Рјечник

sr Спорт   »   hr Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [četrdeset i devet]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Бавиш ли се спортом? B--iš--i se -port-m? B____ l_ s_ s_______ B-v-š l- s- s-o-t-m- -------------------- Baviš li se sportom? 0
Да, морам се кретати. Da,----am--e--retati. D__ m____ s_ k_______ D-, m-r-m s- k-e-a-i- --------------------- Da, moram se kretati. 0
Идем у једно спортско удружење. Id-m u-j-d-- sp-r---- -dru--n--. I___ u j____ s_______ u_________ I-e- u j-d-o s-o-t-k- u-r-ž-n-e- -------------------------------- Idem u jedno sportsko udruženje. 0
Ми играмо фудбал. I---mo-nogom--. I_____ n_______ I-r-m- n-g-m-t- --------------- Igramo nogomet. 0
Понекад пливамо. P-n-kad-p-iv--o. P______ p_______ P-n-k-d p-i-a-o- ---------------- Ponekad plivamo. 0
Или возимо бицикл. Ili----i-o-----k-. I__ v_____ b______ I-i v-z-m- b-c-k-. ------------------ Ili vozimo bicikl. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. U--aš-m gradu--m--nog-me-n-----d-o-. U n____ g____ i__ n________ s_______ U n-š-m g-a-u i-a n-g-m-t-i s-a-i-n- ------------------------------------ U našem gradu ima nogometni stadion. 0
Има такође и базен са сауном. I----ak--er ---aze--s- -aun--. I__ t______ i b____ s_ s______ I-a t-k-đ-r i b-z-n s- s-u-o-. ------------------------------ Ima također i bazen sa saunom. 0
И има терен за голф. I-ima-teren-za -olf. I i__ t____ z_ g____ I i-a t-r-n z- g-l-. -------------------- I ima teren za golf. 0
Шта има на телевизији? Št- ima n--tel---zi-i? Š__ i__ n_ t__________ Š-o i-a n- t-l-v-z-j-? ---------------------- Što ima na televiziji? 0
Управо траје фудбалска утакмица. U-ra-o traj----gomet---ut-kmic-. U_____ t____ n________ u________ U-r-v- t-a-e n-g-m-t-a u-a-m-c-. -------------------------------- Upravo traje nogometna utakmica. 0
Немачки тим игра против енглеског. N-e-a-ka-mo--a---gra-p-o--v -ngl----. N_______ m_____ i___ p_____ e________ N-e-a-k- m-m-a- i-r- p-o-i- e-g-e-k-. ------------------------------------- Njemačka momčad igra protiv engleske. 0
Ко ће победити? T-o -e --b-j-----? T__ ć_ p__________ T-o ć- p-b-j-d-t-? ------------------ Tko će pobijediti? 0
Немам појма. Nema- p-jma. N____ p_____ N-m-m p-j-a- ------------ Nemam pojma. 0
Тренутно је нерешено. T---u--o-je---r-ješe-o. T_______ j_ n__________ T-e-u-n- j- n-r-j-š-n-. ----------------------- Trenutno je neriješeno. 0
Судија је из Белгије. S-da- je--z B--gi--. S____ j_ i_ B_______ S-d-c j- i- B-l-i-e- -------------------- Sudac je iz Belgije. 0
Сада се изводи једанаестерац. S--a--e--z-od--jed-----te--c. S___ s_ i_____ j_____________ S-d- s- i-v-d- j-d-n-e-t-r-c- ----------------------------- Sada se izvodi jedanaesterac. 0
Го! Један према нула! Go----e-an -rem- -u-a! G___ J____ p____ n____ G-l- J-d-n p-e-a n-l-! ---------------------- Gol! Jedan prema nula! 0

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!