Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   hy հանրախանութում

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [հիսուներկու]

52 [hisunerku]

հանրախանութում

hanrakhanut’um

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? Գնա--ք-հա---խան-ւթ: Գ_____ հ___________ Գ-ա-ն- հ-ն-ա-ա-ո-թ- ------------------- Գնա՞նք հանրախանութ: 0
Gna-nk----nrak-a-u-’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Ja moram obaviti kupovinu. Ես-պ-տ--է գն---նե- ա-ե-: Ե_ պ___ է գ_______ ա____ Ե- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- ա-ե-: ------------------------ Ես պետք է գնումներ անեմ: 0
Ye- ------e-g-umne- anem Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Hoću puno toga da kupim. Ե---ա--գ---մ-եր --նե----ելու: Ե_ շ__ գ_______ ո____ ա______ Ե- շ-տ գ-ո-մ-ե- ո-ն-մ ա-ե-ո-: ----------------------------- Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: 0
Ye--s-a--g-u-n-- -n-m --elu Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Gdje su uredski artikli? Որ---ղ--ն գրե-ակ-ն---տ-ւյքներ-: Ո_____ ե_ գ_______ պ___________ Ո-տ-՞- ե- գ-ե-ա-ա- պ-տ-ւ-ք-ե-ը- ------------------------------- Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: 0
Vo--e՞-h ye--g--na-an--i-----n-ry V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam koverte i papir za pisma. Ի-ձ-ծ---ն-ր-ե- թղ-ե- են-ա-հր--ե-տ: Ի__ ծ______ ե_ թ____ ե_ ա_________ Ի-ձ ծ-ա-ն-ր ե- թ-թ-ր ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------- Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: 0
Indz--sra-n-----v t-----y-r-ye- a-hra---sht I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Trebam hemijske olovke i flomastere. Ին- գ--չ--ր-- ֆլ-մաստ-ր-եր--ն -նհ--ժե-տ: Ի__ գ______ և ֆ___________ ե_ ա_________ Ի-ձ գ-ի-ն-ր և ֆ-ո-ա-տ-ր-ե- ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------------- Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: 0
I-----rich---r-ye--f---ast-rn-r---n a--r--hes-t I___ g________ y__ f___________ y__ a__________ I-d- g-i-h-n-r y-v f-o-a-t-r-e- y-n a-h-a-h-s-t ----------------------------------------------- Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht
Gdje je namještaj? Որ--՞ղ-է--ահույքը: Ո_____ է կ________ Ո-տ-՞- է կ-հ-ւ-ք-: ------------------ Որտե՞ղ է կահույքը: 0
V--te-g- - k-h-yk’y V_______ e k_______ V-r-e-g- e k-h-y-’- ------------------- Vorte՞gh e kahuyk’y
Trebam ormar i komodu. Ին- -ա-արա--և-զար--ս-ղ-ն - ----ա--շտ: Ի__ պ______ և զ_________ է ա_________ Ի-ձ պ-հ-ր-ն և զ-ր-ա-ե-ա- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------- Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: 0
I-dz---h-ran-y-v----dase-han e -n--azh-sht I___ p______ y__ z__________ e a__________ I-d- p-h-r-n y-v z-r-a-e-h-n e a-h-a-h-s-t ------------------------------------------ Indz paharan yev zardaseghan e anhrazhesht
Trebam jedan pisaći sto i regal. Ին---ր-ս-ղ--------ակն---- ան-րա-ե-տ: Ի__ գ_______ և դ_______ է ա_________ Ի-ձ գ-ա-ե-ա- և դ-ր-կ-ե- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------ Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: 0
Indz--raseg--n--e-----a-n---e-anhrazh-s-t I___ g________ y__ d_______ e a__________ I-d- g-a-e-h-n y-v d-r-k-e- e a-h-a-h-s-t ----------------------------------------- Indz graseghan yev darakner e anhrazhesht
Gdje su igračke? Որտե-- են-խաղալի----ը: Ո_____ ե_ խ___________ Ո-տ-՞- ե- խ-ղ-լ-ք-ե-ը- ---------------------- Որտե՞ղ են խաղալիքները: 0
Vorte-g- -e--kh-g-al--’-e-y V_______ y__ k_____________ V-r-e-g- y-n k-a-h-l-k-n-r- --------------------------- Vorte՞gh yen khaghalik’nery
Trebam jednu lutku i medvjedića. Ի-- -ն-րա--շտ-է-տ----- և-ա----կ: Ի__ ա________ է տ_____ և ա______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է տ-կ-ի- և ա-ջ-ւ-: -------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: 0
Ind---n----------e--i--ik -ev -r-uk I___ a__________ e t_____ y__ a____ I-d- a-h-a-h-s-t e t-k-i- y-v a-j-k ----------------------------------- Indz anhrazhesht e tiknik yev arjuk
Trebam fudbalsku loptu i šah. Ի---ան-ր-ժեշտ-- ֆ--տ---ի գ-դ-կ և շախմ-տ: Ի__ ա________ է ֆ_______ գ____ և շ______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է ֆ-ւ-բ-լ- գ-դ-կ և շ-խ-ա-: ---------------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: 0
Ind--an-r--h-sh- --fu---li--n----ye--s--khm-t I___ a__________ e f______ g____ y__ s_______ I-d- a-h-a-h-s-t e f-t-o-i g-d-k y-v s-a-h-a- --------------------------------------------- Indz anhrazhesht e futboli gndak yev shakhmat
Gdje je alat? Որտ--ղ -- գոր-իք--րը: Ո_____ ե_ գ__________ Ո-տ-՞- ե- գ-ր-ի-ն-ր-: --------------------- Որտե՞ղ են գործիքները: 0
Vo---՞g----n -ort--k-n--y V_______ y__ g___________ V-r-e-g- y-n g-r-s-k-n-r- ------------------------- Vorte՞gh yen gortsik’nery
Trebam čekić i kliješta. Ի-ձ հարկավոր - -ո-ր- և-ա-ց-ն: Ի__ հ_______ է մ____ և ա_____ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է մ-ւ-ճ և ա-ց-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: 0
In-- ---k-vo----m-------v-ak’-s-an I___ h_______ e m____ y__ a_______ I-d- h-r-a-o- e m-r-h y-v a-’-s-a- ---------------------------------- Indz harkavor e murch yev ak’ts’an
Trebam bušilicu i odvijač. Ին- հա-կ-վ-- - ---տ--տակա--ն: Ի__ հ_______ է և պ___________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է և պ-ո-տ-կ-հ-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: 0
Ind- --rk-vor e ----p-ut--ahan I___ h_______ e y__ p_________ I-d- h-r-a-o- e y-v p-u-a-a-a- ------------------------------ Indz harkavor e yev ptutakahan
Gdje je nakit? Ո-տե՞ղ-ե---արդ---: Ո_____ ե_ զ_______ Ո-տ-՞- ե- զ-ր-ե-ը- ------------------ Որտե՞ղ են զարդերը: 0
Vort-------n -a---ry V_______ y__ z______ V-r-e-g- y-n z-r-e-y -------------------- Vorte՞gh yen zardery
Trebam ogrlicu i narukvicu. Ի-ձ----կա-որ -----թ- և --ա----ա-: Ի__ հ_______ ե_ շ___ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- շ-թ- և ա-ա-ա-ջ-ն- --------------------------------- Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: 0
I-d--ha-kav----e- ---h-’a--e---p-ra--an I___ h_______ y__ s______ y__ a________ I-d- h-r-a-o- y-n s-g-t-a y-v a-a-a-j-n --------------------------------------- Indz harkavor yen shght’a yev aparanjan
Trebam prsten i naušnice. Ինձ հա-----ր------տ--ի-և---ան-ողե-: Ի__ հ_______ ե_ մ_____ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- մ-տ-ն- և ա-ա-ջ-ղ-ր- ----------------------------------- Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: 0
I----h-rkav-r---n --t-n- y-v----nj----r I___ h_______ y__ m_____ y__ a_________ I-d- h-r-a-o- y-n m-t-n- y-v a-a-j-g-e- --------------------------------------- Indz harkavor yen matani yev akanjogher

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!