Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 1   »   hy հարցեր անցյալում 1

85 [osamdeset i pet]

Pitati – prošlost 1

Pitati – prošlost 1

85 [ութանասունհինգ]

85 [ut’anasunhing]

հարցեր անցյալում 1

harts’yer ants’yalum 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Koliko ste popili? Ի--ք-----ք--մել: Ի______ ե_ խ____ Ի-չ-ա-ն ե- խ-ե-: ---------------- Ինչքա՞ն եք խմել: 0
In--’k’--- yek’ khm-l I_________ y___ k____ I-c-’-’-՞- y-k- k-m-l --------------------- Inch’k’a՞n yek’ khmel
Koliko ste radili? Ին----ն -ք-ա---տ--: Ի______ ե_ ա_______ Ի-չ-ա-ն ե- ա-խ-տ-լ- ------------------- Ինչքա՞ն եք աշխատել: 0
I-c--k’--- -e-’ ---kh--el I_________ y___ a________ I-c-’-’-՞- y-k- a-h-h-t-l ------------------------- Inch’k’a՞n yek’ ashkhatel
Koliko ste pisali? Ի-չ-ա՞ն-ե---ր--: Ի______ ե_ գ____ Ի-չ-ա-ն ե- գ-ե-: ---------------- Ինչքա՞ն եք գրել: 0
In---k’-----ek’--rel I_________ y___ g___ I-c-’-’-՞- y-k- g-e- -------------------- Inch’k’a՞n yek’ grel
Kako ste spavali? Ինչպե-ս ----ն--: Ի______ ե_ ք____ Ի-չ-ե-ս ե- ք-ե-: ---------------- Ինչպե՞ս եք քնել: 0
I------՞s y-k--k---l I________ y___ k____ I-c-’-e-s y-k- k-n-l -------------------- Inch’pe՞s yek’ k’nel
Kako ste položili ispit? Ինչ-ե՞--ե--ք-ն--թ--ւ-ը ս-ացել: Ի______ ե_ ք__________ ս______ Ի-չ-ե-ս ե- ք-ն-ւ-յ-ւ-ը ս-ա-ե-: ------------------------------ Ինչպե՞ս եք քննությունը ստացել: 0
In-h-p--s-y-k- --nn--’y--y-st--s-yel I________ y___ k__________ s________ I-c-’-e-s y-k- k-n-u-’-u-y s-a-s-y-l ------------------------------------ Inch’pe՞s yek’ k’nnut’yuny stats’yel
Kako ste pronašli put? Ինչպե----ք--անա---հը-----: Ի______ ե_ ճ________ գ____ Ի-չ-ե-ս ե- ճ-ն-պ-ր-ը գ-ե-: -------------------------- Ինչպե՞ս եք ճանապարհը գտել: 0
I-ch--e------’--h-n-p---y -tel I________ y___ c_________ g___ I-c-’-e-s y-k- c-a-a-a-h- g-e- ------------------------------ Inch’pe՞s yek’ chanaparhy gtel
S kime ste razgovarali? ՈՒ-մ--ետ -ք խո--լ: Ո___ հ__ ե_ խ_____ Ո-՞- հ-տ ե- խ-ս-լ- ------------------ ՈՒ՞մ հետ եք խոսել: 0
U---he--yek--kho--l U__ h__ y___ k_____ U-m h-t y-k- k-o-e- ------------------- U՞m het yek’ khosel
S kime ste dogovorili sastanak? ՈՒ---հետ--- պ-----ավ-ր-ել: Ո___ հ__ ե_ պ_____________ Ո-՞- հ-տ ե- պ-յ-ա-ա-ո-վ-լ- -------------------------- ՈՒ՞մ հետ եք պայմանավորվել: 0
U՞- h-t-ye-’ -ay--n-vo---l U__ h__ y___ p____________ U-m h-t y-k- p-y-a-a-o-v-l -------------------------- U՞m het yek’ paymanavorvel
S kime ste slavili rođendan? ՈՒ՞----տ-ե- ծ-ն---ն տոն- ---ե-: Ո___ հ__ ե_ ծ______ տ___ տ_____ Ո-՞- հ-տ ե- ծ-ն-յ-ն տ-ն- տ-ն-լ- ------------------------------- ՈՒ՞մ հետ եք ծննդյան տոնը տոնել: 0
U՞m-h---yek- -s---y-n-ton- -on-l U__ h__ y___ t_______ t___ t____ U-m h-t y-k- t-n-d-a- t-n- t-n-l -------------------------------- U՞m het yek’ tsnndyan tony tonel
Gdje ste bili? Որ-ե՞ղ -- եղել: Ո_____ ե_ ե____ Ո-տ-՞- ե- ե-ե-: --------------- Որտե՞ղ եք եղել: 0
V--te՞g---e-’ ye---l V_______ y___ y_____ V-r-e-g- y-k- y-g-e- -------------------- Vorte՞gh yek’ yeghel
Gdje ste stanovali? Ո-տե՞- -- ապ-ե-: Ո_____ ե_ ա_____ Ո-տ-՞- ե- ա-ր-լ- ---------------- Որտե՞ղ եք ապրել: 0
Vor-e՞-- y-k----rel V_______ y___ a____ V-r-e-g- y-k- a-r-l ------------------- Vorte՞gh yek’ aprel
Gdje ste radili? Որտե՞ղ-եք ա--ա---: Ո_____ ե_ ա_______ Ո-տ-՞- ե- ա-խ-տ-լ- ------------------ Որտե՞ղ եք աշխատել: 0
V--t-՞g----k’-as----tel V_______ y___ a________ V-r-e-g- y-k- a-h-h-t-l ----------------------- Vorte՞gh yek’ ashkhatel
Šta ste preporučili? Ի՞-- -- -----ր---: Ի___ ե_ ա_________ Ի-ն- ե- ա-ա-ա-կ-լ- ------------------ Ի՞նչ եք առաջարկել: 0
I՞-ch’ ---- arra-ark-l I_____ y___ a_________ I-n-h- y-k- a-r-j-r-e- ---------------------- I՞nch’ yek’ arrajarkel
Šta ste jeli? Ի-ն- ---կերել: Ի___ ե_ կ_____ Ի-ն- ե- կ-ր-լ- -------------- Ի՞նչ եք կերել: 0
I՞nch’---k--k--el I_____ y___ k____ I-n-h- y-k- k-r-l ----------------- I՞nch’ yek’ kerel
Šta ste saznali? Ի-նչ եք-իմաց--: Ի___ ե_ ի______ Ի-ն- ե- ի-ա-ե-: --------------- Ի՞նչ եք իմացել: 0
I՞n----y-k’ im-ts’-el I_____ y___ i________ I-n-h- y-k- i-a-s-y-l --------------------- I՞nch’ yek’ imats’yel
Koliko ste brzo vozili? Ի-----րագ----ամ- եք-----լ: Ի___ ա__________ ե_ վ_____ Ի-ն- ա-ա-ո-թ-ա-բ ե- վ-ր-լ- -------------------------- Ի՞նչ արագությամբ եք վարել: 0
I՞nc-- ara-ut------y-k’-v--el I_____ a__________ y___ v____ I-n-h- a-a-u-’-a-b y-k- v-r-l ----------------------------- I՞nch’ aragut’yamb yek’ varel
Koliko ste dugo letjeli? Ի--չք-ն-ժ---նակ ե- թ--լ: Ի______ ժ______ ե_ թ____ Ի-ն-ք-ն ժ-մ-ն-կ ե- թ-ե-: ------------------------ Ի՞նչքան ժամանակ եք թռել: 0
I-n-h----n ---mana----------r-l I_________ z_______ y___ t_____ I-n-h-k-a- z-a-a-a- y-k- t-r-e- ------------------------------- I՞nch’k’an zhamanak yek’ t’rrel
Koliko ste visoko skočili? Ի՞-չ -ա-ձ---թյ-մբ--ք-թռ-լ: Ի___ բ___________ ե_ թ____ Ի-ն- բ-ր-ր-ւ-յ-մ- ե- թ-ե-: -------------------------- Ի՞նչ բարձրությամբ եք թռել: 0
I---h-----d-r-t’-amb-y-k-----r-l I_____ b____________ y___ t_____ I-n-h- b-r-z-u-’-a-b y-k- t-r-e- -------------------------------- I՞nch’ bardzrut’yamb yek’ t’rrel

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Afrički jezici

U Africi se govori mnoštvo različitih jezika. Ni na jednom kontinentu ne postoji toliko mnogo različitih jezika. Raznovrsnost afričkih jezika je impresivna. Procjenjuje se da postoji oko 2.000 afričkih jezika. Međutim, svi ti jezici ne sliče jedan drugom. Upravo suprotno – često su čak potpuno različiti! Jezici Afrike spadaju u četiri različite jezičke porodice. Neki afrički jezici posjeduju jedinstvena obilježja. Na primjer, postoje glasovi koje stranci ne mogu imitirati. Državne granice u Africi ne predstavljaju nužno i jezičke granice. U nekim regijama postoji jako puno različitih jezika. U Tanzaniji se govore jezici iz sve četiri porodice. Afrikaans je izuzetak među afričkim jezicima. Taj jezik je nastao za vrijeme kolonijalizma. Tada su se susreli ljudi s različitih kontinenata. Dolazili su iz Afrike, Evrope i Azije. Kroz kontaktne situacije se razvio novi jezik. Afrikaans pokazuje utjecaje mnogih jezika. Međutim, najviše je srodan holandskom jeziku. Danas se afrikaans prije svega govori u Južnoj Africi i Namibiji. Najneobičniji jezik u Africi je jezik bubnjeva. Pomoću bubnjeva se teoretski može poslati svaka poruka. Jezici koji se prenose bubnjevima nazivaju se tonalnim jezicima. Značenje riječi ili slogova zavisio od visine tona. To znači da bubnjevi moraju imitirati tonove. Jezik bubnjeva u Africi razumiju čak i djeca. I veoma je učinkovit... Jezik bubnjeva se može čuti i do 12 kilometara udaljenosti.