Рјечник

sr Сати   »   ti ሰዓታት

8 [осам]

Сати

Сати

8 [ሸሞንተ]

8 [shemonite]

ሰዓታት

[se‘atati]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Извините! ይ----! ይ___ ! ይ-ሬ- ! ------ ይቕሬታ ! 0
yi-------a-! y________ ! y-k-’-r-t- ! ------------ yiḵ’irēta !
Молим Вас, колико је сати? ሰዓ-----ይ ኣ-፣ብጃ-- ? ሰ__ ክ___ ኣ______ ? ሰ-ት ክ-ደ- ኣ-፣-ጃ-ም ? ------------------ ሰዓት ክንደይ ኣሎ፣ብጃኹም ? 0
s-‘--i-k-n--e-i -lo---jah--m--? s_____ k_______ a___________ ? s-‘-t- k-n-d-y- a-o-b-j-h-u-i ? ------------------------------- se‘ati kinideyi alo፣bijaẖumi ?
Много хвала! ብ-ዕሚ----ዩለይ። ብ___ የ______ ብ-ዕ- የ-ን-ለ-። ------------ ብጣዕሚ የቐንዩለይ። 0
b-----im--ye-----i--le--። b________ y_____________ b-t-a-i-ī y-k-’-n-y-l-y-። ------------------------- bit’a‘imī yeḵ’eniyuleyi።
Један је сат. ሰ-ት ሓ- -ሎ። ሰ__ ሓ_ ኣ__ ሰ-ት ሓ- ኣ-። ---------- ሰዓት ሓደ ኣሎ። 0
s-‘a-i-h--d---l-። s_____ ḥ___ a___ s-‘-t- h-a-e a-o- ----------------- se‘ati ḥade alo።
Два су сата. ሰ----ልተ--ሎ። ሰ__ ክ__ ኣ__ ሰ-ት ክ-ተ ኣ-። ----------- ሰዓት ክልተ ኣሎ። 0
se--t- kil-t- a--። s_____ k_____ a___ s-‘-t- k-l-t- a-o- ------------------ se‘ati kilite alo።
Три су сата. ሰዓት ሰለ-ተ ኣሎ። ሰ__ ሰ___ ኣ__ ሰ-ት ሰ-ስ- ኣ-። ------------ ሰዓት ሰለስተ ኣሎ። 0
s-‘-t- sel--i-e -lo። s_____ s_______ a___ s-‘-t- s-l-s-t- a-o- -------------------- se‘ati selesite alo።
Четири су сата. ሰዓት ኣ---ተ --። ሰ__ ኣ____ ኣ__ ሰ-ት ኣ-ባ-ተ ኣ-። ------------- ሰዓት ኣርባዕተ ኣሎ። 0
se--ti-a-iba--te a-o። s_____ a________ a___ s-‘-t- a-i-a-i-e a-o- --------------------- se‘ati ariba‘ite alo።
Пет је сати. ሰ-- ሓ-ሽተ ኣ-። ሰ__ ሓ___ ኣ__ ሰ-ት ሓ-ሽ- ኣ-። ------------ ሰዓት ሓሙሽተ ኣሎ። 0
s----i-h-amushite----። s_____ ḥ________ a___ s-‘-t- h-a-u-h-t- a-o- ---------------------- se‘ati ḥamushite alo።
Шест је сати. ሰዓ- ሽዱሽተ ኣ-። ሰ__ ሽ___ ኣ__ ሰ-ት ሽ-ሽ- ኣ-። ------------ ሰዓት ሽዱሽተ ኣሎ። 0
se--ti-sh-----i-- a-o። s_____ s_________ a___ s-‘-t- s-i-u-h-t- a-o- ---------------------- se‘ati shidushite alo።
Седам је сати. ሰዓት-ሸው-ተ -ዩ። ሰ__ ሸ___ እ__ ሰ-ት ሸ-ዓ- እ-። ------------ ሰዓት ሸውዓተ እዩ። 0
s---t- sh-w---te-iyu። s_____ s________ i___ s-‘-t- s-e-i-a-e i-u- --------------------- se‘ati shewi‘ate iyu።
Осам је сати. ሰ-- ሸ-ንተ---። ሰ__ ሸ___ ኣ__ ሰ-ት ሸ-ን- ኣ-። ------------ ሰዓት ሸሞንተ ኣሎ። 0
s--at------onite--lo። s_____ s________ a___ s-‘-t- s-e-o-i-e a-o- --------------------- se‘ati shemonite alo።
Девет је сати . ሰ---ት-ዓ--ኣሎ። ሰ__ ት___ ኣ__ ሰ-ት ት-ዓ- ኣ-። ------------ ሰዓት ትሽዓተ ኣሎ። 0
s----i------‘ate alo። s_____ t________ a___ s-‘-t- t-s-i-a-e a-o- --------------------- se‘ati tishi‘ate alo።
Десет је сати. ሰ-- ዓ-ርተ--ሎ። ሰ__ ዓ___ ኣ__ ሰ-ት ዓ-ር- ኣ-። ------------ ሰዓት ዓሰርተ ኣሎ። 0
s--a-i -ase-i-- ---። s_____ ‘_______ a___ s-‘-t- ‘-s-r-t- a-o- -------------------- se‘ati ‘aserite alo።
Једанаест је сати. ሰዓ--ዓ--ተ-ሓ- -ሎ። ሰ__ ዓ______ ኣ__ ሰ-ት ዓ-ር---ደ ኣ-። --------------- ሰዓት ዓሰርተ-ሓደ ኣሎ። 0
s--ati----er-te---ad- a--። s_____ ‘____________ a___ s-‘-t- ‘-s-r-t---̣-d- a-o- -------------------------- se‘ati ‘aserite-ḥade alo።
Дванаест је сати. ሰዓት ዓሰ-ተክ-- ኣ-። ሰ__ ዓ______ ኣ__ ሰ-ት ዓ-ር-ክ-ተ ኣ-። --------------- ሰዓት ዓሰርተክልተ ኣሎ። 0
s---ti-‘aserit--i--t--a-o። s_____ ‘_____________ a___ s-‘-t- ‘-s-r-t-k-l-t- a-o- -------------------------- se‘ati ‘aseritekilite alo።
Једна минута има шездесет секунди. ሓደ-ደ---ሱሳ----- -ለ-። ሓ_ ደ__ ሱ_ ካ___ ኣ___ ሓ- ደ-ቕ ሱ- ካ-ኢ- ኣ-ዎ- ------------------- ሓደ ደቒቕ ሱሳ ካልኢት ኣለዎ። 0
ḥ--e --k--īḵ’i-sus- k-l--īt--alewo። ḥ___ d_______ s___ k_______ a_____ h-a-e d-k-’-k-’- s-s- k-l-’-t- a-e-o- ------------------------------------- ḥade deḵ’īḵ’i susa kali’īti alewo።
Један сат има шездесет минута. ሓ---ዓት ሱሳ ደ-ይ- ኣ--። ሓ_ ሰ__ ሱ_ ደ___ ኣ___ ሓ- ሰ-ት ሱ- ደ-ይ- ኣ-ዎ- ------------------- ሓደ ሰዓት ሱሳ ደቓይቕ ኣለዎ። 0
ḥad- se-at---us--d--̱-ay---’i -l---። ḥ___ s_____ s___ d_________ a_____ h-a-e s-‘-t- s-s- d-k-’-y-k-’- a-e-o- ------------------------------------- ḥade se‘ati susa deḵ’ayiḵ’i alewo።
Један дан има двадесет и четири сата. ሓደ --ልቲ-ዕ---ኣ---- ---ት--ለ-። ሓ_ መ___ ዕ________ ሰ___ ኣ___ ሓ- መ-ል- ዕ-ራ-ኣ-ባ-ተ ሰ-ታ- ኣ-ዎ- --------------------------- ሓደ መዓልቲ ዕስራንኣርባዕተ ሰዓታት ኣለዎ። 0
ḥ----me‘al-tī-‘-s--a-i--ri-a-it--se---a-i --ew-። ḥ___ m_______ ‘_________________ s_______ a_____ h-a-e m-‘-l-t- ‘-s-r-n-’-r-b-‘-t- s-‘-t-t- a-e-o- ------------------------------------------------- ḥade me‘alitī ‘isirani’ariba‘ite se‘atati alewo።

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + тигриња (1-100) МП3 тигриња (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...