Рјечник

sr У школи   »   mk Во училиште

4 [четири]

У школи

У школи

4 [четири]

4 [chyetiri]

Во училиште

Vo oochilishtye

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Где смо ми? Ка-----е? К___ с___ К-д- с-е- --------- Каде сме? 0
K---e sm-e? K____ s____ K-d-e s-y-? ----------- Kadye smye?
Ми смо у школи. Ние-с-е в---чи-иш-е-о. Н__ с__ в_ у__________ Н-е с-е в- у-и-и-т-т-. ---------------------- Ние сме во училиштето. 0
N-ye-s-ye -- ---h-l-sht-e-o. N___ s___ v_ o______________ N-y- s-y- v- o-c-i-i-h-y-t-. ---------------------------- Niye smye vo oochilishtyeto.
Iмамо наставу. Ни---м-ме---с--в-. Н__ и____ н_______ Н-е и-а-е н-с-а-а- ------------------ Ние имаме настава. 0
N-y- ---my- na-tav-. N___ i_____ n_______ N-y- i-a-y- n-s-a-a- -------------------- Niye imamye nastava.
Ово су ученици. Ова -е-у-ен-ц-те. О__ с_ у_________ О-а с- у-е-и-и-е- ----------------- Ова се учениците. 0
O-- -ye---chyenit-----. O__ s__ o______________ O-a s-e o-c-y-n-t-i-y-. ----------------------- Ova sye oochyenitzitye.
Ово је учитељица. Ов- --н-ставн-----а. О__ е н_____________ О-а е н-с-а-н-ч-а-а- -------------------- Ова е наставничката. 0
O-- y--n--ta-nich-a--. O__ y_ n______________ O-a y- n-s-a-n-c-k-t-. ---------------------- Ova ye nastavnichkata.
Ово је разред. Ова ----дел--и-то. О__ е о___________ О-а е о-д-л-н-е-о- ------------------ Ова е одделението. 0
Ova-y--od--e--en--e--. O__ y_ o______________ O-a y- o-d-e-y-n-y-t-. ---------------------- Ova ye oddyelyeniyeto.
Шта радимо? Шт-----ви--? Ш__ п_______ Ш-о п-а-и-е- ------------ Што правиме? 0
S-t- ----imye? S___ p________ S-t- p-a-i-y-? -------------- Shto pravimye?
Учимо. Н-- у-и-е. Н__ у_____ Н-е у-и-е- ---------- Ние учиме. 0
Niye o-chi-y-. N___ o________ N-y- o-c-i-y-. -------------- Niye oochimye.
Учимо језик. Н-- уч-------н -----. Н__ у____ е___ ј_____ Н-е у-и-е е-е- ј-з-к- --------------------- Ние учиме еден јазик. 0
N-ye oo--i-y- y-d----јa-ik. N___ o_______ y_____ ј_____ N-y- o-c-i-y- y-d-e- ј-z-k- --------------------------- Niye oochimye yedyen јazik.
Учим енглески. Ј-- уча- ан---с--. Ј__ у___ а________ Ј-с у-а- а-г-и-к-. ------------------ Јас учам англиски. 0
Ј-s --c-am an--lis-i. Ј__ o_____ a_________ Ј-s o-c-a- a-g-l-s-i- --------------------- Јas oocham anguliski.
Учиш шпански. Т--уч----п--ск-. Т_ у___ ш_______ Т- у-и- ш-а-с-и- ---------------- Ти учиш шпански. 0
Ti -ochi-h s-----k-. T_ o______ s________ T- o-c-i-h s-p-n-k-. -------------------- Ti oochish shpanski.
Он учи немачки. Т-ј учи-----ан-к-. Т__ у__ г_________ Т-ј у-и г-р-а-с-и- ------------------ Тој учи германски. 0
T-ј ooc-i-guyerm---ki. T__ o____ g___________ T-ј o-c-i g-y-r-a-s-i- ---------------------- Toј oochi guyermanski.
Учимо француски. Н-- у---е-ф-а--у-ки. Н__ у____ ф_________ Н-е у-и-е ф-а-ц-с-и- -------------------- Ние учиме француски. 0
Ni-- -o---mye fra-tz-oski. N___ o_______ f___________ N-y- o-c-i-y- f-a-t-o-s-i- -------------------------- Niye oochimye frantzooski.
Учите италијански. В-е учи------л----ск-. В__ у____ и___________ В-е у-и-е и-а-и-а-с-и- ---------------------- Вие учите италијански. 0
Vi-e--o-hi--e ---liј-n---. V___ o_______ i___________ V-y- o-c-i-y- i-a-i-a-s-i- -------------------------- Viye oochitye italiјanski.
Они уче руски. Т-е---а---уски. Т__ у___ р_____ Т-е у-а- р-с-и- --------------- Тие учат руски. 0
T-ye-oochat--o--k-. T___ o_____ r______ T-y- o-c-a- r-o-k-. ------------------- Tiye oochat rooski.
Учити језике је интересантно. У-е--то ј-зи-и-----те--сно. У______ ј_____ е и_________ У-е-е-о ј-з-ц- е и-т-р-с-о- --------------------------- Учењето јазици е интересно. 0
Oo-hy-----o ј-z-t-i-y- i-ty--y-s-o. O__________ ј______ y_ i___________ O-c-y-њ-e-o ј-z-t-i y- i-t-e-y-s-o- ----------------------------------- Oochyeњyeto јazitzi ye intyeryesno.
Желимо разумети људе. Ни- -а--ме -а ги--аз-ир-м------то. Н__ с_____ д_ г_ р________ л______ Н-е с-к-м- д- г- р-з-и-а-е л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да ги разбираме луѓето. 0
N-y-------ye -a -ui-r-z-i------l-oѓy-t-. N___ s______ d_ g__ r_________ l________ N-y- s-k-m-e d- g-i r-z-i-a-y- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da gui razbiramye looѓyeto.
Желимо разговарати са људима. Ни- ----ме--а -борув----с--лу-ет-. Н__ с_____ д_ з________ с_ л______ Н-е с-к-м- д- з-о-у-а-е с- л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да зборуваме со луѓето. 0
Niye sakamy---a --oroov---e -o-loo-ye--. N___ s______ d_ z__________ s_ l________ N-y- s-k-m-e d- z-o-o-v-m-e s- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da zboroovamye so looѓyeto.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.