Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   ti ትማሊ - ሎሚ - ጽባሕ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [ዓሰርተ]

10 [‘aserite]

ትማሊ - ሎሚ - ጽባሕ

[timalī - lomī - ts’ibaḥi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Јуче је била субота. ት-- ቀ-ም--ዩ -ይ-። ትማሊ ቀዳም ኢዩ ነይሩ። ት-ሊ ቀ-ም ኢ- ነ-ሩ- --------------- ትማሊ ቀዳም ኢዩ ነይሩ። 0
t-ma-- k’eda-i -y- -e-ir-። timalī k’edami īyu neyiru። t-m-l- k-e-a-i ī-u n-y-r-። -------------------------- timalī k’edami īyu neyiru።
Јуче сам био / била у биоскопу. ትማ---ብ------ይሩ-። ትማሊ ኣብ ሲነማ ነይሩ።። ት-ሊ ኣ- ሲ-ማ ነ-ሩ-። ---------------- ትማሊ ኣብ ሲነማ ነይሩ።። 0
tim-l- a-i -ī--ma--e--r-።። timalī abi sīnema neyiru።። t-m-l- a-i s-n-m- n-y-r-።- -------------------------- timalī abi sīnema neyiru።።
Филм је био интересантан. እቲ ፊል- ማ-ኺ-----። እቲ ፊልም ማራኺ ነይሩ።። እ- ፊ-ም ማ-ኺ ነ-ሩ-። ---------------- እቲ ፊልም ማራኺ ነይሩ።። 0
it---ī---i-mar--̱ī----iru።። itī fīlimi marah-ī neyiru።። i-ī f-l-m- m-r-h-ī n-y-r-።- --------------------------- itī fīlimi maraẖī neyiru።።
Данас је недеља. ሎ--ሰን---እ-። ሎሚ ሰንበት እዩ። ሎ- ሰ-በ- እ-። ----------- ሎሚ ሰንበት እዩ። 0
lomī--eni-e-- ---። lomī senibeti iyu። l-m- s-n-b-t- i-u- ------------------ lomī senibeti iyu።
Данас не радим. ሎሚ-ኣ------እየ። ሎሚ ኣይሰርሕን እየ። ሎ- ኣ-ሰ-ሕ- እ-። ------------- ሎሚ ኣይሰርሕን እየ። 0
l--ī-ay-s-r---ini--ye። lomī ayiserih-ini iye። l-m- a-i-e-i-̣-n- i-e- ---------------------- lomī ayiseriḥini iye።
Остајем код куће. ኣነ--ሚ-ኣ----- ክተር- እ-። ኣነ ሎሚ ኣብ ገዛይ ክተርፍ እየ። ኣ- ሎ- ኣ- ገ-ይ ክ-ር- እ-። --------------------- ኣነ ሎሚ ኣብ ገዛይ ክተርፍ እየ። 0
a-e--o-----i g-zayi k--e-i-- --e። ane lomī abi gezayi kiterifi iye። a-e l-m- a-i g-z-y- k-t-r-f- i-e- --------------------------------- ane lomī abi gezayi kiterifi iye።
Сутра је понедељак. ጽባሕ -ኑ---ዩ። ጽባሕ ሰኑይ እዩ። ጽ-ሕ ሰ-ይ እ-። ----------- ጽባሕ ሰኑይ እዩ። 0
ts--b--̣- -enuyi-iyu። ts’ibah-i senuyi iyu። t-’-b-h-i s-n-y- i-u- --------------------- ts’ibaḥi senuyi iyu።
Сутра поново радим. ጽ---እንደ-ና ክሰ-ሕ---። ጽባሕ እንደገና ክሰርሕ እየ። ጽ-ሕ እ-ደ-ና ክ-ር- እ-። ------------------ ጽባሕ እንደገና ክሰርሕ እየ። 0
ts’------ ---d-g-n- -i-e-ih-- iy-። ts’ibah-i inidegena kiserih-i iye። t-’-b-h-i i-i-e-e-a k-s-r-h-i i-e- ---------------------------------- ts’ibaḥi inidegena kiseriḥi iye።
Ја радим у бироу. ኣነ -ብ ቤት-ጽ------ር-። ኣነ ኣብ ቤት-ጽሕፈት እሰርሕ። ኣ- ኣ- ቤ---ሕ-ት እ-ር-። ------------------- ኣነ ኣብ ቤት-ጽሕፈት እሰርሕ። 0
a-e -b- b-ti--s’-ḥif-ti-iser-h--። ane abi bēti-ts’ih-ifeti iserih-i። a-e a-i b-t---s-i-̣-f-t- i-e-i-̣-። ---------------------------------- ane abi bēti-ts’iḥifeti iseriḥi።
Ко је то? መን-እዩ --? መን እዩ እዚ? መ- እ- እ-? --------- መን እዩ እዚ? 0
me-i iy- i-ī? meni iyu izī? m-n- i-u i-ī- ------------- meni iyu izī?
То је Петaр. እዚ--ጥ-ስ-እዩ። እዚ ጰጥሮስ እዩ። እ- ጰ-ሮ- እ-። ----------- እዚ ጰጥሮስ እዩ። 0
izī p’-t’-ros----u። izī p’et’irosi iyu። i-ī p-e-’-r-s- i-u- ------------------- izī p’et’irosi iyu።
Петар је студент. ጰ-ሮስ-ተ-ሃ-ይ --። ጰጥሮስ ተመሃራይ እዩ። ጰ-ሮ- ተ-ሃ-ይ እ-። -------------- ጰጥሮስ ተመሃራይ እዩ። 0
p’---ir-s- --meha-ayi-i-u። p’et’irosi temeharayi iyu። p-e-’-r-s- t-m-h-r-y- i-u- -------------------------- p’et’irosi temeharayi iyu።
Ко је то? መ---ያ-እዚኣ? መን ድያ እዚኣ? መ- ድ- እ-ኣ- ---------- መን ድያ እዚኣ? 0
m----d-y- i-ī’a? meni diya izī’a? m-n- d-y- i-ī-a- ---------------- meni diya izī’a?
То је Марта. እዚ--ማ-- -ያ። እዚኣ ማርታ እያ። እ-ኣ ማ-ታ እ-። ----------- እዚኣ ማርታ እያ። 0
izī-a --rit- iya። izī’a marita iya። i-ī-a m-r-t- i-a- ----------------- izī’a marita iya።
Марта је секретарица. ማ-ታ ሰ---ሪን(ና--ቤ- ---ት-ሰራሕ----እ-። ማርታ ሰክረታሪን(ናይ ቤት ጽሕፈት ሰራሕተኛ) እያ። ማ-ታ ሰ-ረ-ሪ-(-ይ ቤ- ጽ-ፈ- ሰ-ሕ-ኛ- እ-። -------------------------------- ማርታ ሰክረታሪን(ናይ ቤት ጽሕፈት ሰራሕተኛ) እያ። 0
ma--t--sek----a---i(-a----ē-i ts’i-̣ife-i-ser-----eny-) -y-። marita sekiretarīni(nayi bēti ts’ih-ifeti serah-itenya) iya። m-r-t- s-k-r-t-r-n-(-a-i b-t- t-’-h-i-e-i s-r-h-i-e-y-) i-a- ------------------------------------------------------------ marita sekiretarīni(nayi bēti ts’iḥifeti seraḥitenya) iya።
Петар и Марта су пријатељи. ጰጥሮ-ን--ርታን ---ኽ --ም። ጰጥሮስን ማርታን ኣዕሩኽ እዮም። ጰ-ሮ-ን ማ-ታ- ኣ-ሩ- እ-ም- -------------------- ጰጥሮስን ማርታን ኣዕሩኽ እዮም። 0
p-------sin---ari---i-a‘---h----yo--። p’et’irosini maritani a‘iruh-i iyomi። p-e-’-r-s-n- m-r-t-n- a-i-u-̱- i-o-i- ------------------------------------- p’et’irosini maritani a‘iruẖi iyomi።
Петар је Мартин пријатељ. ጰጥ-- --- --ታ --። ጰጥሮስ ዓርኪ ማርታ እዩ። ጰ-ሮ- ዓ-ኪ ማ-ታ እ-። ---------------- ጰጥሮስ ዓርኪ ማርታ እዩ። 0
p---’--o-i-‘a-i-ī-m-rita---u። p’et’irosi ‘arikī marita iyu። p-e-’-r-s- ‘-r-k- m-r-t- i-u- ----------------------------- p’et’irosi ‘arikī marita iyu።
Марта је Петрова пријатељица. ማ----ርኪ -ጥ-ስ-እ-። ማርታ ዓርኪ ጰጥሮስ እያ። ማ-ታ ዓ-ኪ ጰ-ሮ- እ-። ---------------- ማርታ ዓርኪ ጰጥሮስ እያ። 0
m--ita ‘a-i----’et’ir--- -y-። marita ‘arikī p’et’irosi iya። m-r-t- ‘-r-k- p-e-’-r-s- i-a- ----------------------------- marita ‘arikī p’et’irosi iya።

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!