Рјечник

sr Лица   »   ka პიროვნებები

1 [један]

Лица

Лица

1 [ერთი]

1 [erti]

პიროვნებები

p'irovnebebi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
ја მ- მ_ მ- -- მე 0
m- m_ m- -- me
ја и ти მე და --ნ მ_ დ_ შ__ მ- დ- შ-ნ --------- მე და შენ 0
m--d- sh-n m_ d_ s___ m- d- s-e- ---------- me da shen
нас двоје ჩ-ე--ორი-ე ჩ___ ო____ ჩ-ე- ო-ი-ე ---------- ჩვენ ორივე 0
ch------i-e c____ o____ c-v-n o-i-e ----------- chven orive
он ი- ი_ ი- -- ის 0
i- i_ i- -- is
он и она ის [----]-და--ს----ლი] ი_ [_____ დ_ ი_ [_____ ი- [-ა-ი- დ- ი- [-ა-ი- ---------------------- ის [კაცი] და ის [ქალი] 0
i------ts-]-da----[----] i_ [_______ d_ i_ [_____ i- [-'-t-i- d- i- [-a-i- ------------------------ is [k'atsi] da is [kali]
њих двоје ისინ------ე ი____ ო____ ი-ი-ი ო-ი-ე ----------- ისინი ორივე 0
i--ni-or-ve i____ o____ i-i-i o-i-e ----------- isini orive
мушкарац კ--ი კ___ კ-ც- ---- კაცი 0
k'--si k_____ k-a-s- ------ k'atsi
жена ქ--ი ქ___ ქ-ლ- ---- ქალი 0
kali k___ k-l- ---- kali
дете ბ--შვი ბ_____ ბ-ვ-ვ- ------ ბავშვი 0
b---hvi b______ b-v-h-i ------- bavshvi
једна породица ოჯ--ი ო____ ო-ა-ი ----- ოჯახი 0
oj-khi o_____ o-a-h- ------ ojakhi
моја породица ჩ-მ- --ახი ჩ___ ო____ ჩ-მ- ო-ა-ი ---------- ჩემი ოჯახი 0
ch--i-oj-khi c____ o_____ c-e-i o-a-h- ------------ chemi ojakhi
Моја породица је овде. ჩე-ი ო-ახ- ა--არის. ჩ___ ო____ ა_ ა____ ჩ-მ- ო-ა-ი ა- ა-ი-. ------------------- ჩემი ოჯახი აქ არის. 0
chem----ak-- -- --i-. c____ o_____ a_ a____ c-e-i o-a-h- a- a-i-. --------------------- chemi ojakhi ak aris.
Ја сам овде. მ---ქ-ვ--. მ_ ა_ ვ___ მ- ა- ვ-რ- ---------- მე აქ ვარ. 0
me-ak--ar. m_ a_ v___ m- a- v-r- ---------- me ak var.
Ти си овде. შ-- -- -არ. შ__ ა_ ხ___ შ-ნ ა- ხ-რ- ----------- შენ აქ ხარ. 0
s-e- -k--h--. s___ a_ k____ s-e- a- k-a-. ------------- shen ak khar.
Он је овде и она је овде. ი-------] -- -რ-ს -ა--- [-ალი--ა- -რ--. ი_ [_____ ა_ ა___ დ_ ი_ [_____ ა_ ა____ ი- [-ა-ი- ა- ა-ი- დ- ი- [-ა-ი- ა- ა-ი-. --------------------------------------- ის [კაცი] აქ არის და ის [ქალი] აქ არის. 0
is [--ats-] a--ari---a-i- -k--i] a----i-. i_ [_______ a_ a___ d_ i_ [_____ a_ a____ i- [-'-t-i- a- a-i- d- i- [-a-i- a- a-i-. ----------------------------------------- is [k'atsi] ak aris da is [kali] ak aris.
Ми смо овде. ჩ--- -ქ -ა--. ჩ___ ა_ ვ____ ჩ-ე- ა- ვ-რ-. ------------- ჩვენ აქ ვართ. 0
chv-- -k-----. c____ a_ v____ c-v-n a- v-r-. -------------- chven ak vart.
Ви сте овде. თ-ვ-ნ -ქ--ართ. თ____ ა_ ხ____ თ-ვ-ნ ა- ხ-რ-. -------------- თქვენ აქ ხართ. 0
t--e- -- -har-. t____ a_ k_____ t-v-n a- k-a-t- --------------- tkven ak khart.
Они су сви овде. ისინ- -ველ-ნი--ქ-არი--. ი____ ყ______ ა_ ა_____ ი-ი-ი ყ-ე-ა-ი ა- ა-ი-ნ- ----------------------- ისინი ყველანი აქ არიან. 0
i-i-i----lan- ak---ian. i____ q______ a_ a_____ i-i-i q-e-a-i a- a-i-n- ----------------------- isini qvelani ak arian.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!