Рјечник

sr Спорт   »   sk Šport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [štyridsaťdeväť]

Šport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Бавиш ли се спортом? Š-ortu--š? Š_________ Š-o-t-j-š- ---------- Športuješ? 0
Да, морам се кретати. Á-o,--u-í- -- -ýba-. Á___ m____ s_ h_____ Á-o- m-s-m s- h-b-ť- -------------------- Áno, musím sa hýbať. 0
Идем у једно спортско удружење. Chod-m -o--p--tového ---bu. C_____ d_ š_________ k_____ C-o-í- d- š-o-t-v-h- k-u-u- --------------------------- Chodím do športového klubu. 0
Ми играмо фудбал. Hrám- -----l. H____ f______ H-á-e f-t-a-. ------------- Hráme futbal. 0
Понекад пливамо. Ni---dy p-ávame. N______ p_______ N-e-e-y p-á-a-e- ---------------- Niekedy plávame. 0
Или возимо бицикл. A-e-- ---b---kl--em-. A____ s_ b___________ A-e-o s- b-c-k-u-e-e- --------------------- Alebo sa bicyklujeme. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. V n--o- -este----e --t-al---------ó-. V n____ m____ m___ f________ š_______ V n-š-m m-s-e m-m- f-t-a-o-ý š-a-i-n- ------------------------------------- V našom meste máme futbalový štadión. 0
Има такође и базен са сауном. Máme -u a- -la--r---so -a--ou. M___ t_ a_ p_______ s_ s______ M-m- t- a- p-a-á-e- s- s-u-o-. ------------------------------ Máme tu aj plaváreň so saunou. 0
И има терен за голф. Má-- aj--ol------h---k-. M___ a_ g______ i_______ M-m- a- g-l-o-é i-r-s-o- ------------------------ Máme aj golfové ihrisko. 0
Шта има на телевизији? Č----va-------l-v-zii? Č_ d_____ v t_________ Č- d-v-j- v t-l-v-z-i- ---------------------- Čo dávajú v televízii? 0
Управо траје фудбалска утакмица. Prá-e--áv-j----t---. P____ d_____ f______ P-á-e d-v-j- f-t-a-. -------------------- Práve dávajú futbal. 0
Немачки тим игра против енглеског. Ne-ecké--u-------r- ----i -n-l--kému. N______ m______ h__ p____ a__________ N-m-c-é m-ž-t-o h-á p-o-i a-g-i-k-m-. ------------------------------------- Nemecké mužstvo hrá proti anglickému. 0
Ко ће победити? K---v-hr-va? K__ v_______ K-o v-h-á-a- ------------ Kto vyhráva? 0
Немам појма. N--uším. N_______ N-t-š-m- -------- Netuším. 0
Тренутно је нерешено. V t--to -----te-je t- ne--z----e. V t____ m______ j_ t_ n__________ V t-m-o m-m-n-e j- t- n-r-z-o-n-. --------------------------------- V tomto momente je to nerozhodne. 0
Судија је из Белгије. R----dc- ------e-gi-ka. R_______ j_ z B________ R-z-o-c- j- z B-l-i-k-. ----------------------- Rozhodca je z Belgicka. 0
Сада се изводи једанаестерац. T---- s- k-pe jede-ástka. T____ s_ k___ j__________ T-r-z s- k-p- j-d-n-s-k-. ------------------------- Teraz sa kope jedenástka. 0
Го! Један према нула! G-l!--e-na n--a! G___ J____ n____ G-l- J-d-a n-l-! ---------------- Gól! Jedna nula! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!