Knjiga fraza

bs Učiti strane jezike   »   hy սովորել օտար լեզուներ

23 [dvadeset i tri]

Učiti strane jezike

Učiti strane jezike

23 [քսաներեք]

23 [k’sanerek’]

սովորել օտար լեզուներ

[sovorel otar lezuner]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Gdje ste naučili španski? Որտ--- -ք --պա----- -ո-ո-ել: Ո_____ ե_ ի________ ս_______ Ո-տ-՞- ե- ի-պ-ն-ր-ն ս-վ-ր-լ- ---------------------------- Որտե՞ղ եք իսպաներեն սովորել: 0
Vo-t--gh y-k’-ispan-r-n s--or-l V_______ y___ i________ s______ V-r-e-g- y-k- i-p-n-r-n s-v-r-l ------------------------------- Vorte՞gh yek’ ispaneren sovorel
Znate li i portugalski? Պոր-ո-գա-երե- -լ--ք կարող--ո-՞-: Պ____________ է_ ե_ կ___________ Պ-ր-ո-գ-լ-ր-ն է- ե- կ-ր-ղ-ն-ւ-մ- -------------------------------- Պորտուգալերեն էլ եք կարողանու՞մ: 0
Port-ga--ren ----e-------g-anu՞m P___________ e_ y___ k__________ P-r-u-a-e-e- e- y-k- k-r-g-a-u-m -------------------------------- Portugaleren el yek’ karoghanu՞m
Da, a također znam i nešto italijanski. Այ-- կ--ո----ւ--ե- --և-մի--իչ--տա-ե-են: Ա___ կ_________ ե_ ն__ մ_ ք__ ի________ Ա-ո- կ-ր-ղ-ն-ւ- ե- ն-և մ- ք-չ ի-ա-ե-ե-: --------------------------------------- Այո, կարողանում եմ նաև մի քիչ իտալերեն: 0
A-o, ka--gh---m-y------v mi--’------t-le--n A___ k_________ y__ n___ m_ k_____ i_______ A-o- k-r-g-a-u- y-m n-e- m- k-i-h- i-a-e-e- ------------------------------------------- Ayo, karoghanum yem naev mi k’ich’ italeren
Mislim da govorite vrlo dobro. Ե- ----ւմ եմ, որ դու----- լա- ե--խ--ո-մ: Ե_ գ_____ ե__ ո_ դ___ շ__ լ__ ե_ խ______ Ե- գ-ն-ւ- ե-, ո- դ-ւ- շ-տ լ-վ ե- խ-ս-ւ-: ---------------------------------------- Ես գտնում եմ, որ դուք շատ լավ եք խոսում: 0
Ye- ---um y-m--v-r -u-’ sha- --- -ek’ -ho--m Y__ g____ y___ v__ d___ s___ l__ y___ k_____ Y-s g-n-m y-m- v-r d-k- s-a- l-v y-k- k-o-u- -------------------------------------------- Yes gtnum yem, vor duk’ shat lav yek’ khosum
Ti jezici su prilično slični. Լ----ն-րը բ-----ն-ն -մ-- ե-----ր: Լ________ բ________ ն___ ե_ ի____ Լ-զ-ւ-ե-ը բ-վ-կ-ն-ն ն-ա- ե- ի-ա-: --------------------------------- Լեզուները բավականին նման են իրար: 0
Le------ b---k-ni- ---n-ye- ir-r L_______ b________ n___ y__ i___ L-z-n-r- b-v-k-n-n n-a- y-n i-a- -------------------------------- Lezunery bavakanin nman yen irar
Mogu ih dobro razumjeti. Ե- Ձ-զ--ավ ե---ա----ո-մ: Ե_ Ձ__ լ__ ե_ հ_________ Ե- Ձ-զ լ-վ ե- հ-ս-ա-ո-մ- ------------------------ Ես Ձեզ լավ եմ հասկանում: 0
Y-s ---- -av---m ----a--m Y__ D___ l__ y__ h_______ Y-s D-e- l-v y-m h-s-a-u- ------------------------- Yes Dzez lav yem haskanum
Ali govoriti i pisati je teško. Բայց--ոս-լ--ու-գ---- -ժվար է: Բ___ խ_____ ո_ գ____ դ____ է_ Բ-յ- խ-ս-լ- ո- գ-ե-ը դ-վ-ր է- ----------------------------- Բայց խոսելն ու գրելը դժվար է: 0
B---s---h-sel--u g-e-y--z-v-r e B_____ k______ u g____ d_____ e B-y-s- k-o-e-n u g-e-y d-h-a- e ------------------------------- Bayts’ khoseln u grely dzhvar e
Još pravim mnogo grešaka. Ե---ե- սխալ--- եմ----ւմ: Ե_ դ__ ս______ ե_ ա_____ Ե- դ-ռ ս-ա-ն-ր ե- ա-ո-մ- ------------------------ Ես դեռ սխալներ եմ անում: 0
Ye---er- skh--ne- -em--n-m Y__ d___ s_______ y__ a___ Y-s d-r- s-h-l-e- y-m a-u- -------------------------- Yes derr skhalner yem anum
Ispravite me molim uvijek. Խն----մ ե- ինձ----- ո-ղղ-ք: Խ______ ե_ ի__ մ___ ո______ Խ-դ-ո-մ ե- ի-ձ մ-շ- ո-ղ-ե-: --------------------------- Խնդրում եմ ինձ միշտ ուղղեք: 0
K-nd-um -e- ---z--is-t ---ghek’ K______ y__ i___ m____ u_______ K-n-r-m y-m i-d- m-s-t u-h-h-k- ------------------------------- Khndrum yem indz misht ughghek’
Vaš izgovor je sasvim dobar. Ձ---ա-ոգա-ո---ունը---տ լ-- -: Ձ__ ա_____________ շ__ լ__ է_ Ձ-ր ա-ո-ա-ո-թ-ո-ն- շ-տ լ-վ է- ----------------------------- Ձեր առոգանությունը շատ լավ է: 0
Dz-r----o-a--t-y-n---h-t-lav e D___ a_____________ s___ l__ e D-e- a-r-g-n-t-y-n- s-a- l-v e ------------------------------ Dzer arroganut’yuny shat lav e
Imate mali akcenat. Դ-ւք-----ոք- -ռո-ա---թ-ո-ն-ուն-ք: Դ___ մ_ փ___ ա____________ ո_____ Դ-ւ- մ- փ-ք- ա-ո-ա-ո-թ-ո-ն ո-ն-ք- --------------------------------- Դուք մի փոքր առոգանություն ունեք: 0
Duk’--i --v------rr--anu---un--n--’ D___ m_ p______ a____________ u____ D-k- m- p-v-k-r a-r-g-n-t-y-n u-e-’ ----------------------------------- Duk’ mi p’vok’r arroganut’yun unek’
Prepoznaje se odakle dolazite. Ձ-ա--ում-է- թե -րտ--ի- եք գ-լ-ս: Ձ_______ է_ թ_ ո______ ե_ գ_____ Ձ-ա-վ-ւ- է- թ- ո-տ-ղ-ց ե- գ-լ-ս- -------------------------------- Ձգացվում է, թե որտեղից եք գալիս: 0
Dzga-s’--m -, --ye---r-e-h--s- -----galis D_________ e_ t___ v__________ y___ g____ D-g-t-’-u- e- t-y- v-r-e-h-t-’ y-k- g-l-s ----------------------------------------- Dzgats’vum e, t’ye vorteghits’ yek’ galis
Koji je Vaš maternji jezik? Ո-ր- է-Ձեր --յ--նի լ-զ-ւն: Ո___ է Ձ__ մ______ լ______ Ո-ր- է Ձ-ր մ-յ-ե-ի լ-զ-ւ-: -------------------------- Ո՞րն է Ձեր մայրենի լեզուն: 0
VO----- D-e----y-en--le-un V____ e D___ m______ l____ V-՞-n e D-e- m-y-e-i l-z-n -------------------------- VO՞rn e Dzer mayreni lezun
Idete li na kurs jezika? Դ-ւք-լ---ի ----նթ--ի--ե---նում: Դ___ լ____ դ_________ ե_ գ_____ Դ-ւ- լ-զ-ի դ-ս-ն-ա-ի- ե- գ-ո-մ- ------------------------------- Դուք լեզվի դասընթացի՞ եք գնում: 0
D--’ ----i da----’a-s’i՞ ye-- g--m D___ l____ d____________ y___ g___ D-k- l-z-i d-s-n-’-t-’-՞ y-k- g-u- ---------------------------------- Duk’ lezvi dasynt’ats’i՞ yek’ gnum
Koji udžbenik koristite? Դո-ք -՞ր --ս--ի-ք--եք-օ-տ--ո-ծ-ւմ: Դ___ ո__ դ________ ե_ օ___________ Դ-ւ- ո-ր դ-ս-գ-ր-ն ե- օ-տ-գ-ր-ո-մ- ---------------------------------- Դուք ո՞ր դասագիրքն եք օգտագործում: 0
D-k’-v-----as-g---’n--e-- --ta--rts-m D___ v___ d_________ y___ o__________ D-k- v-՞- d-s-g-r-’- y-k- o-t-g-r-s-m ------------------------------------- Duk’ vo՞r dasagirk’n yek’ ogtagortsum
U ovom momentu ne znam kako se zove. Այ--պ--ի- ե---գ-տ--,-թե -- --չ-ե- - -ոչվո--: Ա__ պ____ ե_ չ______ թ_ դ_ ի_____ է կ_______ Ա-ս պ-հ-ն ե- չ-ի-ե-, թ- դ- ի-չ-ե- է կ-չ-ո-մ- -------------------------------------------- Այս պահին ես չգիտեմ, թե դա ինչպես է կոչվում: 0
Ays pah-- -e--ch’--te-- -’y--d- --ch’----- ko----um A__ p____ y__ c________ t___ d_ i_______ e k_______ A-s p-h-n y-s c-’-i-e-, t-y- d- i-c-’-e- e k-c-’-u- --------------------------------------------------- Ays pahin yes ch’gitem, t’ye da inch’pes e koch’vum
Ne mogu se sjetiti naslova. Ե--վե-ն-գիրը -ե--հ--ո--: Ե_ վ________ չ__ հ______ Ե- վ-ր-ա-ի-ը չ-մ հ-շ-ւ-: ------------------------ Ես վերնագիրը չեմ հիշում: 0
Ye--ver-----y----ye----shum Y__ v________ c_____ h_____ Y-s v-r-a-i-y c-’-e- h-s-u- --------------------------- Yes vernagiry ch’yem hishum
Zaboravio / Zaboravila sam to. Ե---ա-մո-աց-- -մ: Ե_ դ_ մ______ ե__ Ե- դ- մ-ռ-ց-լ ե-: ----------------- Ես դա մոռացել եմ: 0
Yes-da -orrat---el y-m Y__ d_ m__________ y__ Y-s d- m-r-a-s-y-l y-m ---------------------- Yes da morrats’yel yem

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Germanski jezici

Germanski jezici spadaju u indoevropsku grupu jezika. Ovu jezičku grupu karakteriziraju fonološka obilježja. Razlike u glasovnom sistemu ih čine drukčijim od drugih jezika. Postoji oko 15 germanskih jezika. Oni su maternji jezici 500 miliona ljudi na svijetu. Teško je odrediti tačan broj pojedinih jezika. Često je nejasno da li se radi o jezicima ili o dijalektima. Engleski je najznačajniji germanski jezik. U svijetu postoji gotovo 350 miliona izvornih govornika engleskog jezika. Nakon toga dolaze njemački i holandski. Germanski jezici su podijeljeni u različite grupe. Postoje sjevernogermanski, zapadnogermanski i istočnogermanski jezici. Sjevernogermanski jezici su skandinavski jezici. Engleski, njemački i holandski su zapadnogermanski jezici. Istočnogermanski jezici su svi izumrli. Tu je, na primjer, spadao gotski jezik. Germanski jezici su se svijetom proširili kolonizacijom. Tako se holandski razumije i na Karibima i Južnoj Africi. Svi germanski jezici baziraju se na zajedničkom korijenu. Nije sigurno da li je postojao jedinstveni protojezik. Osim toga, postoji jako malo starih germanskih spisa. Za razliku od romanskih jezika, postoji jako malo izvora. Stoga je istraživanje germanskih jezika teže. I o kulturi Germana se zna relativno malo. Germanski narodi nisu bili ujedinjeni. Stoga nije postojao zajednički identitet. Pa nauka mora pribjeći stranim izvorima. Bez Grka i Rimljana znali bismo malo o Germanima!
Da li ste to znali?
Katalonski spada u porodicu romanskih jezika. U bliskom je srodstvu sa španskim, francuskim i italijanskim. Govori se u Andori, u španskoj regiji Kataloniji i na Balearskim ostrvima. Katalonski se govori i u dijelovima Aragona i Valencije. Ukupno oko 12 miliona ljudi govori ili razumije katalonski. Jezik je nastao između 8. i 10. vijeka u području Pirineja. Teritorijalnim osvajanjima se zatim proširio na jug i istok. Važno je znati da katalonski nije dijalekt španskog. Razvio se iz vulgarnog latinskog i važi za poseban jezik. Španci ili Latinoamerikanci ga znači ne razumiju automatski. Mnoge strukture katalonskog su slične onima u drugim romanskim jezicima. Međutim, ima i nekoliko posebnosti koje se na pojavljuju u drugim jezicima. Govornici katalonskog su veoma ponosni na svoj jezik. I politika se već nekoliko desetljeća aktivno zauzima za katalonski. Učite katalonski, ovaj jezik ima budućnost!