Рјечник

sr Спорт   »   et Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [nelikümmend üheksa]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Бавиш ли се спортом? Kas-s- te-d -porti? K__ s_ t___ s______ K-s s- t-e- s-o-t-? ------------------- Kas sa teed sporti? 0
Да, морам се кретати. Jah- m- ---- ----l-i-u-ama. J___ m_ p___ e__ l_________ J-h- m- p-a- e-d l-i-u-a-a- --------------------------- Jah, ma pean end liigutama. 0
Идем у једно спортско удружење. Ma k--n--p--d----b-s. M_ k___ s____________ M- k-i- s-o-d-k-u-i-. --------------------- Ma käin spordiklubis. 0
Ми играмо фудбал. Me----------al--al-i. M_ m______ j_________ M- m-n-i-e j-l-p-l-i- --------------------- Me mängime jalgpalli. 0
Понекад пливамо. M----o----e-u-um-. M_______ m_ u_____ M-n-k-r- m- u-u-e- ------------------ Mõnikord me ujume. 0
Или возимо бицикл. V---sõ-d--e ---ta-a. V__ s______ r_______ V-i s-i-a-e r-t-a-a- -------------------- Või sõidame rattaga. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. Me-e -i--a- on ----p----s--adion. M___ l_____ o_ j_________________ M-i- l-n-a- o- j-l-p-l-i-t-a-i-n- --------------------------------- Meie linnas on jalgpallistaadion. 0
Има такође и базен са сауном. S-in -n--a sa-n-g- -----s-a-sei-. S___ o_ k_ s______ u_____________ S-i- o- k- s-u-a-a u-u-i-b-s-e-n- --------------------------------- Siin on ka saunaga ujumisbassein. 0
И има терен за голф. Ja ----ivä-ja-. J_ g___________ J- g-l-i-ä-j-k- --------------- Ja golfiväljak. 0
Шта има на телевизији? Mis-t-le-----t-l--? M__ t_______ t_____ M-s t-l-k-s- t-l-b- ------------------- Mis telekast tuleb? 0
Управо траје фудбалска утакмица. H--k-l ----b---lgp-l-i-ä-g. H_____ t____ j_____________ H-t-e- t-l-b j-l-p-l-i-ä-g- --------------------------- Hetkel tuleb jalgpallimäng. 0
Немачки тим игра против енглеског. Saksa --e-ko-d--äng-b -ng----aa --s-u. S____ m_______ m_____ I________ v_____ S-k-a m-e-k-n- m-n-i- I-g-i-m-a v-s-u- -------------------------------------- Saksa meeskond mängib Inglismaa vastu. 0
Ко ће победити? K-- v-----? K__ v______ K-s v-i-a-? ----------- Kes võidab? 0
Немам појма. M-l-ei ----a-m-gi. M__ e_ o__ a______ M-l e- o-e a-m-g-. ------------------ Mul ei ole aimugi. 0
Тренутно је нерешено. Pr---u on --i--võr--e. P_____ o_ s___ v______ P-a-g- o- s-i- v-r-n-. ---------------------- Praegu on seis võrdne. 0
Судија је из Белгије. V--ja-ukoht-----on--el-----. V______________ o_ B________ V-l-a-u-o-t-n-k o- B-l-i-s-. ---------------------------- Väljakukohtunik on Belgiast. 0
Сада се изводи једанаестерац. Nüüd tuleb ---ist--lö--. N___ t____ k____________ N-ü- t-l-b k-r-s-u-l-ö-. ------------------------ Nüüd tuleb karistuslöök. 0
Го! Један према нула! Värav!-----nu-l! V_____ Ü__ n____ V-r-v- Ü-s n-l-! ---------------- Värav! Üks null! 0

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!