Рјечник

sr Лица   »   hy People

1 [један]

Лица

Лица

1 [մեկ]

1 [mek]

People

[andzer (andzink’)]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
ја ե- ես ե- -- ես 0
y-s yes y-s --- yes
ја и ти ե------ւ ես և դու ե- և դ-ւ -------- ես և դու 0
ye- -ev--u yes yev du y-s y-v d- ---------- yes yev du
нас двоје Մ--- եր-ուսս Մենք երկուսս Մ-ն- ե-կ-ւ-ս ------------ Մենք երկուսս 0
M--k’---rkuss Menk’ yerkuss M-n-’ y-r-u-s ------------- Menk’ yerkuss
он -ա նա ն- -- նա 0
n- na n- -- na
он и она նա----ա նա և նա ն- և ն- ------- նա և նա 0
na--ev -a na yev na n- y-v n- --------- na yev na
њих двоје ն-ան- ե----սը նրանք երկուսը ն-ա-ք ե-կ-ւ-ը ------------- նրանք երկուսը 0
n-ank- -er---y nrank’ yerkusy n-a-k- y-r-u-y -------------- nrank’ yerkusy
мушкарац տ----րդ տղամարդ տ-ա-ա-դ ------- տղամարդ 0
t--a---d tghamard t-h-m-r- -------- tghamard
жена կին կին կ-ն --- կին 0
kin kin k-n --- kin
дете ե--խա երեխա ե-ե-ա ----- երեխա 0
ye-e-ha yerekha y-r-k-a ------- yerekha
једна породица մի ընտանիք մի ընտանիք մ- ը-տ-ն-ք ---------- մի ընտանիք 0
mi---ta-ik’ mi yntanik’ m- y-t-n-k- ----------- mi yntanik’
моја породица ի- ---ա-իքը իմ ընտանիքը ի- ը-տ-ն-ք- ----------- իմ ընտանիքը 0
im y--a-ik-y im yntanik’y i- y-t-n-k-y ------------ im yntanik’y
Моја породица је овде. Ի- -ն-ա---- -յ-տ-- -: Իմ ընտանիքը այստեղ է: Ի- ը-տ-ն-ք- ա-ս-ե- է- --------------------- Իմ ընտանիքը այստեղ է: 0
Im---ta-i--y-ays-eg--e Im yntanik’y aystegh e I- y-t-n-k-y a-s-e-h e ---------------------- Im yntanik’y aystegh e
Ја сам овде. Ե---յս-եղ --: Ես այստեղ եմ: Ե- ա-ս-ե- ե-: ------------- Ես այստեղ եմ: 0
Yes-a-steg- yem Yes aystegh yem Y-s a-s-e-h y-m --------------- Yes aystegh yem
Ти си овде. Դու-այս-եղ---: Դու այստեղ ես: Դ-ւ ա-ս-ե- ե-: -------------- Դու այստեղ ես: 0
Du-ay---g- --s Du aystegh yes D- a-s-e-h y-s -------------- Du aystegh yes
Он је овде и она је овде. Նա--յ-տ---է --ն--է--է--յստ-ղ: Նա այստեղ է և նա էլ է այստեղ: Ն- ա-ս-ե- է և ն- է- է ա-ս-ե-: ----------------------------- Նա այստեղ է և նա էլ է այստեղ: 0
Na--y------e -e--na-e--e --st--h Na aystegh e yev na el e aystegh N- a-s-e-h e y-v n- e- e a-s-e-h -------------------------------- Na aystegh e yev na el e aystegh
Ми смо овде. Մ-նք այս--ղ -ն-: Մենք այստեղ ենք: Մ-ն- ա-ս-ե- ե-ք- ---------------- Մենք այստեղ ենք: 0
Me----a-st--h ye-k’ Menk’ aystegh yenk’ M-n-’ a-s-e-h y-n-’ ------------------- Menk’ aystegh yenk’
Ви сте овде. Դ-ւք-այստ-----: Դուք այստեղ եք: Դ-ւ- ա-ս-ե- ե-: --------------- Դուք այստեղ եք: 0
Duk’ -yste-h yek’ Duk’ aystegh yek’ D-k- a-s-e-h y-k- ----------------- Duk’ aystegh yek’
Они су сви овде. Նր-նք-բ---րը-այս--ղ են: Նրանք բոլորը այստեղ են: Ն-ա-ք բ-լ-ր- ա-ս-ե- ե-: ----------------------- Նրանք բոլորը այստեղ են: 0
N-a-k’-bo---y-ay-t--- y-n Nrank’ bolory aystegh yen N-a-k- b-l-r- a-s-e-h y-n ------------------------- Nrank’ bolory aystegh yen

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!