Рјечник

sr Спорт   »   ti ስፖርት

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [ኣርብዓንትሽዓተን]

49 [aribi‘anitishi‘ateni]

ስፖርት

[siporiti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Бавиш ли се спортом? ስ-ር--ት--ር--ኻ? ስፖርት ትገብር ዲኻ? ስ-ር- ት-ብ- ዲ-? ------------- ስፖርት ትገብር ዲኻ? 0
si-o-iti-t----ir---ī-̱a? siporiti tigebiri dīh-a? s-p-r-t- t-g-b-r- d-h-a- ------------------------ siporiti tigebiri dīẖa?
Да, морам се кретати. እወ------ስ ኣለ-። እወ ክንቓሳቐስ ኣለኒ። እ- ክ-ቓ-ቐ- ኣ-ኒ- -------------- እወ ክንቓሳቐስ ኣለኒ። 0
i-------k-’-sak-’es- a-en-። iwe kinik-’asak-’esi alenī። i-e k-n-k-’-s-k-’-s- a-e-ī- --------------------------- iwe kiniḵ’asaḵ’esi alenī።
Идем у једно спортско удружење. ኣ---ብ ------ት-ክ-ብ ኢየ---ወ-። ኣነ ኣብ ናይ ስፖርት ክለብ ኢየ ዝጻወት። ኣ- ኣ- ና- ስ-ር- ክ-ብ ኢ- ዝ-ወ-። -------------------------- ኣነ ኣብ ናይ ስፖርት ክለብ ኢየ ዝጻወት። 0
ane --- n--- si---iti------i--y--zi-s----ti። ane abi nayi siporiti kilebi īye zits’aweti። a-e a-i n-y- s-p-r-t- k-l-b- ī-e z-t-’-w-t-። -------------------------------------------- ane abi nayi siporiti kilebi īye zits’aweti።
Ми играмо фудбал. ን-ና--ዑሾ -ግ---ና--ጻ-ት። ንሕና ክዑሾ እግሪ ኢና ንጻወት። ን-ና ክ-ሾ እ-ሪ ኢ- ን-ወ-። -------------------- ንሕና ክዑሾ እግሪ ኢና ንጻወት። 0
nih-i-a-----s-o ----ī-īn---i---aw-t-። nih-ina ki‘usho igirī īna nits’aweti። n-h-i-a k-‘-s-o i-i-ī ī-a n-t-’-w-t-። ------------------------------------- niḥina ki‘usho igirī īna nits’aweti።
Понекад пливамо. ሓ---- -- ንሕ--ስ። ሓደ ሓደ ግዜ ንሕምብስ። ሓ- ሓ- ግ- ን-ም-ስ- --------------- ሓደ ሓደ ግዜ ንሕምብስ። 0
ḥa-e ----- g-z- niḥ--ibis-። h-ade h-ade gizē nih-imibisi። h-a-e h-a-e g-z- n-h-i-i-i-i- ----------------------------- ḥade ḥade gizē niḥimibisi።
Или возимо бицикл. ወ- ----- -ዝ--። ወይ ብሽግለታ ንዝውር። ወ- ብ-ግ-ታ ን-ው-። -------------- ወይ ብሽግለታ ንዝውር። 0
weyi b-sh-----t- --zi-iri። weyi bishigileta niziwiri። w-y- b-s-i-i-e-a n-z-w-r-። -------------------------- weyi bishigileta niziwiri።
У нашем граду има фудбалски стадион. ኣብ--ተማ---ቴድ-- ኩ---ኣ-። ኣብ ከተማና ስቴድዮን ኩዑሶ ኣሎ። ኣ- ከ-ማ- ስ-ድ-ን ኩ-ሶ ኣ-። --------------------- ኣብ ከተማና ስቴድዮን ኩዑሶ ኣሎ። 0
a-i -et--a----it--iyon- ku-u-o----። abi ketemana sitēdiyoni ku‘uso alo። a-i k-t-m-n- s-t-d-y-n- k-‘-s- a-o- ----------------------------------- abi ketemana sitēdiyoni ku‘uso alo።
Има такође и базен са сауном. መሕምበሲ -ታ እ----ሎ መሕምበሲ ቦታ እውን ኣሎ መ-ም-ሲ ቦ- እ-ን ኣ- --------------- መሕምበሲ ቦታ እውን ኣሎ 0
m---i--b-sī bot---w-ni alo meh-imibesī bota iwini alo m-h-i-i-e-ī b-t- i-i-i a-o -------------------------- meḥimibesī bota iwini alo
И има терен за голф. ከምኡ ድ- ም--ቲ-ጎ-ፍ ኣ። ከምኡ ድማ ምጽዋቲ ጎልፍ ኣ። ከ-ኡ ድ- ም-ዋ- ጎ-ፍ ኣ- ------------------ ከምኡ ድማ ምጽዋቲ ጎልፍ ኣ። 0
kem--u --m- m---’-wa-- g--i-- -። kemi’u dima mits’iwatī golifi a። k-m-’- d-m- m-t-’-w-t- g-l-f- a- -------------------------------- kemi’u dima mits’iwatī golifi a።
Шта има на телевизији? ኣ--ተ-ቪ-- -ንታይ -ደብ-ኣሎ? ኣብ ተለቪዦን እንታይ ምደብ ኣሎ? ኣ- ተ-ቪ-ን እ-ታ- ም-ብ ኣ-? --------------------- ኣብ ተለቪዦን እንታይ ምደብ ኣሎ? 0
a-i --le-īz--ni i-ita----id--- -lo? abi televīzhoni initayi midebi alo? a-i t-l-v-z-o-i i-i-a-i m-d-b- a-o- ----------------------------------- abi televīzhoni initayi midebi alo?
Управо траје фудбалска утакмица. ሕጂጸወ- ኩ-ሶ እ------ድ -ሎ። ሕጂጸወታ ኩዑሶ እግሪ ይኸይድ ኣሎ። ሕ-ጸ-ታ ኩ-ሶ እ-ሪ ይ-ይ- ኣ-። ---------------------- ሕጂጸወታ ኩዑሶ እግሪ ይኸይድ ኣሎ። 0
ḥijī-s’ewet- ----so i-i---y-h-eyid----o። h-ijīts’eweta ku‘uso igirī yih-eyidi alo። h-i-ī-s-e-e-a k-‘-s- i-i-ī y-h-e-i-i a-o- ----------------------------------------- ḥijīts’eweta ku‘uso igirī yiẖeyidi alo።
Немачки тим игра против енглеског. እ---ርመናዊ- ጋንታ-ኣ--------ን-------ንታ ይ-ወቱ -ሎው። እታ ጀርመናዊት ጋንታ ኣንጻር እታ እንግሊዛዊት ጋንታ ይጻወቱ ኣሎው። እ- ጀ-መ-ዊ- ጋ-ታ ኣ-ጻ- እ- እ-ግ-ዛ-ት ጋ-ታ ይ-ወ- ኣ-ው- ------------------------------------------- እታ ጀርመናዊት ጋንታ ኣንጻር እታ እንግሊዛዊት ጋንታ ይጻወቱ ኣሎው። 0
i-- je---en-w-t- g----a----ts’----it- i--g--ī---ī----anit- ---s-a--tu -l--i። ita jerimenawīti ganita anits’ari ita inigilīzawīti ganita yits’awetu alowi። i-a j-r-m-n-w-t- g-n-t- a-i-s-a-i i-a i-i-i-ī-a-ī-i g-n-t- y-t-’-w-t- a-o-i- ---------------------------------------------------------------------------- ita jerimenawīti ganita anits’ari ita inigilīzawīti ganita yits’awetu alowi።
Ко ће победити? መን ትስ-ር? መን ትስዕር? መ- ት-ዕ-? -------- መን ትስዕር? 0
me-i --s---ri? meni tisi‘iri? m-n- t-s-‘-r-? -------------- meni tisi‘iri?
Немам појма. ኣይ-ልጥ--እየ። ኣይፈልጥን እየ። ኣ-ፈ-ጥ- እ-። ---------- ኣይፈልጥን እየ። 0
a-i-e---’-ni i--። ayifelit’ini iye። a-i-e-i-’-n- i-e- ----------------- ayifelit’ini iye።
Тренутно је нерешено. ክሳ---- ማዕ- ኢየ- ዘ-ዋ። ክሳብ ሕጂ ማዕረ ኢየን ዘለዋ። ክ-ብ ሕ- ማ-ረ ኢ-ን ዘ-ዋ- ------------------- ክሳብ ሕጂ ማዕረ ኢየን ዘለዋ። 0
k--ab- --i-ī---‘i-e--y-----el-w-። kisabi h-ijī ma‘ire īyeni zelewa። k-s-b- h-i-ī m-‘-r- ī-e-i z-l-w-። --------------------------------- kisabi ḥijī ma‘ire īyeni zelewa።
Судија је из Белгије. እ- ፈ----ብ ብለጂማዊ ---። እቲ ፈራዲ ካብ ብለጂማዊ ኢዩ ። እ- ፈ-ዲ ካ- ብ-ጂ-ዊ ኢ- ። -------------------- እቲ ፈራዲ ካብ ብለጂማዊ ኢዩ ። 0
i-ī fe-a----a-i---le---a-ī -y--። itī feradī kabi bilejīmawī īyu ። i-ī f-r-d- k-b- b-l-j-m-w- ī-u ። -------------------------------- itī feradī kabi bilejīmawī īyu ።
Сада се изводи једанаестерац. ሕ- ---ሪ-- ኣ---። ሕጂ ኣብ ሪጎለ ኣለዋ ። ሕ- ኣ- ሪ-ለ ኣ-ዋ ። --------------- ሕጂ ኣብ ሪጎለ ኣለዋ ። 0
h-ij--a-- r---l--alew--። h-ijī abi rīgole alewa ። h-i-ī a-i r-g-l- a-e-a ። ------------------------ ḥijī abi rīgole alewa ።
Го! Један према нула! ጎ-!--- ብ--! ጎል! ሓደ ብዜሮ! ጎ-! ሓ- ብ-ሮ- ----------- ጎል! ሓደ ብዜሮ! 0
go-i!-h-a-e-b--ē--! goli! h-ade bizēro! g-l-! h-a-e b-z-r-! ------------------- goli! ḥade bizēro!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!