Knjiga fraza

bs Dani u sedmici   »   hy շաբաթվա օրեր

9 [devet]

Dani u sedmici

Dani u sedmici

9 [ինը]

9 [iny]

շաբաթվա օրեր

[shabat’va orer]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ponedjeljak երկ---ա--ի ե_________ ե-կ-ւ-ա-թ- ---------- երկուշաբթի 0
y---us---t’i y___________ y-r-u-h-b-’- ------------ yerkushabt’i
Utorak ե-եքշ-բ-ի ե________ ե-ե-շ-բ-ի --------- երեքշաբթի 0
y-r--’--a--’i y____________ y-r-k-s-a-t-i ------------- yerek’shabt’i
Srijeda չոր-ք----ի չ_________ չ-ր-ք-ա-թ- ---------- չորեքշաբթի 0
ch-vo----sh--t’i c_______________ c-’-o-e-’-h-b-’- ---------------- ch’vorek’shabt’i
Četvrtak հի-գշ--թի հ________ հ-ն-շ-բ-ի --------- հինգշաբթի 0
hingsha-t’i h__________ h-n-s-a-t-i ----------- hingshabt’i
Petak ո-ր-աթ ո_____ ո-ր-ա- ------ ուրբաթ 0
u--a-’ u_____ u-b-t- ------ urbat’
Subota շա--թ շ____ շ-բ-թ ----- շաբաթ 0
sha-a-’ s______ s-a-a-’ ------- shabat’
Nedjelja կ---կի կ_____ կ-ր-կ- ------ կիրակի 0
kir--i k_____ k-r-k- ------ kiraki
Sedmica մ--շ-բաթ մ_ շ____ մ- շ-բ-թ -------- մի շաբաթ 0
m--s-a-a-’ m_ s______ m- s-a-a-’ ---------- mi shabat’
od ponedjeljka do nedjelje եր-ո-շ-բ-իից -ի--և կիրակի ե___________ մ____ կ_____ ե-կ-ւ-ա-թ-ի- մ-ն-և կ-ր-կ- ------------------------- երկուշաբթիից մինչև կիրակի 0
y-rkus--b-----s’ ----h---v k--a-i y_______________ m________ k_____ y-r-u-h-b-’-i-s- m-n-h-y-v k-r-k- --------------------------------- yerkushabt’iits’ minch’yev kiraki
Prvi dan je ponedjeljak. Առ---- --- եր---շա-թ-ն է: Ա_____ օ__ ե__________ է_ Ա-ա-ի- օ-ը ե-կ-ւ-ա-թ-ն է- ------------------------- Առաջին օրը երկուշաբթին է: 0
Ar----- -ry--erku----t’in e A______ o__ y____________ e A-r-j-n o-y y-r-u-h-b-’-n e --------------------------- Arrajin ory yerkushabt’in e
Drugi dan je utorak. Ե--------րը -րե-շա--ի---: Ե______ օ__ ե_________ է_ Ե-կ-ո-դ օ-ը ե-ե-շ-բ-ի- է- ------------------------- Երկրորդ օրը երեքշաբթին է: 0
Yerk-o-----y y--e--s-----i--e Y_______ o__ y_____________ e Y-r-r-r- o-y y-r-k-s-a-t-i- e ----------------------------- Yerkrord ory yerek’shabt’in e
Treći dan je srijeda. Երրո-- -ր--չ-րեքշ----ն -: Ե_____ օ__ չ__________ է_ Ե-ր-ր- օ-ը չ-ր-ք-ա-թ-ն է- ------------------------- Երրորդ օրը չորեքշաբթին է: 0
Yer-ord -ry ---v------h-bt--n e Y______ o__ c________________ e Y-r-o-d o-y c-’-o-e-’-h-b-’-n e ------------------------------- Yerrord ory ch’vorek’shabt’in e
Četvrti dan je četvrtak. Չոր-որ---ր--հի--շա--ի--է: Չ______ օ__ հ_________ է_ Չ-ր-ո-դ օ-ը հ-ն-շ-բ-ի- է- ------------------------- Չորրորդ օրը հինգշաբթին է: 0
Ch--o-r-r--o-y-hi-gsha-t-in e C_________ o__ h___________ e C-’-o-r-r- o-y h-n-s-a-t-i- e ----------------------------- Ch’vorrord ory hingshabt’in e
Peti dan je petak. Հ-նգե--րդ -ր--ուր-աթն է: Հ________ օ__ ո______ է_ Հ-ն-ե-ո-դ օ-ը ո-ր-ա-ն է- ------------------------ Հինգերորդ օրը ուրբաթն է: 0
H-nger-rd-o---u-ba-’- e H________ o__ u______ e H-n-e-o-d o-y u-b-t-n e ----------------------- Hingerord ory urbat’n e
Šesti dan je subota. Վ--ե-որդ-օ-ը -աբ--- է: Վ_______ օ__ շ_____ է_ Վ-ց-ր-ր- օ-ը շ-բ-թ- է- ---------------------- Վեցերորդ օրը շաբաթն է: 0
V--s’y--o----ry -------n-e V__________ o__ s_______ e V-t-’-e-o-d o-y s-a-a-’- e -------------------------- Vets’yerord ory shabat’n e
Sedmi dan je nedjelja. Յ--երոր--օրը կ-րակին--: Յ_______ օ__ կ______ է_ Յ-թ-ր-ր- օ-ը կ-ր-կ-ն է- ----------------------- Յոթերորդ օրը կիրակին է: 0
Yot--erord -r--kir-k-n e Y_________ o__ k______ e Y-t-y-r-r- o-y k-r-k-n e ------------------------ Yot’yerord ory kirakin e
Sedmica ima sedam dana. Շ---թ--ու-- ------: Շ_____ ո___ յ__ օ__ Շ-բ-թ- ո-ն- յ-թ օ-: ------------------- Շաբաթն ունի յոթ օր: 0
S-abat’n---i -ot--or S_______ u__ y___ o_ S-a-a-’- u-i y-t- o- -------------------- Shabat’n uni yot’ or
Mi radimo samo pet dana. Մե-----խա-ու--ե-ք-միա-- հինգ---: Մ___ ա_______ ե__ մ____ հ___ օ__ Մ-ն- ա-խ-տ-ւ- ե-ք մ-ա-ն հ-ն- օ-: -------------------------------- Մենք աշխատում ենք միայն հինգ օր: 0
M------s-kh-t-- ye--’--i-y- -i-g--r M____ a________ y____ m____ h___ o_ M-n-’ a-h-h-t-m y-n-’ m-a-n h-n- o- ----------------------------------- Menk’ ashkhatum yenk’ miayn hing or

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Vještački jezik – Esperanto

Engleski je najvažniji svjetski jezik današnjice. Njime bi se trebali znati sporazumijevati svi ljudi. No drugi jezici takođe žele ostvariti taj cilj. Na primjer, vještački jezici. Vještački jezici su namjerno stvoreni i razvijani. Drugim riječima, postoji plan prema kojem se ti jezici stvaraju. Kod vještačkih jezika kombiniraju se elementi iz različitih jezika. Na taj način bi trebali biti laki za učenje za što više ljudi. Cilj svakog vještačkog jezika je, dakle, međunarodna komunikacija. Najpoznatiji vještački jezik je esperanto. Prvi put je predstavljen 1887. godine u Varšavi. Njegov osnivač je bio liječnik Ludwik L. Zamenhof. On je vjerovao da su glavni uzrok društvene nesloge problemi u komunikaciji. Stoga je htio stvoriti jezik kako bi zbližio ljude. Njime bi se svi ljudi trebali jednako sporazumijevati. Doktorov pseudonim glasio je Dr. Esperanto, Onaj koji se nada. To dokazuje koliko je jako vjerovao u svoj san. No sama ideja o univerzalnom sporazumijevanju je mnogo starija. Do danas se razvilo mnogo različitih vještačkih jezika. Uz njih se povezuju i ciljevi poput tolerancije i ljudskih prava. Danas su esperantom ovladali govornici iz više od 120 zemalja. Ali ima i onih koji kritiziraju esperanto. 70% njegovog vokabulara, primjerice, ima izvor u romanskim jezicima. A i inače je esperanto jasno sastavljen prema indoeuropskim jezicima. Njegovi govornici razmjenjuju ideje na kongresima i u udrugama. Predavanja i sastanci se redovno organiziraju. Dakle, jeste li dobili volju za esperantom? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Da li ste to znali?
Američki engleski spada u zapadnogermanske jezike. Kao i kanadski engleski, to je sjevernoamerički dijalekt engleskog. To je maternji jezik oko 300 miliona ljudi. Time je to varijanta engleskog s najviše govornika. Međutim, veoma je sličan britanskom engleskom. Govornici obje varijante se u pravilu bez problema sporazumijevaju. Jedino kada obje strane govore jako izraženim dijalektima, konverzacija postaje teža. Uprkos sličnostima, postoji nekoliko značajnih razlika između dvije varijante. To se prije svega odnosi na izgovor, leksički fond i pravopis. U nekim slučajevima pojavljuju se i odstupanja u gramatičkim pravilima i pravilima upotrebe pravopisnih znakova. U poređenju s britanskim engleskim povećava se važnost američkog engleskog. Razlog tome je prije svega veliki utjecaj sjevernoameričke filmske i muzičke industrije. One desetljećima izvoze svoj jezik u cijeli svijet. Čak Indija i Pakistan, nekadašnje britanske kolonije, preuzimaju amerikanizme… Naučite američki engleski, jer je to najutjecajniji jezik na svijetu!