Рјечник

sr У школи   »   be У школе

4 [четири]

У школи

У школи

4 [чатыры]

4 [chatyry]

У школе

U shkole

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Где смо ми? Дз--м-? Д__ м__ Д-е м-? ------- Дзе мы? 0
Dz- my? D__ m__ D-e m-? ------- Dze my?
Ми смо у школи. Мы---ш-о--. М_ ў ш_____ М- ў ш-о-е- ----------- Мы ў школе. 0
My-u shk--e. M_ u s______ M- u s-k-l-. ------------ My u shkole.
Iмамо наставу. У -ас -ан-ткі. У н__ з_______ У н-с з-н-т-і- -------------- У нас заняткі. 0
U-n-s zany-tkі. U n__ z________ U n-s z-n-a-k-. --------------- U nas zanyatkі.
Ово су ученици. Гэ-- ---н-. Г___ в_____ Г-т- в-ч-і- ----------- Гэта вучні. 0
G-t- -u-h--. G___ v______ G-t- v-c-n-. ------------ Geta vuchnі.
Ово је учитељица. Г-та-нас--ўн-ца. Г___ н__________ Г-т- н-с-а-н-ц-. ---------------- Гэта настаўніца. 0
Ge-a --s--u-і-s-. G___ n___________ G-t- n-s-a-n-t-a- ----------------- Geta nastaunіtsa.
Ово је разред. Г--а к-а-. Г___ к____ Г-т- к-а-. ---------- Гэта клас. 0
G-t----a-. G___ k____ G-t- k-a-. ---------- Geta klas.
Шта радимо? Што-мы-р-бім? Ш__ м_ р_____ Ш-о м- р-б-м- ------------- Што мы робім? 0
S-to-my ro--m? S___ m_ r_____ S-t- m- r-b-m- -------------- Shto my robіm?
Учимо. Мы--у--мс-. М_ в_______ М- в-ч-м-я- ----------- Мы вучымся. 0
My v-c-y-sy-. M_ v_________ M- v-c-y-s-a- ------------- My vuchymsya.
Учимо језик. Мы вы----ем мов-. М_ в_______ м____ М- в-в-ч-е- м-в-. ----------------- Мы вывучаем мову. 0
My-vy-u-h-em ---u. M_ v________ m____ M- v-v-c-a-m m-v-. ------------------ My vyvuchaem movu.
Учим енглески. Я---в--а- а--лійскую ----. Я в______ а_________ м____ Я в-в-ч-ю а-г-і-с-у- м-в-. -------------------------- Я вывучаю англійскую мову. 0
Y---yvu---y--a--l-y-k--u -o--. Y_ v________ a__________ m____ Y- v-v-c-a-u a-g-і-s-u-u m-v-. ------------------------------ Ya vyvuchayu anglіyskuyu movu.
Учиш шпански. Ты --ву---ш--с-а----- -ову. Т_ в_______ і________ м____ Т- в-в-ч-е- і-п-н-к-ю м-в-. --------------------------- Ты вывучаеш іспанскую мову. 0
T- ----chaesh іsp--s---u mov-. T_ v_________ і_________ m____ T- v-v-c-a-s- і-p-n-k-y- m-v-. ------------------------------ Ty vyvuchaesh іspanskuyu movu.
Он учи немачки. Ё--в-вуч-- н------ю --в-. Ё_ в______ н_______ м____ Ё- в-в-ч-е н-м-ц-у- м-в-. ------------------------- Ён вывучае нямецкую мову. 0
En vyv---a- nyame---uyu -ov-. E_ v_______ n__________ m____ E- v-v-c-a- n-a-e-s-u-u m-v-. ----------------------------- En vyvuchae nyametskuyu movu.
Учимо француски. Мы----уч-е----анцуз-кую-м--у. М_ в_______ ф__________ м____ М- в-в-ч-е- ф-а-ц-з-к-ю м-в-. ----------------------------- Мы вывучаем французскую мову. 0
M- v-vu----- f---tsu--k-y---o--. M_ v________ f____________ m____ M- v-v-c-a-m f-a-t-u-s-u-u m-v-. -------------------------------- My vyvuchaem frantsuzskuyu movu.
Учите италијански. Вы -ыву-аец----а--я-ску- м--у. В_ в________ і__________ м____ В- в-в-ч-е-е і-а-ь-н-к-ю м-в-. ------------------------------ Вы вывучаеце італьянскую мову. 0
Vy-v-vuc-----e і-al’y-n-ku-- mo-u. V_ v__________ і____________ m____ V- v-v-c-a-t-e і-a-’-a-s-u-u m-v-. ---------------------------------- Vy vyvuchaetse іtal’yanskuyu movu.
Они уче руски. Ян--в---ча-ць-ру-ку--м---. Я__ в________ р_____ м____ Я-ы в-в-ч-ю-ь р-с-у- м-в-. -------------------------- Яны вывучаюць рускую мову. 0
Ya----yv-chayut----u-kuyu ---u. Y___ v___________ r______ m____ Y-n- v-v-c-a-u-s- r-s-u-u m-v-. ------------------------------- Yany vyvuchayuts’ ruskuyu movu.
Учити језике је интересантно. В-ву---ь-мовы ц--а-а. В_______ м___ ц______ В-в-ч-ц- м-в- ц-к-в-. --------------------- Вывучаць мовы цікава. 0
V----h---’ -o---t-і-a-a. V_________ m___ t_______ V-v-c-a-s- m-v- t-і-a-a- ------------------------ Vyvuchats’ movy tsіkava.
Желимо разумети људе. М- х--ам раз--е-- люд---. М_ х____ р_______ л______ М- х-ч-м р-з-м-ц- л-д-е-. ------------------------- Мы хочам разумець людзей. 0
My -h--ham raz-mets’-l--d-e-. M_ k______ r________ l_______ M- k-o-h-m r-z-m-t-’ l-u-z-y- ----------------------------- My khocham razumets’ lyudzey.
Желимо разговарати са људима. М- хоч-------аўл-ц--- л--з--і. М_ х____ р_________ з л_______ М- х-ч-м р-з-а-л-ц- з л-д-ь-і- ------------------------------ Мы хочам размаўляць з людзьмі. 0
M- khoch-- r-z-aul--ts- z--y-d-’--. M_ k______ r___________ z l________ M- k-o-h-m r-z-a-l-a-s- z l-u-z-m-. ----------------------------------- My khocham razmaulyats’ z lyudz’mі.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.