Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   hy գործունեություն

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [տասներեք]

13 [tasnerek’]

գործունեություն

[gortsuneut’yun]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Šta radi Marta? Մա-թա----ն----ա--ւ-: Մ_____ ի___ է ա_____ Մ-ր-ա- ի-ն- է ա-ո-մ- -------------------- Մարթան ի՞նչ է անում: 0
M--t’-n -՞nch’-e---um M______ i_____ e a___ M-r-’-n i-n-h- e a-u- --------------------- Mart’an i՞nch’ e anum
Ona radi u birou. Մ--թա----խ-տու--- գ-ասե-յ-կ-ւ-: Մ_____ ա_______ է գ____________ Մ-ր-ա- ա-խ-տ-ւ- է գ-ա-ե-յ-կ-ւ-: ------------------------------- Մարթան աշխատում է գրասենյակում: 0
Ma-t’-n-as--hatum---gra-e-y-kum M______ a________ e g__________ M-r-’-n a-h-h-t-m e g-a-e-y-k-m ------------------------------- Mart’an ashkhatum e grasenyakum
Ona radi na kompjuteru. Մար--ն-ա-խ--ո-մ----ամա---գի-ո-: Մ_____ ա_______ է հ____________ Մ-ր-ա- ա-խ-տ-ւ- է հ-մ-կ-ր-ի-ո-: ------------------------------- Մարթան աշխատում է համակարգիչով: 0
Mar-’----s-k---um-- --ma--r---h’ov M______ a________ e h_____________ M-r-’-n a-h-h-t-m e h-m-k-r-i-h-o- ---------------------------------- Mart’an ashkhatum e hamakargich’ov
Gdje je Marta? Ո--- է-Մարթ--: Ո___ է Մ______ Ո-՞- է Մ-ր-ա-: -------------- ՈՒ՞ր է Մարթան: 0
U---------’an U__ e M______ U-r e M-r-’-n ------------- U՞r e Mart’an
U kinu. Կ--ոյ---: Կ________ Կ-ն-յ-ւ-: --------- Կինոյում: 0
K-n---m K______ K-n-y-m ------- Kinoyum
Ona gleda film. Նա --լմ է---տ---: Ն_ ֆ___ է դ______ Ն- ֆ-լ- է դ-տ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է դիտում: 0
N---il--- -itum N_ f___ e d____ N- f-l- e d-t-m --------------- Na film e ditum
Šta radi Petar? Ի-ն--է--ն-ւ- Պ-տ-ր-: Ի___ է ա____ Պ______ Ի-ն- է ա-ո-մ Պ-տ-ր-: -------------------- Ի՞նչ է անում Պետերը: 0
I՞nc-’-e a-u------ry I_____ e a___ P_____ I-n-h- e a-u- P-t-r- -------------------- I՞nch’ e anum Petery
On studira na univerzitetu. Ն--ս----ու--է-հ-մալ-ա-անո--: Ն_ ս_______ է հ_____________ Ն- ս-վ-ր-ւ- է հ-մ-լ-ա-ա-ո-մ- ---------------------------- Նա սովորում է համալսարանում: 0
Na------u----ham--s---num N_ s______ e h___________ N- s-v-r-m e h-m-l-a-a-u- ------------------------- Na sovorum e hamalsaranum
On studira jezike. Ն- սով--ում-է-լ-զուն--: Ն_ ս_______ է լ________ Ն- ս-վ-ր-ւ- է լ-զ-ւ-ե-: ----------------------- Նա սովորում է լեզուներ: 0
Na-s---rum e -e-u-er N_ s______ e l______ N- s-v-r-m e l-z-n-r -------------------- Na sovorum e lezuner
Gdje je Petar? Ո-ր--- է --տե-ը: Ո_____ է Պ______ Ո-ր-ե- է Պ-տ-ր-: ---------------- Ո՞րտեղ է Պետերը: 0
V-՞r--g- e P-te-y V_______ e P_____ V-՞-t-g- e P-t-r- ----------------- VO՞rtegh e Petery
U kafiću. Սրճ-ր-նու-: Ս__________ Ս-ճ-ր-ն-ւ-: ----------- Սրճարանում: 0
Sr-hara--m S_________ S-c-a-a-u- ---------- Srcharanum
On pije kafu. Ն--ս-ւ-ճ-----ո-մ: Ն_ ս____ է խ_____ Ն- ս-ւ-ճ է խ-ո-մ- ----------------- Նա սուրճ է խմում: 0
Na su--h-e----um N_ s____ e k____ N- s-r-h e k-m-m ---------------- Na surch e khmum
Kuda idu rado? Ո--ր-եք գ-ո-մ դու--հա------վ: Ո___ ե_ գ____ դ___ հ_________ Ո-՞- ե- գ-ո-մ դ-ւ- հ-ճ-ւ-ք-վ- ----------------------------- ՈՒ՞ր եք գնում դուք հաճույքով: 0
U-r y-k’ gn---d--’---ch-----v U__ y___ g___ d___ h_________ U-r y-k- g-u- d-k- h-c-u-k-o- ----------------------------- U՞r yek’ gnum duk’ hachuyk’ov
Na koncert. Համ---: Հ______ Հ-մ-ր-: ------- Համերգ: 0
H-merg H_____ H-m-r- ------ Hamerg
Oni rado slušaju muziku. Ն---- --------վ -րա-----թյ-ւ- ե--լ-ում: Ն____ հ________ ե____________ ե_ լ_____ Ն-ա-ք հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն ե- լ-ո-մ- --------------------------------------- Նրանք հաճույքով երաժշտություն են լսում: 0
N--nk’--ac--y-’-v -erazhshtut---n-y-n -s-m N_____ h_________ y______________ y__ l___ N-a-k- h-c-u-k-o- y-r-z-s-t-t-y-n y-n l-u- ------------------------------------------ Nrank’ hachuyk’ov yerazhshtut’yun yen lsum
Kuda oni ne idu rado? Ո--- եք -նու- -----ճույ-ով: Ո___ ե_ գ____ ո_ հ_________ Ո-՞- ե- գ-ո-մ ո- հ-ճ-ւ-ք-վ- --------------------------- ՈՒ՞ր եք գնում ոչ հաճույքով: 0
U-r y--- -num vo-h-----h----ov U__ y___ g___ v____ h_________ U-r y-k- g-u- v-c-’ h-c-u-k-o- ------------------------------ U՞r yek’ gnum voch’ hachuyk’ov
U disko. Դ-սկո-ե-: Դ________ Դ-ս-ո-ե-: --------- Դիսկոտեկ: 0
Dis-o--k D_______ D-s-o-e- -------- Diskotek
Oni ne plešu rado. Ն-ա-----ն--ար-------ո-յք-վ: Ն____ չ__ պ_____ հ_________ Ն-ա-ք չ-ն պ-ր-ւ- հ-ճ-ւ-ք-վ- --------------------------- Նրանք չեն պարում հաճույքով: 0
Nr-n-’ -h’-e---a--m -a-hu-k-ov N_____ c_____ p____ h_________ N-a-k- c-’-e- p-r-m h-c-u-k-o- ------------------------------ Nrank’ ch’yen parum hachuyk’ov

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!