Рјечник

sr Упознати   »   uz Bilish uchun

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [uch]

Bilish uchun

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Здраво! S-l--! S_____ S-l-m- ------ Salom! 0
Добар дан! X-yr-- ---! X_____ k___ X-y-l- k-n- ----------- Xayrli kun! 0
Како сте? / Како си? Qala---z? Q________ Q-l-y-i-? --------- Qalaysiz? 0
Јесте ли Ви из Европе? S-- Y-v-op-da-mi-i-? S__ Y_______________ S-z Y-v-o-a-a-m-s-z- -------------------- Siz Yevropadanmisiz? 0
Јесте ли Ви из Америке? S-z------k-dan----z? S__ A_______________ S-z A-e-i-a-a-m-s-z- -------------------- Siz Amerikadanmisiz? 0
Јесте ли Ви из Азије? Siz-Os-----nm--i-? S__ O_____________ S-z O-i-o-a-m-s-z- ------------------ Siz Osiyodanmisiz? 0
У којем хотелу сте смештени? S-z-q-y-- m-h--nxonad- --ras--? S__ q____ m___________ t_______ S-z q-y-i m-h-o-x-n-d- t-r-s-z- ------------------------------- Siz qaysi mehmonxonada turasiz? 0
Колико дуго сте већ овде? Q-n-h---- be---s-u y--da---? Q________ b___ s__ y________ Q-n-h-d-n b-r- s-u y-r-a-i-? ---------------------------- Qanchadan beri shu yerdasiz? 0
Колико дуго остајете? Q--c-----q- qola---? Q_____ v___ q_______ Q-n-h- v-q- q-l-s-z- -------------------- Qancha vaqt qolasiz? 0
Допада ли Вам се овде? Bu y---s--g--yo---mi? B_ y__ s____ y_______ B- y-r s-z-a y-q-i-i- --------------------- Bu yer sizga yoqdimi? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Siz-tat-l---isiz? S__ t____________ S-z t-t-l-a-i-i-? ----------------- Siz tatildamisiz? 0
Посетите ме једном! Qac--nd-r m-----t--hr-f--u---in-! Q________ m____ t______ b________ Q-c-o-d-r m-n-a t-s-r-f b-y-r-n-! --------------------------------- Qachondir menga tashrif buyuring! 0
Ово је моја адреса. M-----en-n---a---lim. M___ m_____ m________ M-n- m-n-n- m-n-i-i-. --------------------- Mana mening manzilim. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Ert--a--orish--ncha? E_____ k____________ E-t-g- k-r-s-g-n-h-? -------------------- Ertaga korishguncha? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. K--hir-si-,-r-jal-ri- --r. K__________ r________ b___ K-c-i-a-i-, r-j-l-r-m b-r- -------------------------- Kechirasiz, rejalarim bor. 0
Ћао! / Збогом! Xa-r! X____ X-y-! ----- Xayr! 0
Довиђења! Xa-r! X____ X-y-! ----- Xayr! 0
До ускоро! Ko-i-hg--c--! K____________ K-r-s-g-n-h-! ------------- Korishguncha! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 узбечки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!