Рјечник

sr Лица   »   th คน

1 [један]

Лица

Лица

1 [หนึ่ง]

nèung

คน

[kon]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
ја ผม--/ ---ั-♀ ผม♂ / ด-ฉ-น♀ ผ-♂ / ด-ฉ-น- ------------ ผม♂ / ดิฉัน♀ 0
pǒ---i----a-n po-m-di--cha-n p-̌---i---h-̌- -------------- pǒm-dì-chǎn
ја и ти ผ---ะ--ุ-♂-/---ฉัน--ะ-คุ-♀ ผมและ ค-ณ♂ / ด-ฉ-นและ ค-ณ♀ ผ-แ-ะ ค-ณ- / ด-ฉ-น-ล- ค-ณ- -------------------------- ผมและ คุณ♂ / ดิฉันและ คุณ♀ 0
p-̌---æ--k-o----̀-ch-----æ---oon po-m-læ--koon-di--cha-n-læ--koon p-̌---æ---o-n-d-̀-c-a-n-l-́-k-o- -------------------------------- pǒm-lǽ-koon-dì-chǎn-lǽ-koon
нас двоје เ----้งสอง เราท--งสอง เ-า-ั-ง-อ- ---------- เราทั้งสอง 0
ra---á---sǎw-g rao-ta-ng-sa-wng r-o-t-́-g-s-̌-n- ---------------- rao-táng-sǎwng
он เ-า เขา เ-า --- เขา 0
kǎo ka-o k-̌- ---- kǎo
он и она เ-- ----เ-อ เขา และ เธอ เ-า แ-ะ เ-อ ----------- เขา และ เธอ 0
ka----ǽ-t--̶ ka-o-læ--tur- k-̌---æ---u-̶ ------------- kǎo-lǽ-tur̶
њих двоје เขาท----อง เขาท--งสอง เ-า-ั-ง-อ- ---------- เขาทั้งสอง 0
ka-o-t---g-s----g ka-o-ta-ng-sa-wng k-̌---a-n---a-w-g ----------------- kǎo-táng-sǎwng
мушкарац ผ-้ช-ย ผ--ชาย ผ-้-า- ------ ผู้ชาย 0
p-̂--ch-i po-o-chai p-̂---h-i --------- pôo-chai
жена ผู้---ง ผ--หญ-ง ผ-้-ญ-ง ------- ผู้หญิง 0
p--o-yǐng po-o-yi-ng p-̂---i-n- ---------- pôo-yǐng
дете เด-ก เด-ก เ-็- ---- เด็ก 0
dèk de-k d-̀- ---- dèk
једна породица ครอ--ร-ว ครอบคร-ว ค-อ-ค-ั- -------- ครอบครัว 0
kr-̂wp-k--a kra-wp-krua k-a-w---r-a ----------- krâwp-krua
моја породица คร----ัว -อง--- - ของ---ัน♀ ครอบคร-ว ของผม♂ / ของด-ฉ-น♀ ค-อ-ค-ั- ข-ง-ม- / ข-ง-ิ-ั-♀ --------------------------- ครอบครัว ของผม♂ / ของดิฉัน♀ 0
k---------a-ka-w-g-po-----̌wng-d-̀-chǎn kra-wp-krua-ka-wng-po-m-ka-wng-di--cha-n k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-k-̌-n---i---h-̌- ---------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-kǎwng-dì-chǎn
Моја породица је овде. ครอ-คร--ของผม-ยู่-ี-น-่--- -ร--ค--วข----ฉ-----่-ี่-ี-♀ ครอบคร-วของผมอย--ท--น--♂ / ครอบคร-วของด-ฉ-นอย--ท--น--♀ ค-อ-ค-ั-ข-ง-ม-ย-่-ี-น-่- / ค-อ-ค-ั-ข-ง-ิ-ั-อ-ู-ท-่-ี-♀ ------------------------------------------------------ ครอบครัวของผมอยู่ที่นี่♂ / ครอบครัวของดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
k---wp-kr-----̌wn---o-m--̀--o---t----n-̂e---âw---rua----w----ì-chǎ-----y---------n--e kra-wp-krua-ka-wng-po-m-a--yo-o-te-e-ne-e-kra-wp-krua-ka-wng-di--cha-n-a--yo-o-te-e-ne-e k-a-w---r-a-k-̌-n---o-m-a---o-o-t-̂---e-e-k-a-w---r-a-k-̌-n---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------------------------------------------------------------------------- krâwp-krua-kǎwng-pǒm-à-yôo-têe-nêe-krâwp-krua-kǎwng-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ја сам овде. ผมอยู-ที-นี่--------น---่ท-่นี-♀ ผมอย--ท--น--♂ / ด-ฉ-นอย--ท--น--♀ ผ-อ-ู-ท-่-ี-♂ / ด-ฉ-น-ย-่-ี-น-่- -------------------------------- ผมอยู่ที่นี่♂ / ดิฉันอยู่ที่นี่♀ 0
p---------̂--te---n--e-di--chǎn------̂o-t-̂---êe po-m-a--yo-o-te-e-ne-e-di--cha-n-a--yo-o-te-e-ne-e p-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---i---h-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------------------- pǒm-à-yôo-têe-nêe-dì-chǎn-à-yôo-têe-nêe
Ти си овде. ค-ณอยู่ท-่น-่ ค-ณอย--ท--น-- ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
k--n-a---ôo---̂--n--e koon-a--yo-o-te-e-ne-e k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
Он је овде и она је овде. เ-----่ท--น-่-- แล--เ-อ-----ี-นี่-♀ เขาอย--ท--น-- ♂ และ เธออย--ท--น-- ♀ เ-า-ย-่-ี-น-่ ♂ แ-ะ เ-อ-ย-่-ี-น-่ ♀ ----------------------------------- เขาอยู่ที่นี่ ♂ และ เธออยู่ที่นี่ ♀ 0
kǎo--̀----o-te-e-n--e--ǽ-tu--------̂--têe-nêe ka-o-a--yo-o-te-e-ne-e-læ--tur--a--yo-o-te-e-ne-e k-̌---̀-y-̂---e-e-n-̂---æ---u-̶-a---o-o-t-̂---e-e ------------------------------------------------- kǎo-à-yôo-têe-nêe-lǽ-tur̶-à-yôo-têe-nêe
Ми смо овде. เ-า----ที่--่ เราอย--ท--น-- เ-า-ย-่-ี-น-่ ------------- เราอยู่ที่นี่ 0
r-------o-o-te-e--êe rao-a--yo-o-te-e-ne-e r-o-a---o-o-t-̂---e-e --------------------- rao-à-yôo-têe-nêe
Ви сте овде. ค-ณอ--่-ี--ี่ ค-ณอย--ท--น-- ค-ณ-ย-่-ี-น-่ ------------- คุณอยู่ที่นี่ 0
koon----yo------e-ne-e koon-a--yo-o-te-e-ne-e k-o---̀-y-̂---e-e-n-̂- ---------------------- koon-à-yôo-têe-nêe
Они су сви овде. พ-ก------คนอยู---่นี่ พวกเขาท-กคนอย--ท--น-- พ-ก-ข-ท-ก-น-ย-่-ี-น-่ --------------------- พวกเขาทุกคนอยู่ที่นี่ 0
p--a--k--o-----k--on--̀-yo-o--êe-n-̂e pu-ak-ka-o-to-ok-kon-a--yo-o-te-e-ne-e p-̂-k-k-̌---o-o---o---̀-y-̂---e-e-n-̂- -------------------------------------- pûak-kǎo-tóok-kon-à-yôo-têe-nêe

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!