Рјечник

sr Сати   »   mk Часови / Време

8 [осам]

Сати

Сати

8 [осум]

8 [osoom]

Часови / Време

[Chasovi / Vryemye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Извините! И----ет-! И________ И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
Iz-iny---e! I__________ I-v-n-e-y-! ----------- Izvinyetye!
Молим Вас, колико је сати? К---у------от- -е-м-лам? К____ е ч_____ В_ м_____ К-л-у е ч-с-т- В- м-л-м- ------------------------ Колку е часот, Ве молам? 0
K--koo----ch--ot,-V-e molam? K_____ y_ c______ V__ m_____ K-l-o- y- c-a-o-, V-e m-l-m- ---------------------------- Kolkoo ye chasot, Vye molam?
Много хвала! Бла-ода-ам ---гу. Б_________ м_____ Б-а-о-а-а- м-о-у- ----------------- Благодарам многу. 0
B-a-uoda----mn---oo. B__________ m_______ B-a-u-d-r-m m-o-u-o- -------------------- Blaguodaram mnoguoo.
Један је сат. Часот е-е-ен. Ч____ е е____ Ч-с-т е е-е-. ------------- Часот е еден. 0
Cha--t ye --d-en. C_____ y_ y______ C-a-o- y- y-d-e-. ----------------- Chasot ye yedyen.
Два су сата. Ча--т-е-д-а. Ч____ е д___ Ч-с-т е д-а- ------------ Часот е два. 0
C-a-o- y- dva. C_____ y_ d___ C-a-o- y- d-a- -------------- Chasot ye dva.
Три су сата. Ча-о- ----и. Ч____ е т___ Ч-с-т е т-и- ------------ Часот е три. 0
Ch--o- -e tri. C_____ y_ t___ C-a-o- y- t-i- -------------- Chasot ye tri.
Четири су сата. Ч-сот - че--ри. Ч____ е ч______ Ч-с-т е ч-т-р-. --------------- Часот е четири. 0
C--s-t y- --yetir-. C_____ y_ c________ C-a-o- y- c-y-t-r-. ------------------- Chasot ye chyetiri.
Пет је сати. Ч---т------. Ч____ е п___ Ч-с-т е п-т- ------------ Часот е пет. 0
Ch-s-t-y- -yet. C_____ y_ p____ C-a-o- y- p-e-. --------------- Chasot ye pyet.
Шест је сати. Часот - -е--. Ч____ е ш____ Ч-с-т е ш-с-. ------------- Часот е шест. 0
C-aso- ye --y-st. C_____ y_ s______ C-a-o- y- s-y-s-. ----------------- Chasot ye shyest.
Седам је сати. Ча--- - -----. Ч____ е с_____ Ч-с-т е с-д-м- -------------- Часот е седум. 0
Cha--t-ye---ed-om. C_____ y_ s_______ C-a-o- y- s-e-o-m- ------------------ Chasot ye syedoom.
Осам је сати. Час-- - ---м. Ч____ е о____ Ч-с-т е о-у-. ------------- Часот е осум. 0
C-as-t -- --oo-. C_____ y_ o_____ C-a-o- y- o-o-m- ---------------- Chasot ye osoom.
Девет је сати . Ча-от-е -е---. Ч____ е д_____ Ч-с-т е д-в-т- -------------- Часот е девет. 0
C---o--ye-----yet. C_____ y_ d_______ C-a-o- y- d-e-y-t- ------------------ Chasot ye dyevyet.
Десет је сати. Часо--е-де--т. Ч____ е д_____ Ч-с-т е д-с-т- -------------- Часот е десет. 0
C---ot-y- dye--et. C_____ y_ d_______ C-a-o- y- d-e-y-t- ------------------ Chasot ye dyesyet.
Једанаест је сати. Часо-----д-н-----. Ч____ е е_________ Ч-с-т е е-и-а-с-т- ------------------ Часот е единаесет. 0
Ch-s-t-ye ye---ay---et. C_____ y_ y____________ C-a-o- y- y-d-n-y-s-e-. ----------------------- Chasot ye yedinayesyet.
Дванаест је сати. Ч-сот-е-дв----сет. Ч____ е д_________ Ч-с-т е д-а-а-с-т- ------------------ Часот е дванаесет. 0
Chas-t y----an--esye-. C_____ y_ d___________ C-a-o- y- d-a-a-e-y-t- ---------------------- Chasot ye dvanayesyet.
Једна минута има шездесет секунди. Е-н--минута-и-а -еесе---ек-н--. Е___ м_____ и__ ш_____ с_______ Е-н- м-н-т- и-а ш-е-е- с-к-н-и- ------------------------------- Една минута има шеесет секунди. 0
Y---- m-no-t--ima-s--ey-sy-----e--o-d-. Y____ m______ i__ s_________ s_________ Y-d-a m-n-o-a i-a s-y-y-s-e- s-e-o-n-i- --------------------------------------- Yedna minoota ima shyeyesyet syekoondi.
Један сат има шездесет минута. Е--н час -м- ш--сет -инут-. Е___ ч__ и__ ш_____ м______ Е-е- ч-с и-а ш-е-е- м-н-т-. --------------------------- Еден час има шеесет минути. 0
Y--y-----a--ima -h---es------n-o-i. Y_____ c___ i__ s_________ m_______ Y-d-e- c-a- i-a s-y-y-s-e- m-n-o-i- ----------------------------------- Yedyen chas ima shyeyesyet minooti.
Један дан има двадесет и четири сата. Е--н---н ----два-с-т ---етири-часа. Е___ д__ и__ д______ и ч_____ ч____ Е-е- д-н и-а д-а-с-т и ч-т-р- ч-с-. ----------------------------------- Еден ден има дваесет и четири часа. 0
Ye-------e- ----dv-y-sy---- chye---- c-a--. Y_____ d___ i__ d________ i c_______ c_____ Y-d-e- d-e- i-a d-a-e-y-t i c-y-t-r- c-a-a- ------------------------------------------- Yedyen dyen ima dvayesyet i chyetiri chasa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...