Рјечник

sr На аеродрому   »   uz Aeroportda

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [ottiz besh]

Aeroportda

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. M---Afi---a pa--oz--ron-qilmoqch-man. M__ A______ p_____ b___ q____________ M-n A-i-a-a p-r-o- b-o- q-l-o-c-i-a-. ------------------------------------- Men Afinaga parvoz bron qilmoqchiman. 0
Да ли је то директан лет? U t-x-o-s-z-uch----a- pa------? U t________ u________ p________ U t-x-o-s-z u-h-d-g-n p-r-o-m-? ------------------------------- U toxtovsiz uchadigan parvozmi? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Derazad-gi--rind--,----im--, che-i-m-yd-. D_________ o_______ i_______ c___________ D-r-z-d-g- o-i-d-q- i-t-m-s- c-e-i-m-y-i- ----------------------------------------- Derazadagi orindiq, iltimos, chekilmaydi. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. M-n-buyur-ma-----a-----moqchim-n. M__ b__________ m________________ M-n b-y-r-m-m-i m-q-l-a-o-c-i-a-. --------------------------------- Men buyurtmamni maqullamoqchiman. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Men b----o-im-i bekor-qilmo---iman. M__ b__________ b____ q____________ M-n b-n-l-v-m-i b-k-r q-l-o-c-i-a-. ----------------------------------- Men bandlovimni bekor qilmoqchiman. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. M-n b-n--ovi-n- ozg--ti--o-chi---. M__ b__________ o_________________ M-n b-n-l-v-m-i o-g-r-i-m-q-h-m-n- ---------------------------------- Men bandlovimni ozgartirmoqchiman. 0
Када полеће следећи авион за Рим? R-m-------ngi-s--olyo- q--h--? R____ k______ s_______ q______ R-m-a k-y-n-i s-m-l-o- q-c-o-? ------------------------------ Rimga keyingi samolyot qachon? 0
Јесу ли слободна још два места? I-kit---oy-q-ld-mi? I_____ j__ q_______ I-k-t- j-y q-l-i-i- ------------------- Ikkita joy qoldimi? 0
Не, имамо још само једно место слободно. Yo-- b-zda --qat-bi------y q-ldi. Y___ b____ f____ b____ j__ q_____ Y-q- b-z-a f-q-t b-t-a j-y q-l-i- --------------------------------- Yoq, bizda faqat bitta joy qoldi. 0
Када слећемо? q--h-n--on--iz q_____ q______ q-c-o- q-n-m-z -------------- qachon qonamiz 0
Када смо тамо? bi---a--o--- -er-amiz b__ q_____ u y_______ b-z q-c-o- u y-r-a-i- --------------------- biz qachon u yerdamiz 0
Када вози аутобус у центар града? S-a-----a-kazi---avto-u--qa-h-n--ora-i? S_____ m________ a______ q_____ b______ S-a-a- m-r-a-i-a a-t-b-s q-c-o- b-r-d-? --------------------------------------- Shahar markaziga avtobus qachon boradi? 0
Да ли је то Ваш кофер? Bu sizni-- chama--n-ngi---? B_ s______ c_______________ B- s-z-i-g c-a-a-o-i-g-z-i- --------------------------- Bu sizning chamadoningizmi? 0
Да ли је то Ваша ташна? B---i-n--g-su-kang--mi? B_ s______ s___________ B- s-z-i-g s-m-a-g-z-i- ----------------------- Bu sizning sumkangizmi? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? Bu-sizning y-kingi---? B_ s______ y__________ B- s-z-i-g y-k-n-i-m-? ---------------------- Bu sizning yukingizmi? 0
Колико пртљага могу понети? O-im bilan-qanc----uk-o---h---m-m-i-? O___ b____ q_____ y__ o______ m______ O-i- b-l-n q-n-h- y-k o-i-h-m m-m-i-? ------------------------------------- Ozim bilan qancha yuk olishim mumkin? 0
Двадесет кила. Yigi-ma-----. Y______ f____ Y-g-r-a f-n-. ------------- Yigirma funt. 0
Шта, само двадесет кила? Ni--- -ti-i---g--ma k-logr-mmm-? N____ a____ y______ k___________ N-m-, a-i-i y-g-r-a k-l-g-a-m-i- -------------------------------- Nima, atigi yigirma kilogrammmi? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 узбечки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.