Рјечник

sr У школи   »   bg В училище

4 [четири]

У школи

У школи

4 [четири]

4 [chetiri]

В училище

V uchilishche

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Где смо ми? Къ---сме? К___ с___ К-д- с-е- --------- Къде сме? 0
Kyde-sme? K___ s___ K-d- s-e- --------- Kyde sme?
Ми смо у школи. Ние --е в у--л-щ-. Н__ с__ в у_______ Н-е с-е в у-и-и-е- ------------------ Ние сме в училище. 0
Nie-s-e v --h--ish---. N__ s__ v u___________ N-e s-e v u-h-l-s-c-e- ---------------------- Nie sme v uchilishche.
Iмамо наставу. И-аме----ов-. И____ ч______ И-а-е ч-с-в-. ------------- Имаме часове. 0
I---e -h-s--e. I____ c_______ I-a-e c-a-o-e- -------------- Imame chasove.
Ово су ученици. Тов- ---уч-----те. Т___ с_ у_________ Т-в- с- у-е-и-и-е- ------------------ Това са учениците. 0
T-v- -a------its---. T___ s_ u___________ T-v- s- u-h-n-t-i-e- -------------------- Tova sa uchenitsite.
Ово је учитељица. Това е у-------т-. Т___ е у__________ Т-в- е у-и-е-к-т-. ------------------ Това е учителката. 0
T--a ye -c-------ta. T___ y_ u___________ T-v- y- u-h-t-l-a-a- -------------------- Tova ye uchitelkata.
Ово је разред. Т--- - -лас-т. Т___ е к______ Т-в- е к-а-ъ-. -------------- Това е класът. 0
T--a ye k-a-y-. T___ y_ k______ T-v- y- k-a-y-. --------------- Tova ye klasyt.
Шта радимо? К-кво -р--и- н--? К____ п_____ н___ К-к-о п-а-и- н-е- ----------------- Какво правим ние? 0
Ka-v- -r--im ---? K____ p_____ n___ K-k-o p-a-i- n-e- ----------------- Kakvo pravim nie?
Учимо. Ние учи-. Н__ у____ Н-е у-и-. --------- Ние учим. 0
N-e uch-m. N__ u_____ N-e u-h-m- ---------- Nie uchim.
Учимо језик. Н-- уч-----и-. Н__ у___ е____ Н-е у-и- е-и-. -------------- Ние учим език. 0
N-e-uch---y-zik. N__ u____ y_____ N-e u-h-m y-z-k- ---------------- Nie uchim yezik.
Учим енглески. Аз-у-а--нгл-й-ки. А_ у__ а_________ А- у-а а-г-и-с-и- ----------------- Аз уча английски. 0
A- u--a-ang-i-sk-. A_ u___ a_________ A- u-h- a-g-i-s-i- ------------------ Az ucha angliyski.
Учиш шпански. Ти----ш-испан-к-. Т_ у___ и________ Т- у-и- и-п-н-к-. ----------------- Ти учиш испански. 0
T----hi-- i-p--sk-. T_ u_____ i________ T- u-h-s- i-p-n-k-. ------------------- Ti uchish ispanski.
Он учи немачки. Т-й учи -е-ск-. Т__ у__ н______ Т-й у-и н-м-к-. --------------- Той учи немски. 0
Toy ---i-n-m-ki. T__ u___ n______ T-y u-h- n-m-k-. ---------------- Toy uchi nemski.
Учимо француски. Н-е--ч-- --е--ки. Н__ у___ ф_______ Н-е у-и- ф-е-с-и- ----------------- Ние учим френски. 0
Nie--c--- -r-ns--. N__ u____ f_______ N-e u-h-m f-e-s-i- ------------------ Nie uchim frenski.
Учите италијански. В-- уч-т- ит--иан--и. В__ у____ и__________ В-е у-и-е и-а-и-н-к-. --------------------- Вие учите италиански. 0
V-e uch--e -tal-an--i. V__ u_____ i__________ V-e u-h-t- i-a-i-n-k-. ---------------------- Vie uchite italianski.
Они уче руски. Т- у-----у-к-. Т_ у___ р_____ Т- у-а- р-с-и- -------------- Те учат руски. 0
Te-u-----ruski. T_ u____ r_____ T- u-h-t r-s-i- --------------- Te uchat ruski.
Учити језике је интересантно. Д---- -ча---зи-- е-ин-ере--о. Д_ с_ у___ е____ е и_________ Д- с- у-а- е-и-и е и-т-р-с-о- ----------------------------- Да се учат езици е интересно. 0
Da-s- uch-----zi-si y--inter----. D_ s_ u____ y______ y_ i_________ D- s- u-h-t y-z-t-i y- i-t-r-s-o- --------------------------------- Da se uchat yezitsi ye interesno.
Желимо разумети људе. Ни- иск--е-да----би-а-е-х-р--а. Н__ и_____ д_ р________ х______ Н-е и-к-м- д- р-з-и-а-е х-р-т-. ------------------------------- Ние искаме да разбираме хората. 0
Ni- -s---e d--r-z--ra-----o--ta. N__ i_____ d_ r________ k_______ N-e i-k-m- d- r-z-i-a-e k-o-a-a- -------------------------------- Nie iskame da razbirame khorata.
Желимо разговарати са људима. Ние---к-м------а-г----яме с ---а-а. Н__ и_____ д_ р__________ с х______ Н-е и-к-м- д- р-з-о-а-я-е с х-р-т-. ----------------------------------- Ние искаме да разговаряме с хората. 0
N---i-kam- -- r-z---ary-m- s-k-or-t-. N__ i_____ d_ r___________ s k_______ N-e i-k-m- d- r-z-o-a-y-m- s k-o-a-a- ------------------------------------- Nie iskame da razgovaryame s khorata.

Дан Матерњег језика

Волите ли свој матерњи језик? Ако га волите, требало би да га убудуће и славите! И то увек 21. фебруара! Тај дан је Међународни дан матерњег језика. Прославља се још од 2000. године једном у години. УНЕСКО је била организација која га је установила. УНЕСКО је организација под окриљем Уједињених нација. Бави се питањима науке, образовања и културе. УНЕСКО настоји да очува културно наслеђе човечанства. Језици такође спадају у културно наслеђе. Стога их треба штитити, неговати и унапређивати. 21. фебруара славимо ову лингвистичку шароликост. Према неким проценама, на свету постоји између шест и седам хиљада језика. Међутим, половини прети изумиранње. Сваке две недеље нестаје заувек по један језик. Сваки језик представља огромну ризницу знања. У језицима је сакупљa знање нација. Историја једне нације огледа се у њеном језику. Путем језика се такође преносе искуства и традиције. Из тог разлога је матерњи језик саставни део сваког националног идентитета. Када се један језик угаси, губимо много више од речи. 21. фебруара треба на све ово да мислимо. Људи треба да схвате прави значај језика. И треба да размисле на који начин могу допринети заштити језика. Стога покажите свом језику колико вам је важан! Можда тиме што ћете на тај дан умесити колач. И лепо га украсити неком реченицом од шећера. И то на свом “матерњем језику”, разуме се!
Да ли си знао?
Босански је јужнословенски језик. Првенствено се говори у Босни и Херцеговини. Али говорника овог језика има и у Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. За око 2,5 милиона људи босански је матерњи језик. Веома је сличан српском и хрватском. Језички фонд, правопис и граматика једва да се разликују. Ко говори босански, врло добро разуме Србе и Хрвате. Зато је статус босанског језика често предмет дискусије. Неки језикословци сумњају да је босански уопште посебан језик. Тврде да је то само национална варијанта српскохрватског језика. Интересантни су многи страни утицаји у босанском. Некад је подручје где се говори босански дуго времена наизменично припадало Истоку и Западу. Зато се у овом језику среће пуно арапских, турских и перзијских речи у језичком фонду. У словенским језицима је то заправо веома ретко. Управо то чини босански језик тако јединственим.