Рјечник

sr Спорт   »   de Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [neunundvierzig]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Бавиш ли се спортом? Tr---s--d---po--? T______ d_ S_____ T-e-b-t d- S-o-t- ----------------- Treibst du Sport? 0
Да, морам се кретати. Ja- --h -----mic- -------. J__ i__ m___ m___ b_______ J-, i-h m-s- m-c- b-w-g-n- -------------------------- Ja, ich muss mich bewegen. 0
Идем у једно спортско удружење. Ic-----e -n-e-nen --ort-erei-. I__ g___ i_ e____ S___________ I-h g-h- i- e-n-n S-o-t-e-e-n- ------------------------------ Ich gehe in einen Sportverein. 0
Ми играмо фудбал. W-- sp-ele---u-ball. W__ s______ F_______ W-r s-i-l-n F-ß-a-l- -------------------- Wir spielen Fußball. 0
Понекад пливамо. Ma-chm-- --hwi--e- w-r. M_______ s________ w___ M-n-h-a- s-h-i-m-n w-r- ----------------------- Manchmal schwimmen wir. 0
Или возимо бицикл. Od-- --r -a-ren --d. O___ w__ f_____ R___ O-e- w-r f-h-e- R-d- -------------------- Oder wir fahren Rad. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. In -ns--e- S-adt --------ein Fu---ll-t---o-. I_ u______ S____ g___ e_ e__ F______________ I- u-s-r-r S-a-t g-b- e- e-n F-ß-a-l-t-d-o-. -------------------------------------------- In unserer Stadt gibt es ein Fußballstadion. 0
Има такође и базен са сауном. E---i-t-a-c- ein --hw-----d------au-a. E_ g___ a___ e__ S_________ m__ S_____ E- g-b- a-c- e-n S-h-i-m-a- m-t S-u-a- -------------------------------------- Es gibt auch ein Schwimmbad mit Sauna. 0
И има терен за голф. U-- -s-gibt-----n ---fp-a-z. U__ e_ g___ e____ G_________ U-d e- g-b- e-n-n G-l-p-a-z- ---------------------------- Und es gibt einen Golfplatz. 0
Шта има на телевизији? W-- ---t-es------rn-e---? W__ g___ e_ i_ F_________ W-s g-b- e- i- F-r-s-h-n- ------------------------- Was gibt es im Fernsehen? 0
Управо траје фудбалска утакмица. G--ad---ibt -s-e-- F-ßball--ie-. G_____ g___ e_ e__ F____________ G-r-d- g-b- e- e-n F-ß-a-l-p-e-. -------------------------------- Gerade gibt es ein Fußballspiel. 0
Немачки тим игра против енглеског. D----e---c-----n-s-------p-elt -egen d-- engl-s-h-. D__ d_______ M_________ s_____ g____ d__ e_________ D-e d-u-s-h- M-n-s-h-f- s-i-l- g-g-n d-e e-g-i-c-e- --------------------------------------------------- Die deutsche Mannschaft spielt gegen die englische. 0
Ко ће победити? W-----w-n-t? W__ g_______ W-r g-w-n-t- ------------ Wer gewinnt? 0
Немам појма. Ich ha-e k--ne -h-ung. I__ h___ k____ A______ I-h h-b- k-i-e A-n-n-. ---------------------- Ich habe keine Ahnung. 0
Тренутно је нерешено. Im M--e---s-eh---s-u-e---ch--d-n. I_ M_____ s____ e_ u_____________ I- M-m-n- s-e-t e- u-e-t-c-i-d-n- --------------------------------- Im Moment steht es unentschieden. 0
Судија је из Белгије. De--Sc-i-d-r-c---- -o-----us -e-g-en. D__ S_____________ k____ a__ B_______ D-r S-h-e-s-i-h-e- k-m-t a-s B-l-i-n- ------------------------------------- Der Schiedsrichter kommt aus Belgien. 0
Сада се изводи једанаестерац. Jetzt--ib- e------- ---m--e-. J____ g___ e_ e____ E________ J-t-t g-b- e- e-n-n E-f-e-e-. ----------------------------- Jetzt gibt es einen Elfmeter. 0
Го! Један према нула! T-r! Eins -u n---! T___ E___ z_ n____ T-r- E-n- z- n-l-! ------------------ Tor! Eins zu null! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!