Рјечник

sr Лица   »   nn Personar

1 [један]

Лица

Лица

1 [ein]

Personar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
ја -g e_ e- -- eg 0
ја и ти e-----du e_ o_ d_ e- o- d- -------- eg og du 0
нас двоје v- to v_ t_ v- t- ----- vi to 0
он h-n h__ h-n --- han 0
он и она han-og ho h__ o_ h_ h-n o- h- --------- han og ho 0
њих двоје d-i--o d__ t_ d-i t- ------ dei to 0
мушкарац ma-nen m_____ m-n-e- ------ mannen 0
жена kvin-a k_____ k-i-n- ------ kvinna 0
дете barnet b_____ b-r-e- ------ barnet 0
једна породица e------il-e e__ f______ e-n f-m-l-e ----------- ein familie 0
моја породица f-m-l-en -in f_______ m__ f-m-l-e- m-n ------------ familien min 0
Моја породица је овде. Fam---e--m----- --r. F_______ m__ e_ h___ F-m-l-e- m-n e- h-r- -------------------- Familien min er her. 0
Ја сам овде. E- -r----. E_ e_ h___ E- e- h-r- ---------- Eg er her. 0
Ти си овде. D---r he-. D_ e_ h___ D- e- h-r- ---------- Du er her. 0
Он је овде и она је овде. H----r-h----og--o------r. H__ e_ h___ o_ h_ e_ h___ H-n e- h-r- o- h- e- h-r- ------------------------- Han er her, og ho er her. 0
Ми смо овде. Vi--- her V_ e_ h__ V- e- h-r --------- Vi er her 0
Ви сте овде. D- ----er. D_ e_ h___ D- e- h-r- ---------- De er her. 0
Они су сви овде. Dei -- -e- a--e s----. D__ e_ h__ a___ s_____ D-i e- h-r a-l- s-m-n- ---------------------- Dei er her alle saman. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!