Рјечник

sr Спорт   »   ro Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [patruzeci şi nouă]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Бавиш ли се спортом? Prac---- sport? P_______ s_____ P-a-t-c- s-o-t- --------------- Practici sport? 0
Да, морам се кретати. D-,-t-e-uie -- --c-m---ar-. D__ t______ s_ f__ m_______ D-, t-e-u-e s- f-c m-ş-a-e- --------------------------- Da, trebuie să fac mişcare. 0
Идем у једно спортско удружење. M--g -a un c-ub-de--p---. M___ l_ u_ c___ d_ s_____ M-r- l- u- c-u- d- s-o-t- ------------------------- Merg la un club de sport. 0
Ми играмо фудбал. Ju-ăm---tb--. J____ f______ J-c-m f-t-a-. ------------- Jucăm fotbal. 0
Понекад пливамо. C--e-da-ă --o--m. C________ î______ C-t-o-a-ă î-o-ă-. ----------------- Câteodată înotăm. 0
Или возимо бицикл. S-- ne --im--m-cu ----c--ta. S__ n_ p______ c_ b_________ S-u n- p-i-b-m c- b-c-c-e-a- ---------------------------- Sau ne plimbăm cu bicicleta. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. Î- -ra-ul-n--t-u exist-----s---i-n ---f--bal. Î_ o_____ n_____ e_____ u_ s______ d_ f______ Î- o-a-u- n-s-r- e-i-t- u- s-a-i-n d- f-t-a-. --------------------------------------------- În oraşul nostru există un stadion de fotbal. 0
Има такође и базен са сауном. Ex-st- -i-- -i--in- -- sau-ă. E_____ ş_ o p______ c_ s_____ E-i-t- ş- o p-s-i-ă c- s-u-ă- ----------------------------- Există şi o piscină cu saună. 0
И има терен за голф. Şi -x-----u----r-- de -ol-. Ş_ e_____ u_ t____ d_ g____ Ş- e-i-t- u- t-r-n d- g-l-. --------------------------- Şi există un teren de golf. 0
Шта има на телевизији? Ce-e-te la -elevi-o-? C_ e___ l_ t_________ C- e-t- l- t-l-v-z-r- --------------------- Ce este la televizor? 0
Управо траје фудбалска утакмица. Tocm-i---ans-it--- m-ci ---f---al. T_____ t_______ u_ m___ d_ f______ T-c-a- t-a-s-i- u- m-c- d- f-t-a-. ---------------------------------- Tocmai transmit un meci de fotbal. 0
Немачки тим игра против енглеског. E--ip- ------ă joa-- -------v--cel-i eng---eş-i. E_____ g______ j____ î________ c____ e__________ E-h-p- g-r-a-ă j-a-ă î-p-t-i-a c-l-i e-g-e-e-t-. ------------------------------------------------ Echipa germană joacă împotriva celei englezeşti. 0
Ко ће победити? Ci---c----g-? C___ c_______ C-n- c-ş-i-ă- ------------- Cine câştigă? 0
Немам појма. Nu----h--a-. N_ a_ h_____ N- a- h-b-r- ------------ Nu am habar. 0
Тренутно је нерешено. M-m--t-n e-te-eg-l. M_______ e___ e____ M-m-n-a- e-t- e-a-. ------------------- Momentan este egal. 0
Судија је из Белгије. Arbi--u- e-te -i- B----a. A_______ e___ d__ B______ A-b-t-u- e-t- d-n B-l-i-. ------------------------- Arbitrul este din Belgia. 0
Сада се изводи једанаестерац. Ac-m--e---e-u---o ---i-ură -e----u-s-----c-----r-. A___ s_ e______ o l_______ d_ l_ u_________ m_____ A-u- s- e-e-u-ă o l-v-t-r- d- l- u-s-r-z-c- m-t-i- -------------------------------------------------- Acum se execută o lovitură de la unsprezece metri. 0
Го! Један према нула! Gol- -nu -- -e--! G___ U__ l_ z____ G-l- U-u l- z-r-! ----------------- Gol! Unu la zero! 0

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!