Рјечник

sr Лица   »   ti ሰባት

1 [један]

Лица

Лица

1 [ሓደ]

1 [ḥade]

ሰባት

[sebati]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
ја -ነ ኣነ ኣ- -- ኣነ 0
ane ane a-e --- ane
ја и ти ኣነን- ---ን ኣነን/ ንስኻን ኣ-ን- ን-ኻ- --------- ኣነን/ ንስኻን 0
ane--- -is---a-i aneni/ nisih-ani a-e-i- n-s-h-a-i ---------------- aneni/ nisiẖani
нас двоје ን---ክ--ና ንሕና ክልተና ን-ና ክ-ተ- -------- ንሕና ክልተና 0
nih---- -i---e-a nih-ina kilitena n-h-i-a k-l-t-n- ---------------- niḥina kilitena
он -ሱ ንሱ ን- -- ንሱ 0
nisu nisu n-s- ---- nisu
он и она ንሱ- --ን ንሱን ንሳን ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
n--uni ----ni nisuni nisani n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
њих двоје ንሳቶ--ክል--ም ንሳቶም ክልተኦም ን-ቶ- ክ-ተ-ም ---------- ንሳቶም ክልተኦም 0
ni-atom----li-e-o-i nisatomi kilite’omi n-s-t-m- k-l-t-’-m- ------------------- nisatomi kilite’omi
мушкарац እ--ሰ--ይ እቲ ሰብኣይ እ- ሰ-ኣ- ------- እቲ ሰብኣይ 0
itī-s-b-’ayi itī sebi’ayi i-ī s-b-’-y- ------------ itī sebi’ayi
жена እ- --ይቲ እታ ሰበይቲ እ- ሰ-ይ- ------- እታ ሰበይቲ 0
ita se-e-i-ī ita sebeyitī i-a s-b-y-t- ------------ ita sebeyitī
дете እ--እ--ቆልዓ እቲ/እታ ቆልዓ እ-/-ታ ቆ-ዓ --------- እቲ/እታ ቆልዓ 0
i---it- ---l-‘a itī/ita k’oli‘a i-ī-i-a k-o-i-a --------------- itī/ita k’oli‘a
једна породица ሓደ -ድራ-ት ሓደ ስድራቤት ሓ- ስ-ራ-ት -------- ሓደ ስድራቤት 0
h-ad- s--irabē-i h-ade sidirabēti h-a-e s-d-r-b-t- ---------------- ḥade sidirabēti
моја породица ናተይ ስ--ቤት---ራቤ--) ናተይ ስድራቤት(ስድራቤተይ) ና-ይ ስ-ራ-ት-ስ-ራ-ተ-) ----------------- ናተይ ስድራቤት(ስድራቤተይ) 0
n-tey- sidi-a--t-(s-d-r-bē--y-) nateyi sidirabēti(sidirabēteyi) n-t-y- s-d-r-b-t-(-i-i-a-ē-e-i- ------------------------------- nateyi sidirabēti(sidirabēteyi)
Моја породица је овде. ናተ----ራቤ- --- ኣለ-። ናተይ ስድራቤት ኣብዚ ኣለዉ። ና-ይ ስ-ራ-ት ኣ-ዚ ኣ-ዉ- ------------------ ናተይ ስድራቤት ኣብዚ ኣለዉ። 0
n--e-----d--ab-ti--b-zī ---wu። nateyi sidirabēti abizī alewu። n-t-y- s-d-r-b-t- a-i-ī a-e-u- ------------------------------ nateyi sidirabēti abizī alewu።
Ја сам овде. ኣነ ኣብዚ ---። ኣነ ኣብዚ ኣሎኹ። ኣ- ኣ-ዚ ኣ-ኹ- ----------- ኣነ ኣብዚ ኣሎኹ። 0
ane-abi-ī-alo-̱-። ane abizī aloh-u። a-e a-i-ī a-o-̱-። ----------------- ane abizī aloẖu።
Ти си овде. ን-ኻ ኣብ- ኣ--። ንስኻ ኣብዚ ኣሎኻ። ን-ኻ ኣ-ዚ ኣ-ኻ- ------------ ንስኻ ኣብዚ ኣሎኻ። 0
nisi--a a--zī a-o--a። nisih-a abizī aloh-a። n-s-h-a a-i-ī a-o-̱-። --------------------- nisiẖa abizī aloẖa።
Он је овде и она је овде. ንሱ ኣብዚ -------ው- ንሳ-ኣ-----። ንሱ ኣብዚ ኣሎ ከምኡ’ውን ንሳ ኣብዚ ኣላ። ን- ኣ-ዚ ኣ- ከ-ኡ-ው- ን- ኣ-ዚ ኣ-። --------------------------- ንሱ ኣብዚ ኣሎ ከምኡ’ውን ንሳ ኣብዚ ኣላ። 0
n--u --i---a-o -e-i’u’win- ---- a---ī al-። nisu abizī alo kemi’u’wini nisa abizī ala። n-s- a-i-ī a-o k-m-’-’-i-i n-s- a-i-ī a-a- ------------------------------------------ nisu abizī alo kemi’u’wini nisa abizī ala።
Ми смо овде. ንሕና--ብዚ----። ንሕና ኣብዚ ኣሎና። ን-ና ኣ-ዚ ኣ-ና- ------------ ንሕና ኣብዚ ኣሎና። 0
n---ina-abizī-a--na። nih-ina abizī alona። n-h-i-a a-i-ī a-o-a- -------------------- niḥina abizī alona።
Ви сте овде. ን-ኻ-ኩም-ኣ-ዚ -ሎኹም። ንስኻትኩም ኣብዚ ኣሎኹም። ን-ኻ-ኩ- ኣ-ዚ ኣ-ኹ-። ---------------- ንስኻትኩም ኣብዚ ኣሎኹም። 0
n-s--̱a--kum- -b--ī -l-ẖu--። nisih-atikumi abizī aloh-umi። n-s-h-a-i-u-i a-i-ī a-o-̱-m-። ----------------------------- nisiẖatikumi abizī aloẖumi።
Они су сви овде. ንሳ-ም -ሎም-ኣ-ዚ-ኣ-ው። ንሳቶም ኩሎም ኣብዚ ኣለው። ን-ቶ- ኩ-ም ኣ-ዚ ኣ-ው- ----------------- ንሳቶም ኩሎም ኣብዚ ኣለው። 0
ni-at-mi---l-mi a-iz- -lewi። nisatomi kulomi abizī alewi። n-s-t-m- k-l-m- a-i-ī a-e-i- ---------------------------- nisatomi kulomi abizī alewi።

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!