Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   mk Минато време 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

Minato vryemye 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
telefonirati теле--н--а т_________ т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
ty-lye-o--ra t___________ t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ja sam telefonirao / telefonirala. Ј------е-о--р--. Ј__ т___________ Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Ј-s t-e------ir--. Ј__ t_____________ Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Ј-- цел---р--- -ел-фо-и-а-. Ј__ ц___ в____ т___________ Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
Јas -z-e------em-e-ty---ef-n----. Ј__ t_____ v______ t_____________ Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
pitati праш--а п______ п-а-у-а ------- прашува 0
p-a--o--a p________ p-a-h-o-a --------- prashoova
Ja sam pitao / pitala. Ј---пра--в. Ј__ п______ Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
Јas ---s--v. Ј__ p_______ Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ja sam uvijek pitao / pitala. Јас с-к-га--п--шував. Ј__ с______ п________ Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј-- s--k---a-- p---ho----. Ј__ s_________ p__________ Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.
ispričati ра-к-ж--а р________ р-с-а-у-а --------- раскажува 0
r-s-a-o--a r_________ r-s-a-o-v- ---------- raskaʐoova
Ja sam ispričao / ispričala. Јас----ка-у-а-. Ј__ р__________ Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Јas--aska-oovav. Ј__ r___________ Ј-s r-s-a-o-v-v- ---------------- Јas raskaʐoovav.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Ј-- -а-р-ск-жав ц----а --иказ--. Ј__ ј_ р_______ ц_____ п________ Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Јas-ј--ra--a-a----yela-- p--k-z-a. Ј__ ј_ r_______ t_______ p________ Ј-s ј- r-s-a-a- t-y-l-t- p-i-a-n-. ---------------------------------- Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna.
učiti у-и у__ у-и --- учи 0
ooc-i o____ o-c-i ----- oochi
Ja sam učio / učila. Ја----е-. Ј__ у____ Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Јas-o-chy-v. Ј__ o_______ Ј-s o-c-y-v- ------------ Јas oochyev.
Ja sam učio / učila cijelo veče. Ј-----е-----а --ч--. Ј__ у___ ц___ в_____ Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
Јas------ev-tzyela--y-ch---. Ј__ o______ t_____ v________ Ј-s o-c-y-v t-y-l- v-e-h-e-. ---------------------------- Јas oochyev tzyela vyechyer.
raditi р-бо-и р_____ р-б-т- ------ работи 0
rab--i r_____ r-b-t- ------ raboti
Ja sam radio / radila. Ј-- ра--т-в. Ј__ р_______ Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
Јa- r--ot-ev. Ј__ r________ Ј-s r-b-t-e-. ------------- Јas rabotyev.
Ja sam radio / radila cijeli dan. Ј-с --бот----ел ден. Ј__ р______ ц__ д___ Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Јas ra----e- --y-l-dy-n. Ј__ r_______ t____ d____ Ј-s r-b-t-e- t-y-l d-e-. ------------------------ Јas rabotyev tzyel dyen.
jesti ј--е ј___ ј-д- ---- јаде 0
ј-dye ј____ ј-d-e ----- јadye
Ja sam jeo / jela. Јас ј-д--. Ј__ ј_____ Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Јas--ad-ev. Ј__ ј______ Ј-s ј-d-e-. ----------- Јas јadyev.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. Јас-----зе-ов -ел-то-ј-----. Ј__ г_ и_____ ц_____ ј______ Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Ј-s ----iz----v -z-e-ot---ad-eњ-e. Ј__ g__ i______ t_______ ј________ Ј-s g-o i-y-d-v t-y-l-t- ј-d-e-y-. ---------------------------------- Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye.

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!