Рјечник

sr Лица   »   fa ‫اشخاص/مردم‬

1 [један]

Лица

Лица

‫1 [یک]‬

1 [yek]

‫اشخاص/مردم‬

‫ashkhaas/mardom‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
ја ‫م-‬ ‫___ ‫-ن- ---- ‫من‬ 0
‫m--‬-‬ ‫______ ‫-a-‬-‬ ------- ‫man‬‬‬
ја и ти ‫م- و -و‬ ‫__ و ت__ ‫-ن و ت-‬ --------- ‫من و تو‬ 0
‫----va t-o--‬ ‫___ v_ t_____ ‫-a- v- t-o-‬- -------------- ‫man va too‬‬‬
нас двоје ‫-ردوی -ا‬ ‫_____ م__ ‫-ر-و- م-‬ ---------- ‫هردوی ما‬ 0
‫-a--oi-m-‬‬‬ ‫______ m____ ‫-a-d-i m-‬-‬ ------------- ‫hardoi ma‬‬‬
он ‫-و-(مر-)‬ ‫__ (_____ ‫-و (-ر-)- ---------- ‫او (مرد)‬ 0
‫o----ord)‬-‬ ‫__ (________ ‫-o (-o-d-‬-‬ ------------- ‫oo (mord)‬‬‬
он и она ‫-ن-مر- و -ن ز-‬ ‫__ م__ و آ_ ز__ ‫-ن م-د و آ- ز-‬ ---------------- ‫آن مرد و آن زن‬ 0
‫--- mord-v- -a----n--‬ ‫___ m___ v_ a__ z_____ ‫-a- m-r- v- a-n z-n-‬- ----------------------- ‫aan mord va aan zan‬‬‬
њих двоје ‫هر--ی-آنه-‬ ‫_____ آ____ ‫-ر-و- آ-ه-‬ ------------ ‫هردوی آنها‬ 0
‫h-r-oi aan-a--‬‬ ‫______ a________ ‫-a-d-i a-n-a-‬-‬ ----------------- ‫hardoi aanhaa‬‬‬
мушкарац ‫---م-د‬ ‫__ م___ ‫-ن م-د- -------- ‫آن مرد‬ 0
‫--n --r--‬‬ ‫___ m______ ‫-a- m-r-‬-‬ ------------ ‫aan mord‬‬‬
жена ‫آن--ن‬ ‫__ ز__ ‫-ن ز-‬ ------- ‫آن زن‬ 0
‫a----an-‬‬ ‫___ z_____ ‫-a- z-n-‬- ----------- ‫aan zan‬‬‬
дете ‫-- کو--‬ ‫__ ک____ ‫-ن ک-د-‬ --------- ‫آن کودک‬ 0
‫-an k--da---‬ ‫___ k________ ‫-a- k-o-a-‬-‬ -------------- ‫aan koodak‬‬‬
једна породица ‫ی- خ----ده‬ ‫__ خ_______ ‫-ک خ-ن-ا-ه- ------------ ‫یک خانواده‬ 0
‫--k kh-----a--h-‬‬ ‫___ k_____________ ‫-e- k-a-n-v-d-h-‬- ------------------- ‫yek khaanevadeh‬‬‬
моја породица ‫-ا----ه--ن‬ ‫_______ م__ ‫-ا-و-د- م-‬ ------------ ‫خانواده من‬ 0
‫k--an-v---h--an--‬ ‫___________ m_____ ‫-h-a-e-a-e- m-n-‬- ------------------- ‫khaanevadeh man‬‬‬
Моја породица је овде. ‫-ان---ه م- اینجاس--‬ ‫_______ م_ ا________ ‫-ا-و-د- م- ا-ن-ا-ت-‬ --------------------- ‫خانواده من اینجاست.‬ 0
‫k----e--deh -an --n-aas----‬ ‫___________ m__ e___________ ‫-h-a-e-a-e- m-n e-n-a-s-.-‬- ----------------------------- ‫khaanevadeh man eenjaast.‬‬‬
Ја сам овде. ‫-ن--ین-- -ست-.‬ ‫__ ا____ ه_____ ‫-ن ا-ن-ا ه-ت-.- ---------------- ‫من اینجا هستم.‬ 0
‫m-- --njaa has-a--‬-‬ ‫___ e_____ h_________ ‫-a- e-n-a- h-s-a-.-‬- ---------------------- ‫man eenjaa hastam.‬‬‬
Ти си овде. ‫ت- ----- ا---ای- ---و--ز-----نج-ی-.‬ ‫__ (____ ا______ / ت_ (___ ا________ ‫-و (-ر-) ا-ن-ا-ی / ت- (-ن- ا-ن-ا-ی-‬ ------------------------------------- ‫تو (مرد) اینجایی / تو (زن) اینجایی.‬ 0
‫to--(--rd)----j--y- - --------) ay--aay-.‬‬‬ ‫___ (_____ a_______ / t__ (____ a___________ ‫-o- (-o-d- a-n-a-y- / t-o (-a-) a-n-a-y-.-‬- --------------------------------------------- ‫too (mord) aynjaayi / too (zan) aynjaayi.‬‬‬
Он је овде и она је овде. ‫آن -ر- ا-نج--- و آ--ز---ین-است-‬ ‫__ م__ ا______ و آ_ ز_ ا________ ‫-ن م-د ا-ن-ا-ت و آ- ز- ا-ن-ا-ت-‬ --------------------------------- ‫آن مرد اینجاست و آن زن اینجاست.‬ 0
‫a-n m--d -e--aa-t-v- -a- za--ee---as--‬-‬ ‫___ m___ e_______ v_ a__ z__ e___________ ‫-a- m-r- e-n-a-s- v- a-n z-n e-n-a-s-.-‬- ------------------------------------------ ‫aan mord eenjaast va aan zan eenjaast.‬‬‬
Ми смо овде. ‫-ا ا---- ---ی-.‬ ‫__ ا____ ه______ ‫-ا ا-ن-ا ه-ت-م-‬ ----------------- ‫ما اینجا هستیم.‬ 0
‫ma -enjaa-h-sti---‬‬ ‫__ e_____ h_________ ‫-a e-n-a- h-s-i-.-‬- --------------------- ‫ma eenjaa hastim.‬‬‬
Ви сте овде. ‫-م--این-ا---ت--.‬ ‫___ ا____ ه______ ‫-م- ا-ن-ا ه-ت-د-‬ ------------------ ‫شما اینجا هستید.‬ 0
‫sh--a--e--j-a-h--tid-‬‬‬ ‫______ e_____ h_________ ‫-h-m-a e-n-a- h-s-i-.-‬- ------------------------- ‫shomaa eenjaa hastid.‬‬‬
Они су сви овде. ‫ه---آنه------ا ه-تن-.‬ ‫___ آ___ ا____ ه______ ‫-م- آ-ه- ا-ن-ا ه-ت-د-‬ ----------------------- ‫همه آنها اینجا هستند.‬ 0
‫hame- ---haa-eenj-a--a--and-‬-‬ ‫_____ a_____ e_____ h__________ ‫-a-e- a-n-a- e-n-a- h-s-a-d-‬-‬ -------------------------------- ‫hameh aanhaa eenjaa hastand.‬‬‬

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!