Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ti ንዕሽቶይ ዝርርብ 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [ዕስራንክልተን]

22 [‘isiranikiliteni]

ንዕሽቶይ ዝርርብ 3

ni‘ishitoyi ziriribi 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Пушите ли? ትትክኹ-ዲኹ-? ት___ ዲ___ ት-ክ- ዲ-ም- --------- ትትክኹ ዲኹም? 0
t---k-h-- --ẖ-mi? t_______ d______ t-t-k-h-u d-h-u-i- ------------------ titikiẖu dīẖumi?
Пре да. ቀ---እወ። ቀ__ እ__ ቀ-ም እ-። ------- ቀደም እወ። 0
k---e---iwe። k______ i___ k-e-e-i i-e- ------------ k’edemi iwe።
Али сада више не пушим. ሕ--ግ- ኣይት--ን እየ። ሕ_ ግ_ ኣ_____ እ__ ሕ- ግ- ኣ-ት-ኽ- እ-። ---------------- ሕጂ ግን ኣይትክኽን እየ። 0
h---ī gini-ay-tik-h--n- iye። ḥ___ g___ a__________ i___ h-i-ī g-n- a-i-i-i-̱-n- i-e- ---------------------------- ḥijī gini ayitikiẖini iye።
Смета ли Вам ако ја пушим? ይ----- -የ እን------ኪ- ? ይ_____ ዲ_ እ____ ኣ___ ? ይ-ብ-ኩ- ዲ- እ-ድ-ር ኣ-ኪ- ? ---------------------- ይርብሸኩም ዲየ እንድሕር ኣትኪኸ ? 0
yir-b--h---mi---y---nid-h--ri at----̱e ? y____________ d___ i________ a______ ? y-r-b-s-e-u-i d-y- i-i-i-̣-r- a-i-ī-̱- ? ---------------------------------------- yiribishekumi dīye inidiḥiri atikīẖe ?
Не, апсолутно не. ኖ---ጺ-ኩም ኣ-ት--ሹ-ን። ኖ_ ፈ____ ኣ________ ኖ- ፈ-ም-ም ኣ-ት-ብ-ን-። ------------------ ኖ፣ ፈጺምኩም ኣይትርብሹንን። 0
no፣ -e--’----u-i--yitiri-is-u---i። n__ f___________ a________________ n-፣ f-t-’-m-k-m- a-i-i-i-i-h-n-n-። ---------------------------------- no፣ fets’īmikumi ayitiribishunini።
Не смета ми. እ--ኣይር-ሸን--እ-። እ_ ኣ______ እ__ እ- ኣ-ር-ሸ-ን እ-። -------------- እዚ ኣይርብሸንን እዩ። 0
i-ī ----ib-sh--i-- i-u። i__ a_____________ i___ i-ī a-i-i-i-h-n-n- i-u- ----------------------- izī ayiribishenini iyu።
Хоћете ли попити нешто? ገለ-ትሰ-ዩ ? ገ_ ት___ ? ገ- ት-ት- ? --------- ገለ ትሰትዩ ? 0
ge-e--i--t-yu-? g___ t_______ ? g-l- t-s-t-y- ? --------------- gele tisetiyu ?
Један коњак? ሓደ---ክ? ሓ_ ኮ___ ሓ- ኮ-ክ- ------- ሓደ ኮኛክ? 0
ḥade k----ki? ḥ___ k_______ h-a-e k-n-a-i- -------------- ḥade konyaki?
Не, радије пиво. ኖ፣ ቢራ -ሓ-ሽ። ኖ_ ቢ_ ይ____ ኖ- ቢ- ይ-ይ-። ----------- ኖ፣ ቢራ ይሓይሽ። 0
no- -ī-a y-----is-i። n__ b___ y_________ n-፣ b-r- y-h-a-i-h-። -------------------- no፣ bīra yiḥayishi።
Путујете ли много? ብ-ሕ-ት---ዲኹ-? ብ__ ት__ ዲ___ ብ-ሕ ት-ሹ ዲ-ም- ------------ ብዙሕ ትገሹ ዲኹም? 0
b----̣i-t--e--- d-ẖ--i? b_____ t______ d______ b-z-h-i t-g-s-u d-h-u-i- ------------------------ bizuḥi tigeshu dīẖumi?
Да, већином су то пословна путовања. እ-፣ ዝ-ዝ- ግዜ -ይ-ስራሕ--ገሻታት -ዩ። እ__ ዝ___ ግ_ ና_ ስ__ መ____ እ__ እ-፣ ዝ-ዝ- ግ- ና- ስ-ሕ መ-ሻ-ት እ-። ---------------------------- እወ፣ ዝበዝሕ ግዜ ናይ ስራሕ መገሻታት እዩ። 0
iw-----b-z--̣i -iz- -ayi s-ra-̣i-m-ges--t--- iyu። i___ z_______ g___ n___ s_____ m__________ i___ i-e- z-b-z-h-i g-z- n-y- s-r-h-i m-g-s-a-a-i i-u- ------------------------------------------------- iwe፣ zibeziḥi gizē nayi siraḥi megeshatati iyu።
Али сада смо овде на годишњем одмору. ሕጂ -ን -ር-- ኢና ---ር ዘለ- ። ሕ_ ግ_ ዕ___ ኢ_ ን___ ዘ__ ። ሕ- ግ- ዕ-ፍ- ኢ- ን-ብ- ዘ-ና ። ------------------------ ሕጂ ግን ዕርፍቲ ኢና ንገብር ዘለና ። 0
ḥ-jī gi-- ‘iri--t--ī-a--------- ---ena ። ḥ___ g___ ‘_______ ī__ n_______ z_____ ። h-i-ī g-n- ‘-r-f-t- ī-a n-g-b-r- z-l-n- ። ----------------------------------------- ḥijī gini ‘irifitī īna nigebiri zelena ።
Каква врућина! እንታይ---ነት ሃሩ- -! እ___ ዓ___ ሃ__ ዩ_ እ-ታ- ዓ-ነ- ሃ-ር ዩ- ---------------- እንታይ ዓይነት ሃሩር ዩ! 0
i-i-a-i -a--n-ti--a--ri yu! i______ ‘_______ h_____ y__ i-i-a-i ‘-y-n-t- h-r-r- y-! --------------------------- initayi ‘ayineti haruri yu!
Да, данас је стварно вруће. እወ፣ -ሚ---- -ሩር ኣሎ። እ__ ሎ_ ኣ__ ሃ__ ኣ__ እ-፣ ሎ- ኣ-ዩ ሃ-ር ኣ-። ------------------ እወ፣ ሎሚ ኣዝዩ ሃሩር ኣሎ። 0
iwe- l-m--a-i---har-r--alo። i___ l___ a____ h_____ a___ i-e- l-m- a-i-u h-r-r- a-o- --------------------------- iwe፣ lomī aziyu haruri alo።
Хајдемо на балкон. ናብ ባ----ንኺ-። ና_ ባ___ ን___ ና- ባ-ኮ- ን-ድ- ------------ ናብ ባልኮን ንኺድ። 0
n-----alikoni -iẖī-i። n___ b_______ n______ n-b- b-l-k-n- n-h-ī-i- ---------------------- nabi balikoni niẖīdi።
Сутра ће овде бити забава. ጽባሕ -ብ- ----ኣ-። ጽ__ ኣ__ ፓ__ ኣ__ ጽ-ሕ ኣ-ዚ ፓ-ቲ ኣ-። --------------- ጽባሕ ኣብዚ ፓርቲ ኣሎ። 0
t---b-h-i----z- pa--t-----። t_______ a____ p_____ a___ t-’-b-h-i a-i-ī p-r-t- a-o- --------------------------- ts’ibaḥi abizī paritī alo።
Хоћете ли и Ви доћи?? ት-ጹ ---? ት__ ዲ___ ት-ጹ ዲ-ም- -------- ትመጹ ዲኹም? 0
t-m--s’u -īẖ---? t_______ d______ t-m-t-’- d-h-u-i- ----------------- timets’u dīẖumi?
Да, ми смо такође позвани. እ-፣ --ና‘ውን ----ና -ና። እ__ ን_____ ተ____ ኢ__ እ-፣ ን-ና-ው- ተ-ዲ-ና ኢ-። -------------------- እወ፣ ንሕና‘ውን ተዓዲምና ኢና። 0
iw-፣ nih----‘w--- te‘adī---a -na። i___ n__________ t_________ ī___ i-e- n-h-i-a-w-n- t-‘-d-m-n- ī-a- --------------------------------- iwe፣ niḥina‘wini te‘adīmina īna።

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + тигриња (1-100) МП3 тигриња (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…