Рјечник

sr Лица   »   mr लोक

1 [један]

Лица

Лица

१ [एक]

1 [Ēka]

लोक

[lōka]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
ја म- म- म- -- मी 0
m- mī m- -- mī
ја и ти म--आ-- तू म- आण- त- म- आ-ि त- --------- मी आणि तू 0
mī-ā----ū mī āṇi tū m- ā-i t- --------- mī āṇi tū
нас двоје आ-्-ी द--े आम-ह- द-घ- आ-्-ी द-घ- ---------- आम्ही दोघे 0
āmh- --ghē āmhī dōghē ā-h- d-g-ē ---------- āmhī dōghē
он -ो त- त- -- तो 0
-ō tō t- -- tō
он и она तो -णि -ी त- आण- त- त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō---i tī tō āṇi tī t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
њих двоје त--दोघ--ी त- द-घ-ह- त- द-घ-ह- --------- ती दोघेही 0
t- d--hēhī tī dōghēhī t- d-g-ē-ī ---------- tī dōghēhī
мушкарац (त-- पु--ष (त-) प-र-ष (-ो- प-र-ष ---------- (तो) पुरूष 0
(--)--ur--a (tō) purūṣa (-ō- p-r-ṣ- ----------- (tō) purūṣa
жена (-ी) -्त्-ी (त-) स-त-र- (-ी- स-त-र- ----------- (ती) स्त्री 0
(--- strī (tī) strī (-ī- s-r- --------- (tī) strī
дете (-े)---ल (त-) म-ल (-े- म-ल -------- (ते) मूल 0
(tē)---la (tē) mūla (-ē- m-l- --------- (tē) mūla
једна породица कु-ुंब क-ट--ब क-ट-ं- ------ कुटुंब 0
kuṭumba kuṭumba k-ṭ-m-a ------- kuṭumba
моја породица म-झ--क-टुंब म-झ- क-ट--ब म-झ- क-ट-ं- ----------- माझे कुटुंब 0
m---ē -u----a mājhē kuṭumba m-j-ē k-ṭ-m-a ------------- mājhē kuṭumba
Моја породица је овде. माझे-कुटुंब--थे--ह-. म-झ- क-ट--ब इथ- आह-. म-झ- क-ट-ं- इ-े आ-े- -------------------- माझे कुटुंब इथे आहे. 0
m---- --ṭu--- -th- āhē. mājhē kuṭumba ithē āhē. m-j-ē k-ṭ-m-a i-h- ā-ē- ----------------------- mājhē kuṭumba ithē āhē.
Ја сам овде. मी-इथ---ह-. म- इथ- आह-. म- इ-े आ-े- ----------- मी इथे आहे. 0
Mī--t-ē ā-ē. Mī ithē āhē. M- i-h- ā-ē- ------------ Mī ithē āhē.
Ти си овде. तू --े--हे-. त- इथ- आह-स. त- इ-े आ-े-. ------------ तू इथे आहेस. 0
Tū -th--āhē-a. Tū ithē āhēsa. T- i-h- ā-ē-a- -------------- Tū ithē āhēsa.
Он је овде и она је овде. तो -----ह--आणि -- इ-----े. त- इथ- आह- आण- त- इथ- आह-. त- इ-े आ-े आ-ि त- इ-े आ-े- -------------------------- तो इथे आहे आणि ती इथे आहे. 0
Tō--t-ē ā-ē -ṇi -ī -th- āhē. Tō ithē āhē āṇi tī ithē āhē. T- i-h- ā-ē ā-i t- i-h- ā-ē- ---------------------------- Tō ithē āhē āṇi tī ithē āhē.
Ми смо овде. आ-्ह--इ---आ--त. आम-ह- इथ- आह-त. आ-्-ी इ-े आ-ो-. --------------- आम्ही इथे आहोत. 0
Āmhī-i-hē---ō--. Āmhī ithē āhōta. Ā-h- i-h- ā-ō-a- ---------------- Āmhī ithē āhōta.
Ви сте овде. तुम्ही (-ोघ--/--र्व) इथ--आह-त. त-म-ह- (द-घ- / सर-व) इथ- आह-त. त-म-ह- (-ो-े / स-्-) इ-े आ-ा-. ------------------------------ तुम्ही (दोघे / सर्व) इथे आहात. 0
T-----(d--hē---a-va)-ith--ā--ta. Tumhī (dōghē/ sarva) ithē āhāta. T-m-ī (-ō-h-/ s-r-a- i-h- ā-ā-a- -------------------------------- Tumhī (dōghē/ sarva) ithē āhāta.
Они су сви овде. ते------इ-- ----. त- सगळ- इथ- आह-त. त- स-ळ- इ-े आ-े-. ----------------- ते सगळे इथे आहेत. 0
T- s---ḷē i-hē -h---. Tē sagaḷē ithē āhēta. T- s-g-ḷ- i-h- ā-ē-a- --------------------- Tē sagaḷē ithē āhēta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!