Рјечник

sr Спорт   »   no Sport / idrett

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [førtini / ni og førti]

Sport / idrett

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Бавиш ли се спортом? Dri--r du m-d--po--? D_____ d_ m__ s_____ D-i-e- d- m-d s-o-t- -------------------- Driver du med sport? 0
Да, морам се кретати. Ja, --g------v--e--e-. J__ j__ m_ b_____ m___ J-, j-g m- b-v-g- m-g- ---------------------- Ja, jeg må bevege meg. 0
Идем у једно спортско удружење. Je- -år---e---po-t---ub-. J__ g__ i e_ s___________ J-g g-r i e- s-o-t-k-u-b- ------------------------- Jeg går i en sportsklubb. 0
Ми играмо фудбал. V---p-lle--f--ball. V_ s______ f_______ V- s-i-l-r f-t-a-l- ------------------- Vi spiller fotball. 0
Понекад пливамо. A-----t-l svø-me- v-. A_ o_ t__ s______ v__ A- o- t-l s-ø-m-r v-. --------------------- Av og til svømmer vi. 0
Или возимо бицикл. El--r-vi-syk---. E____ v_ s______ E-l-r v- s-k-e-. ---------------- Eller vi sykler. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. I b-en-vå- -innes --t -- f--b--l---d---. I b___ v__ f_____ d__ e_ f______________ I b-e- v-r f-n-e- d-t e- f-t-a-l-t-d-o-. ---------------------------------------- I byen vår finnes det en fotballstadion. 0
Има такође и базен са сауном. D---f-nne---gså-e- -v-m-e--l----d ba--t--. D__ f_____ o___ e_ s_________ m__ b_______ D-t f-n-e- o-s- e- s-ø-m-h-l- m-d b-d-t-e- ------------------------------------------ Det finnes også en svømmehall med badstue. 0
И има терен за голф. Og --t-fi-n-- -- g-l---ne. O_ d__ f_____ e_ g________ O- d-t f-n-e- e- g-l-b-n-. -------------------------- Og det finnes en golfbane. 0
Шта има на телевизији? Hv--er-d-t--å--V? H__ e_ d__ p_ T__ H-a e- d-t p- T-? ----------------- Hva er det på TV? 0
Управо траје фудбалска утакмица. D-- er-----allka-p--kku--t-nå. D__ e_ f__________ a______ n__ D-t e- f-t-a-l-a-p a-k-r-t n-. ------------------------------ Det er fotballkamp akkurat nå. 0
Немачки тим игра против енглеског. D----y--e -a--t-sp-ll-- mo--d---------k-. D__ t____ l____ s______ m__ d__ e________ D-t t-s-e l-g-t s-i-l-r m-t d-t e-g-l-k-. ----------------------------------------- Det tyske laget spiller mot det engelske. 0
Ко ће победити? H----vinn-r? H___ v______ H-e- v-n-e-? ------------ Hvem vinner? 0
Немам појма. Je- har---ke-peili-g. J__ h__ i___ p_______ J-g h-r i-k- p-i-i-g- --------------------- Jeg har ikke peiling. 0
Тренутно је нерешено. Fo---ye-l----t-er d----a-gj-r-. F__ ø_________ e_ d__ u________ F-r ø-e-l-k-e- e- d-t u-v-j-r-. ------------------------------- For øyeblikket er det uavgjort. 0
Судија је из Белгије. D--m--e- -om--- fra--elgia. D_______ k_____ f__ B______ D-m-e-e- k-m-e- f-a B-l-i-. --------------------------- Dommeren kommer fra Belgia. 0
Сада се изводи једанаестерац. N--e- --t -llev---et--. N_ e_ d__ e____________ N- e- d-t e-l-v---e-e-. ----------------------- Nå er det elleve-meter. 0
Го! Један према нула! Må-----t m-- --l-! M___ E__ m__ n____ M-l- E-t m-t n-l-! ------------------ Mål! Ett mot null! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!