Д--и т-а е -- к--а?
Д___ т__ е о_ к____
Д-л- т-а е о- к-ж-?
-------------------
Дали таа е од кожа? 0 Dal- ta---- -- ----?D___ t__ y_ o_ k____D-l- t-a y- o- k-ʐ-?--------------------Dali taa ye od koʐa?
И---па--- од ве-----и ма-е--јал?
И__ п__ е о_ в_______ м_________
И-и п-к е о- в-ш-а-к- м-т-р-ј-л-
--------------------------------
Или пак е од вештачки материјал? 0 I---p----e -- v---ht------m-----iј-l?I__ p__ y_ o_ v__________ m__________I-i p-k y- o- v-e-h-a-h-i m-t-e-i-a-?-------------------------------------Ili pak ye od vyeshtachki matyeriјal?
О-а е -д-н-ос--ено-доб-р кв-л----.
О__ е е___ о______ д____ к________
О-а е е-е- о-о-е-о д-б-р к-а-и-е-.
----------------------------------
Ова е еден особено добар квалитет. 0 Ova y---edyen--so---n---o-ar-k-al--ye-.O__ y_ y_____ o_______ d____ k_________O-a y- y-d-e- o-o-y-n- d-b-r k-a-i-y-t----------------------------------------Ova ye yedyen osobyeno dobar kvalityet.
И -аш-а-а н-вистина----о мн-г--п--олн---е--.
И т______ н________ е с_ м____ п______ ц____
И т-ш-а-а н-в-с-и-а е с- м-о-у п-в-л-а ц-н-.
--------------------------------------------
И ташната навистина е со многу поволна цена. 0 I-ta-hn----n-vistina ye ----n-guoo-p-vo--a --y-n-.I t_______ n________ y_ s_ m______ p______ t______I t-s-n-t- n-v-s-i-a y- s- m-o-u-o p-v-l-a t-y-n-.--------------------------------------------------I tashnata navistina ye so mnoguoo povolna tzyena.
Више језика
Кликните на заставу!
А ташна је заиста повољна.
И ташната навистина е со многу поволна цена.
I tashnata navistina ye so mnoguoo povolna tzyena.
Т-му--- с-р--ива-е----г--на--.
Т___ о_ с_______ е б__________
Т-м- о- с-р-т-в- е б-а-а-н-т-.
------------------------------
Таму од спротива е благајната. 0 Tam-o-o- sproti----- b---u-ј--ta.T____ o_ s_______ y_ b___________T-m-o o- s-r-t-v- y- b-a-u-ј-a-a----------------------------------Tamoo od sprotiva ye blaguaјnata.
На земаљској кугли живи око седам милијарди људи,
Сви они говоре неким језиком.
Нажалост, то није увек исти језик.
Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике.
Ово веома често изискује велике напоре.
Али, има и језика који су врло слични.
Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других.
Овај феномен назива се
mutualintelligibility.
У оквиру ње разликујемо две подврсте.
Прва је усмено обострано разумевање.
Овде се људи међусобно разумеју у разговору.
Али, они не разумеју писмени облик језика.
Зато што језици имају различит писани облик.
Као пример можемо навести урду и хинди.
У другу варијанту спада писано међусобно разумевање.
У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику.
При томе у разговору не разумемо шта онај други каже.
Разлог томе су огромне разлике у изговору.
Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик.
Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте.
Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику.
Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски.
Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости.
То је слуњај кад се говорници различито разумеју.
Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих.
Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце.
У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект.
Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.