Пр-ио- ---ец ----нуар-.
П_____ м____ е ј_______
П-в-о- м-с-ц е ј-н-а-и-
-----------------------
Првиот месец е јануари. 0 Pr-i-t -y-syetz-y- ј-n-oari.P_____ m_______ y_ ј________P-v-o- m-e-y-t- y- ј-n-o-r-.----------------------------Prviot myesyetz ye јanooari.
В-ориот--е-е--е-----уар-.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вториот месец е февруари. 0 V-o-i-t --es-etz ye fyev-oo-ri.V______ m_______ y_ f__________V-o-i-t m-e-y-t- y- f-e-r-o-r-.-------------------------------Vtoriot myesyetz ye fyevrooari.
С---ио- м-с-- е ј--и.
С______ м____ е ј____
С-д-и-т м-с-ц е ј-л-.
---------------------
Седмиот месец е јули. 0 Syedm-ot -ye---tz-ye јooli.S_______ m_______ y_ ј_____S-e-m-o- m-e-y-t- y- ј-o-i----------------------------Syedmiot myesyetz ye јooli.
Де-е-т--т м---- е -к-о-вр-.
Д________ м____ е о________
Д-с-т-и-т м-с-ц е о-т-м-р-.
---------------------------
Десеттиот месец е октомври. 0 D--s--t-iot m--sye---y--o--omv-i.D__________ m_______ y_ o________D-e-y-t-i-t m-e-y-t- y- o-t-m-r-.---------------------------------Dyesyettiot myesyetz ye oktomvri.
Ед-наесетти-т-м--е- е н---ври.
Е____________ м____ е н_______
Е-и-а-с-т-и-т м-с-ц е н-е-в-и-
------------------------------
Единаесеттиот месец е ноември. 0 Ye-ina-e----t-ot m---y--- ye--o-emv--.Y_______________ m_______ y_ n________Y-d-n-y-s-e-t-o- m-e-y-t- y- n-y-m-r-.--------------------------------------Yedinayesyettiot myesyetz ye noyemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...