Рјечник

sr Лица   »   bn ব্যক্তি

1 [један]

Лица

Лица

১ [এক]

1 [Ēka]

ব্যক্তি

[byakti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
ја আমি আ_ আ-ি --- আমি 0
ā-i ā__ ā-i --- āmi
ја и ти আমি এ-- ---ি আ_ এ_ তু_ আ-ি এ-ং ত-ম- ------------ আমি এবং তুমি 0
ā-----a- ---i ā__ ē___ t___ ā-i ē-a- t-m- ------------- āmi ēbaṁ tumi
нас двоје আম-া----ন- ----া-উ-য়--) আ__ দু__ (___ উ____ আ-র- দ-জ-ে (-ম-া উ-য়-ই- ----------------------- আমরা দুজনে (আমরা উভয়েই) 0
ā---- d-ja-ē---m--- -b-aẏ-'i) ā____ d_____ (_____ u________ ā-a-ā d-j-n- (-m-r- u-h-ẏ-'-) ----------------------------- āmarā dujanē (āmarā ubhaẏē'i)
он স- --েল-) সে (___ স- (-ে-ে- --------- সে (ছেলে) 0
s---c--l-) s_ (______ s- (-h-l-) ---------- sē (chēlē)
он и она সে (ছেল-----ং -ে----য়ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s---c---ē--ēb-ṁ ---(mē--) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
њих двоје ত--া-দু--ে তা_ দু__ ত-র- দ-জ-ে ---------- তারা দুজনে 0
tār--dujanē t___ d_____ t-r- d-j-n- ----------- tārā dujanē
мушкарац প---ষ পু__ প-র-ষ ----- পুরুষ 0
p-ruṣa p_____ p-r-ṣ- ------ puruṣa
жена স্--র- - -হিলা স্__ / ম__ স-ত-র- / ম-ি-া -------------- স্ত্রী / মহিলা 0
s-r- /-m-h-lā s___ / m_____ s-r- / m-h-l- ------------- strī / mahilā
дете শিশু শি_ শ-শ- ---- শিশু 0
śiśu ś___ ś-ś- ---- śiśu
једна породица এ--ি-----ার এ__ প___ এ-ট- প-ি-া- ----------- একটি পরিবার 0
ē-aṭ- p-ri---a ē____ p_______ ē-a-i p-r-b-r- -------------- ēkaṭi paribāra
моја породица আ--র --ি-ার আ__ প___ আ-া- প-ি-া- ----------- আমার পরিবার 0
āmāra-pa--bāra ā____ p_______ ā-ā-a p-r-b-r- -------------- āmāra paribāra
Моја породица је овде. আমার---িব-র-এখ-নে-৷ আ__ প___ এ__ ৷ আ-া- প-ি-া- এ-া-ে ৷ ------------------- আমার পরিবার এখানে ৷ 0
āmā-- p---bā-----hānē ā____ p_______ ē_____ ā-ā-a p-r-b-r- ē-h-n- --------------------- āmāra paribāra ēkhānē
Ја сам овде. আমি---ান--৷ আ_ এ__ ৷ আ-ি এ-া-ে ৷ ----------- আমি এখানে ৷ 0
ām- ē--ā-ē ā__ ē_____ ā-i ē-h-n- ---------- āmi ēkhānē
Ти си овде. ত--ি --া-ে ৷ তু_ এ__ ৷ ত-ম- এ-া-ে ৷ ------------ তুমি এখানে ৷ 0
t-m- ē-hānē t___ ē_____ t-m- ē-h-n- ----------- tumi ēkhānē
Он је овде и она је овде. সে --ে-ে---খ-ন---বং----(-ে--)--খান- ৷ সে (___ এ__ এ_ সে (___ এ__ ৷ স- (-ে-ে- এ-া-ে এ-ং স- (-ে-ে- এ-া-ে ৷ ------------------------------------- সে (ছেলে) এখানে এবং সে (মেয়ে) এখানে ৷ 0
sē (--ē--) ēk--------ṁ-sē-----ē--ēkhā-ē s_ (______ ē_____ ē___ s_ (_____ ē_____ s- (-h-l-) ē-h-n- ē-a- s- (-ē-ē- ē-h-n- --------------------------------------- sē (chēlē) ēkhānē ēbaṁ sē (mēẏē) ēkhānē
Ми смо овде. আমর- -খান--৷ আ__ এ__ ৷ আ-র- এ-া-ে ৷ ------------ আমরা এখানে ৷ 0
ām-rā -k-ānē ā____ ē_____ ā-a-ā ē-h-n- ------------ āmarā ēkhānē
Ви сте овде. ত-মরা-এ-ান- ৷ তো__ এ__ ৷ ত-ম-া এ-া-ে ৷ ------------- তোমরা এখানে ৷ 0
t---rā-ēkh-nē t_____ ē_____ t-m-r- ē-h-n- ------------- tōmarā ēkhānē
Они су сви овде. তা-া------এখা-ে-৷ তা_ স__ এ__ ৷ ত-র- স-া- এ-া-ে ৷ ----------------- তারা সবাই এখানে ৷ 0
t-rā----ā'i --hā-ē t___ s_____ ē_____ t-r- s-b-'- ē-h-n- ------------------ tārā sabā'i ēkhānē

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!