne----j--ti. J_ ž____ n____ j_____ J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti.
Vorrei riposarmi un po’. Ј- -е ж-лим-м-л- о---ри-и. Ј_ с_ ж____ м___ о________ Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
Ja -- že--m ma-o od---i-i. J_ s_ ž____ m___ o________ J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti.
Vorrei chiederLe una cosa. Ја-----же-и----шт- -ита-и. Ј_ В__ ж____ н____ п______ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
Ja-Vas--e-im ne--o-p-----. J_ V__ ž____ n____ p______ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati.
Vorrei chiederLe un favore. Ја---- --лим-----еш-о--амо---и. Ј_ В__ ж____ з_ н____ з________ Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
Ja--as -e-im z---e-t--z--ol--i. J_ V__ ž____ z_ n____ z________ J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti.
Vorrei offrirLe qualcosa. Ја--а- жел-- ---н-шт- п--в--и. Ј_ В__ ж____ н_ н____ п_______ Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
J--Va---eli---a-n-š----o----i. J_ V__ ž____ n_ n____ p_______ J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati.
Desidera, prego? Шта ж---т-, -олим? Ш__ ж______ м_____ Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Šta --l-t-- -o-i-? Š__ ž______ m_____ Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim?
Gradisce un caffè? Же---- л- -а-у? Ж_____ л_ к____ Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
Ž-l--e-li-k--u? Ž_____ l_ k____ Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu?
O preferisce un tè? И----ад--е жел--е----? И__ р_____ ж_____ ч___ И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
I-i radije--elite ča-? I__ r_____ ž_____ č___ I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj?
Vorremmo andare a casa. М- се-ж---м- -о-ит- -у--. М_ с_ ж_____ в_____ к____ М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
M--se že---- ---i-- kuć-. M_ s_ ž_____ v_____ k____ M- s- ž-l-m- v-z-t- k-c-i- -------------------------- Mi se želimo voziti kući.
Vorreste un tassì? Же--т---и--- --к-и? Ж_____ л_ в_ т_____ Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Že--t- -i-vi -a-s-? Ž_____ l_ v_ t_____ Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi?
Loro vorrebbero telefonare. О-и--еле-те-ефо---ат-. О__ ж___ т____________ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O-i --l--t--efo---at-. O__ ž___ t____________ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati.

Scarica MP3 (.zip File)

MP3 Italiano + Serbo (1-100) MP3 Serbo (1-100)

Due lingue = due centri della parola

Quando impariamo un’altra lingua, per il nostro cervello qualcosa cambia. Ad ogni lingua corrisponde una memoria diversa. Le lingue che impariamo non vengono memorizzate nello stesso serbatoio di conoscenze. Le lingue che apprendiamo da adulti vengono memorizzate altrove. Il cervello procede all’elaborazione delle nuove informazioni in un’altra area e i nuovi dati non vengono depositati insieme a quelli della lingua madre. Secondo alcuni studi, i bilingui utilizzerebbero soltanto un’area del proprio cervello. I neuroscienziati hanno condotto degli studi su soggetti in grado di parlare due lingue fluentemente. Una parte di essi era cresciuta bilingue, l’altra aveva acquisito la seconda lingua nel corso della vita. In questo esperimento, gli studiosi hanno misurato le attività dell’area cerebrale, concentrandosi sulle aree del cervello in cui, durante il test, si registrava una certa attività. In tal modo, hanno constatato che, chi impara una seconda lingua “più tardi”, avrebbe anche un secondo centro della parola. Da tempo i ricercatori avevano elaborato questa ipotesi. Secondo lo studio in questione, le persone affette da lesioni nell’area cerebrale, avrebbero alcuni disturbi e problemi linguistici. Questi soggetti non riuscirebbero ad articolare bene le parole ovvero a comprenderle. I soggetti bilingui affetti da tali problemi mostrerebbero talvolta disturbi diversi. I problemi linguistici non riguarderebbero necessariamente entrambe le lingue. Se è solo un emisfero a riportare dei problemi, l’altro potrebbe funzionare regolarmente. Pertanto, i soggetti interessati potrebbero essere in grado di parlare o imparare una lingua meglio e più velocemente dell’altra. Anche questo dato conferma che le due lingue non vengono memorizzate nella stessa area cerebrale. Il loro apprendimento è avvenuto in due momenti differenti e questo produce non uno, ma due centri della parola. Come la mente possa gestire la produzione di più lingue non è ancora noto. Comunque, le recenti scoperte potrebbero introdurre nuove strategie di apprendimento.