Frasario

it Passato 3   »   sr Прошлост 3

83 [ottantatré]

Passato 3

Passato 3

83 [осамдесет и три]

83 [osamdeset i tri]

Прошлост 3

[Prošlost 3]

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
telefonare т-ле----ра-и телефонирати т-л-ф-н-р-т- ------------ телефонирати 0
t-l-fo----ti telefonirati t-l-f-n-r-t- ------------ telefonirati
Ho telefonato. Ја-са--т--ефо-ира- / тел-фон---л-. Ја сам телефонирао / телефонирала. Ј- с-м т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. ---------------------------------- Ја сам телефонирао / телефонирала. 0
J- -a- -elefo-i-ao /-tel-f--iral-. Ja sam telefonirao / telefonirala. J- s-m t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. ---------------------------------- Ja sam telefonirao / telefonirala.
Ho telefonato per tutto il tempo. Ја са- ц--- ----е т-л------ао-/-т--еф--ир---. Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ј- с-м ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. --------------------------------------------- Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 0
J--sam-c--o --em- telefo-i-ao-/ te--fonir-l-. Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala. J- s-m c-l- v-e-e t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. --------------------------------------------- Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala.
chiedere пи-ати питати п-т-т- ------ питати 0
p-t--i pitati p-t-t- ------ pitati
Ho chiesto. Ј--с-м-пита----п-т---. Ја сам питао / питала. Ј- с-м п-т-о / п-т-л-. ---------------------- Ја сам питао / питала. 0
J---a--------/ p--a--. Ja sam pitao / pitala. J- s-m p-t-o / p-t-l-. ---------------------- Ja sam pitao / pitala.
Ho sempre chiesto. Ј- -а--ув-- --т-о-/ --т-ла. Ја сам увек питао / питала. Ј- с-м у-е- п-т-о / п-т-л-. --------------------------- Ја сам увек питао / питала. 0
Ja---- u--k pit-- - p-t-l-. Ja sam uvek pitao / pitala. J- s-m u-e- p-t-o / p-t-l-. --------------------------- Ja sam uvek pitao / pitala.
raccontare и----ч--и испричати и-п-и-а-и --------- испричати 0
is-rič--i ispričati i-p-i-a-i --------- ispričati
Ho raccontato. Ј- -ам-исп---ао / и--ри---а. Ја сам испричао / испричала. Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а- ---------------------------- Ја сам испричао / испричала. 0
Ja--a--i---i--o ----prič---. Ja sam ispričao / ispričala. J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a- ---------------------------- Ja sam ispričao / ispričala.
Ho raccontato tutta la storia. Ј- с-- --прич-- ---с---ч------л--п--ч-. Ја сам испричао / испричала целу причу. Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а ц-л- п-и-у- --------------------------------------- Ја сам испричао / испричала целу причу. 0
J--sa---sprič-- /-isp-----a --l- -r---. Ja sam ispričao / ispričala celu priču. J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a c-l- p-i-u- --------------------------------------- Ja sam ispričao / ispričala celu priču.
studiare у---и учити у-и-и ----- учити 0
u-i-i učiti u-i-i ----- učiti
Ho studiato. Ј- сам-у--о-- у-ил-. Ја сам учио / учила. Ј- с-м у-и- / у-и-а- -------------------- Ја сам учио / учила. 0
J--s-m--či- - učil-. Ja sam učio / učila. J- s-m u-i- / u-i-a- -------------------- Ja sam učio / učila.
Ho studiato tutta la sera. Ја --м--чи- --учи-а---ло----е. Ја сам учио / учила цело вече. Ј- с-м у-и- / у-и-а ц-л- в-ч-. ------------------------------ Ја сам учио / учила цело вече. 0
Ja-s-- učio------la -elo--eč-. Ja sam učio / učila celo veče. J- s-m u-i- / u-i-a c-l- v-č-. ------------------------------ Ja sam učio / učila celo veče.
lavorare ра--ти радити р-д-т- ------ радити 0
r-d--i raditi r-d-t- ------ raditi
Ho lavorato. Ја -ам ----о --ра-ила. Ја сам радио / радила. Ј- с-м р-д-о / р-д-л-. ---------------------- Ја сам радио / радила. 0
J- ----r--i- --r--i--. Ja sam radio / radila. J- s-m r-d-o / r-d-l-. ---------------------- Ja sam radio / radila.
Ho lavorato tutto il giorno. Ј----м ---ио /--а-ила--ел- д--. Ја сам радио / радила цели дан. Ј- с-м р-д-о / р-д-л- ц-л- д-н- ------------------------------- Ја сам радио / радила цели дан. 0
Ja sa- r---o - rad--a cel- ---. Ja sam radio / radila celi dan. J- s-m r-d-o / r-d-l- c-l- d-n- ------------------------------- Ja sam radio / radila celi dan.
mangiare ј-сти јести ј-с-и ----- јести 0
je--i jesti j-s-i ----- jesti
Ho mangiato. Ј- -ам--ео-- је-а. Ја сам јео / јела. Ј- с-м ј-о / ј-л-. ------------------ Ја сам јео / јела. 0
Ja s-m-jeo-/ ---a. Ja sam jeo / jela. J- s-m j-o / j-l-. ------------------ Ja sam jeo / jela.
Ho mangiato tutto. Ј----- по----/-по-ел- ---------. Ја сам појео / појела сву храну. Ј- с-м п-ј-о / п-ј-л- с-у х-а-у- -------------------------------- Ја сам појео / појела сву храну. 0
Ja-s-- ---e-----ojel---vu ---nu. Ja sam pojeo / pojela svu hranu. J- s-m p-j-o / p-j-l- s-u h-a-u- -------------------------------- Ja sam pojeo / pojela svu hranu.

Scarica MP3 (.zip File)

La storia della linguistica

Le lingue hanno sempre affascinato gli uomini. Infatti, la storia della linguistica – disciplina che affronta lo studio sistematico del linguaggio umano - è antichissima. Da millenni l’uomo riflette su questo fenomeno straordinario. Ogni cultura sviluppa le sue teorie e fornisce la propria descrizione della lingua. La linguistica attuale si basa per lo più su antiche teorie. Molte tradizioni affondano le proprie radici soprattutto in Grecia. L’opera più antica che si conosca con riferimento alle lingue proviene dall’India e fu scritta circa 3000 anni fa dal grammatico Sakatayana. Nell’antichità, molti filosofi si occuparono delle lingue. Platone fu uno di essi. Più tardi, anche autori dell’antica Roma svilupparono delle teorie, mentre risalgono all’ottavo secolo gli studi linguistici arabi. In essi è contenuta una descrizione assai precisa della lingua araba. Nell’età moderna, l’interesse era rivolto soprattutto alla ricerca sull’origine delle lingue. L’oggetto degli studi era la storia degli idiomi. Nel diciottesimo secolo cominciarono gli studi comparativi delle lingue, che indagavano sulla loro evoluzione. In epoca più tarda, cambiò la descrizione della lingua, che divenne un sistema. La questione del funzionamento degli idiomi rimane sempre di altissimo interesse. Oggigiorno, la linguistica è caratterizzata da diverse correnti di pensiero. Nuove discipline si sono sviluppate a partire dagli anni ’50 e sono state notevolmente influenzate dalle altre scienze. Un esempio è la psicolinguistica oppure la comunicazione interculturale. La linguistica si orienta verso branche di studio assai specialistiche. Si pensi alla linguistica femminista! Insomma, la storia della linguistica va avanti e si evolve … Finché ci saranno le lingue, l’uomo nutrirà sempre un certo interesse nei loro confronti.