Рјечник

sr Упознати   »   ti ምልላይ(ምፍላጥ)

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [ሰለስተ]

3 [selesite]

ምልላይ(ምፍላጥ)

mililayi(mifilat’i)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Здраво! ሰላም- ሃ-ው ሰ___ ሃ__ ሰ-ም- ሃ-ው -------- ሰላም! ሃለው 0
selami!----ewi s______ h_____ s-l-m-! h-l-w- -------------- selami! halewi
Добар дан! ከመይ ዊ----! ከ__ ዊ_____ ከ-ይ ዊ-ል-ም- ---------- ከመይ ዊዕልኩም! 0
k---yi-w------umi! k_____ w__________ k-m-y- w-‘-l-k-m-! ------------------ kemeyi wī‘ilikumi!
Како сте? / Како си? ከመይ-ከ? ከ__ ከ_ ከ-ይ ከ- ------ ከመይ ከ? 0
k-m--- -e? k_____ k__ k-m-y- k-? ---------- kemeyi ke?
Јесте ли Ви из Европе? ካ- -ውሮ----ም --ኹም? ካ_ ኤ___ ዲ__ መ____ ካ- ኤ-ሮ- ዲ-ም መ-ኹ-? ----------------- ካብ ኤውሮጳ ዲኹም መጺኹም? 0
k--i ē--r--’a --h--m--m-t----̱umi? k___ ē_______ d_____ m__________ k-b- ē-i-o-’- d-h-u-i m-t-’-h-u-i- ---------------------------------- kabi ēwirop’a dīẖumi mets’īẖumi?
Јесте ли Ви из Америке? ካ-----ካ---ም-መ--ም? ካ_ ኣ___ ዲ__ መ____ ካ- ኣ-ሪ- ዲ-ም መ-ኹ-? ----------------- ካብ ኣመሪካ ዲኹም መጺኹም? 0
kab- ---r-ka dīẖ-mi---ts-īh----? k___ a______ d_____ m__________ k-b- a-e-ī-a d-h-u-i m-t-’-h-u-i- --------------------------------- kabi amerīka dīẖumi mets’īẖumi?
Јесте ли Ви из Азије? ካብ--ስያ --ም መጺኹ-? ካ_ ኤ__ ዲ__ መ____ ካ- ኤ-ያ ዲ-ም መ-ኹ-? ---------------- ካብ ኤስያ ዲኹም መጺኹም? 0
k-bi----ya---h-umi--e---ī--umi? k___ ē____ d_____ m__________ k-b- ē-i-a d-h-u-i m-t-’-h-u-i- ------------------------------- kabi ēsiya dīẖumi mets’īẖumi?
У којем хотелу сте смештени? ኣ-የ-ይ ሆተል -ኹ- ትቕመ--? ኣ____ ሆ__ ኢ__ ት___ ? ኣ-የ-ይ ሆ-ል ኢ-ም ት-መ- ? -------------------- ኣበየናይ ሆተል ኢኹም ትቕመጡ ? 0
abe-----i-h-t----īh-u-i-------me-’- ? a________ h_____ ī____ t_________ ? a-e-e-a-i h-t-l- ī-̱-m- t-k-’-m-t-u ? ------------------------------------- abeyenayi hoteli īẖumi tiḵ’imet’u ?
Колико дуго сте већ овде? ኣብዚ --ደይ-ጌ-ኩም? ኣ__ ክ___ ጌ____ ኣ-ዚ ክ-ደ- ጌ-ኩ-? -------------- ኣብዚ ክንደይ ጌርኩም? 0
a--z- ki--dey-----ik-mi? a____ k_______ g________ a-i-ī k-n-d-y- g-r-k-m-? ------------------------ abizī kinideyi gērikumi?
Колико дуго остајете? ንኽ-ደ- --ጸ-- -ኹ-? ን____ ክ____ ኢ___ ን-ን-ይ ክ-ጸ-ሑ ኢ-ም- ---------------- ንኽንደይ ክትጸንሑ ኢኹም? 0
n-h-in---------i--’en-ḥu īẖu-i? n_________ k___________ ī_____ n-h-i-i-e-i k-t-t-’-n-h-u ī-̱-m-? --------------------------------- niẖinideyi kitits’eniḥu īẖumi?
Допада ли Вам се овде? ደ- -ሉኩ------ዚ? ደ_ ኢ___ ዶ ኣ___ ደ- ኢ-ኩ- ዶ ኣ-ዚ- -------------- ደስ ኢሉኩም ዶ ኣብዚ? 0
d--i --u-u-i-do -b--ī? d___ ī______ d_ a_____ d-s- ī-u-u-i d- a-i-ī- ---------------------- desi īlukumi do abizī?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ኣ---ኹ- -ርፍቲ----ሩ? ኣ_____ ዕ___ ት____ ኣ-ዚ-ኹ- ዕ-ፍ- ት-ብ-? ----------------- ኣብዚዲኹም ዕርፍቲ ትገብሩ? 0
a--z-------i--i---i---t----iru? a__________ ‘_______ t________ a-i-ī-ī-̱-m- ‘-r-f-t- t-g-b-r-? ------------------------------- abizīdīẖumi ‘irifitī tigebiru?
Посетите ме једном! ንዓ- -ጽሑኒ----! ን__ ብ___ እ___ ን-ይ ብ-ሑ- እ-ዶ- ------------- ንዓይ ብጽሑኒ እንዶ! 0
ni--y- bits--ḥu-- --id-! n_____ b_________ i_____ n-‘-y- b-t-’-h-u-ī i-i-o- ------------------------- ni‘ayi bits’iḥunī inido!
Ово је моја адреса. እ- ኣ--ሻይ---። እ_ ኣ____ እ__ እ- ኣ-ራ-ይ እ-። ------------ እዚ ኣድራሻይ እዩ። 0
iz---d-rash--i --u። i__ a_________ i___ i-ī a-i-a-h-y- i-u- ------------------- izī adirashayi iyu።
Хоћемо ли се сутра видети? ጽባ- ክ-ራኸብ-ዲና? ጽ__ ክ____ ዲ__ ጽ-ሕ ክ-ራ-ብ ዲ-? ------------- ጽባሕ ክንራኸብ ዲና? 0
ts-i--ḥ- ---irah-ebi d-na? t_______ k_________ d____ t-’-b-h-i k-n-r-h-e-i d-n-? --------------------------- ts’ibaḥi kiniraẖebi dīna?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ይቕ-ታ---ደ መደ----ረ--ሎ-። ይ____ ሓ_ መ__ ገ__ ኣ___ ይ-ሬ-፣ ሓ- መ-ብ ገ-ረ ኣ-ኹ- --------------------- ይቕሬታ፣ ሓደ መደብ ገይረ ኣሎኹ። 0
yik--i---a- h-a-- me-e-i g------al-h--። y_________ ḥ___ m_____ g_____ a_____ y-k-’-r-t-፣ h-a-e m-d-b- g-y-r- a-o-̱-። --------------------------------------- yiḵ’irēta፣ ḥade medebi geyire aloẖu።
Ћао! / Збогом! ቻ-! ቻ__ ቻ-! --- ቻው! 0
c-aw-! c_____ c-a-i- ------ chawi!
Довиђења! ኣ---ልኣ- -ክ-ና-( ድሓ- ኩን)! ኣ_ ክ___ ር___ ( ድ__ ኩ___ ኣ- ክ-ኣ- ር-ብ- ( ድ-ን ኩ-)- ----------------------- ኣብ ክልኣይ ርክብና ( ድሓን ኩን)! 0
a---k-l--------k-bi-a-- diḥa----uni-! a__ k_______ r_______ ( d_____ k_____ a-i k-l-’-y- r-k-b-n- ( d-h-a-i k-n-)- -------------------------------------- abi kili’ayi rikibina ( diḥani kuni)!
До ускоро! ክ-- -ሓር! ክ__ ድ___ ክ-ብ ድ-ር- -------- ክሳብ ድሓር! 0
ki--b------ari! k_____ d______ k-s-b- d-h-a-i- --------------- kisabi diḥari!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!