Рјечник

sr Лица   »   mk Лица

1 [један]

Лица

Лица

1 [еден]

1 [eden]

Лица

[Lica]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
ја j-с j__ j-с --- jас 0
j-s j__ j-s --- jas
ја и ти jас-и-ти j__ и т_ j-с и т- -------- jас и ти 0
jas----i j__ i t_ j-s i t- -------- jas i ti
нас двоје ни---в-јца-а н__ д_______ н-е д-а-ц-т- ------------ ние двајцата 0
niye--vaј-z--a n___ d________ n-y- d-a-t-a-a -------------- niye dvaјtzata
он т-ј т__ т-ј --- тој 0
t-ј t__ t-ј --- toј
он и она тој и -аа т__ и т__ т-ј и т-а --------- тој и таа 0
to- - taa t__ i t__ t-ј i t-a --------- toј i taa
њих двоје т-- -в-ј---а т__ д_______ т-е д-а-ц-т- ------------ тие двајцата 0
tiy---v-----ta t___ d________ t-y- d-a-t-a-a -------------- tiye dvaјtzata
мушкарац м-ж м__ м-ж --- маж 0
m-ʐ m__ m-ʐ --- maʐ
жена жена ж___ ж-н- ---- жена 0
ʐyena ʐ____ ʐ-e-a ----- ʐyena
дете де-е д___ д-т- ---- дете 0
d-etye d_____ d-e-y- ------ dyetye
једна породица е--а-фа-и---а е___ ф_______ е-н- ф-м-л-ј- ------------- една фамилија 0
y-dna-f--i--јa y____ f_______ y-d-a f-m-l-ј- -------------- yedna familiјa
моја породица м-ј--------л-ја м_____ ф_______ м-ј-т- ф-м-л-ј- --------------- мојата фамилија 0
moјa-a ------јa m_____ f_______ m-ј-t- f-m-l-ј- --------------- moјata familiјa
Моја породица је овде. Мо--т--фамилиј- е---д-. М_____ ф_______ е о____ М-ј-т- ф-м-л-ј- е о-д-. ----------------------- Мојата фамилија е овде. 0
Moј-ta--ami-i-a -e -v-y-. M_____ f_______ y_ o_____ M-ј-t- f-m-l-ј- y- o-d-e- ------------------------- Moјata familiјa ye ovdye.
Ја сам овде. Ја--су- о---. Ј__ с__ о____ Ј-с с-м о-д-. ------------- Јас сум овде. 0
Јas -oom -v-ye. Ј__ s___ o_____ Ј-s s-o- o-d-e- --------------- Јas soom ovdye.
Ти си овде. Т- си-о-д-. Т_ с_ о____ Т- с- о-д-. ----------- Ти си овде. 0
T- s--o--y-. T_ s_ o_____ T- s- o-d-e- ------------ Ti si ovdye.
Он је овде и она је овде. Тој е -вд- - --- - овде. Т__ е о___ и т__ е о____ Т-ј е о-д- и т-а е о-д-. ------------------------ Тој е овде и таа е овде. 0
To- -e -v--- - -aa ye-----e. T__ y_ o____ i t__ y_ o_____ T-ј y- o-d-e i t-a y- o-d-e- ---------------------------- Toј ye ovdye i taa ye ovdye.
Ми смо овде. Н-е---е-овде. Н__ с__ о____ Н-е с-е о-д-. ------------- Ние сме овде. 0
N--e-s-------ye. N___ s___ o_____ N-y- s-y- o-d-e- ---------------- Niye smye ovdye.
Ви сте овде. В-е-с-----д-. В__ с__ о____ В-е с-е о-д-. ------------- Вие сте овде. 0
Viy---t---o--ye. V___ s___ o_____ V-y- s-y- o-d-e- ---------------- Viye stye ovdye.
Они су сви овде. Т-е си-е--е о--е. Т__ с___ с_ о____ Т-е с-т- с- о-д-. ----------------- Тие сите се овде. 0
Tiye---ty- s-e-o-d-e. T___ s____ s__ o_____ T-y- s-t-e s-e o-d-e- --------------------- Tiye sitye sye ovdye.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!