Zbirka izraza

hr Prilozi   »   be Прыслоўі

100 [sto]

Prilozi

Prilozi

100 [сто]

100 [sto]

Прыслоўі

Pryslouі

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
već jednom – još nikada у-- -алі-----я--- н-к-лі у__ к_____ – я___ н_____ у-о к-л-с- – я-ч- н-к-л- ------------------------ ужо калісь – яшчэ ніколі 0
u-h- k--іs’ –---shche n---lі u___ k_____ – y______ n_____ u-h- k-l-s- – y-s-c-e n-k-l- ---------------------------- uzho kalіs’ – yashche nіkolі
Jeste li već jednom bili u Berlinu? В--ўжо-ка-ісь-б-л-------ліне? В_ ў__ к_____ б___ ў Б_______ В- ў-о к-л-с- б-л- ў Б-р-і-е- ----------------------------- Вы ўжо калісь былі ў Берліне? 0
V--u--o---l-------і u-Ber-і--? V_ u___ k_____ b___ u B_______ V- u-h- k-l-s- b-l- u B-r-і-e- ------------------------------ Vy uzho kalіs’ bylі u Berlіne?
Ne, još nikada. Н---я--э нік---. Н__ я___ н______ Н-, я-ч- н-к-л-. ---------------- Не, яшчэ ніколі. 0
N-- --shc-e nіko--. N__ y______ n______ N-, y-s-c-e n-k-l-. ------------------- Ne, yashche nіkolі.
netko – nitko х---н-б-дзь –--і--о х__________ – н____ х-о-н-б-д-ь – н-х-о ------------------- хто-небудзь – ніхто 0
k-to--e------–-nіkh-o k___________ – n_____ k-t---e-u-z- – n-k-t- --------------------- khto-nebudz’ – nіkhto
Poznajete li nekoga ovdje? Вы-каго-н----зь--ут-в-д-еце? В_ к___________ т__ в_______ В- к-г---е-у-з- т-т в-д-е-е- ---------------------------- Вы каго-небудзь тут ведаеце? 0
Vy----o-n-bu-z---ut-v-da-ts-? V_ k___________ t__ v________ V- k-g---e-u-z- t-t v-d-e-s-? ----------------------------- Vy kago-nebudz’ tut vedaetse?
Ne, ne poznajem nikoga ovdje. Не- я---т-ні---а-не-в--а-. Н__ я т__ н_____ н_ в_____ Н-, я т-т н-к-г- н- в-д-ю- -------------------------- Не, я тут нікога не ведаю. 0
N-, y- tut-n-k--a--e-v-d-yu. N__ y_ t__ n_____ n_ v______ N-, y- t-t n-k-g- n- v-d-y-. ---------------------------- Ne, ya tut nіkoga ne vedayu.
još – ne više яш-- –--ж---е я___ – у__ н_ я-ч- – у-о н- ------------- яшчэ – ужо не 0
y------ ---z-- ne y______ – u___ n_ y-s-c-e – u-h- n- ----------------- yashche – uzho ne
Ostajete li još dugo ovdje? В- тут -ш-----доўг- ----ан-це-я? В_ т__ я___ н______ з___________ В- т-т я-ч- н-д-ў-а з-с-а-я-е-я- -------------------------------- Вы тут яшчэ надоўга застаняцеся? 0
V- tut-y--hch---a-ou-a z-s----at----a? V_ t__ y______ n______ z______________ V- t-t y-s-c-e n-d-u-a z-s-a-y-t-e-y-? -------------------------------------- Vy tut yashche nadouga zastanyatsesya?
Ne, ne ostajem više dugo ovdje. Не,-я -о-ь- т-т -е------нуся. Н__ я б____ т__ н_ з_________ Н-, я б-л-ш т-т н- з-с-а-у-я- ----------------------------- Не, я больш тут не застануся. 0
Ne,--a -ol--h t----e -astan---a. N__ y_ b_____ t__ n_ z__________ N-, y- b-l-s- t-t n- z-s-a-u-y-. -------------------------------- Ne, ya bol’sh tut ne zastanusya.
još nešto – ništa više я-ч- к--х- – -------і---а я___ к____ – б____ н_____ я-ч- к-ы-у – б-л-ш н-ч-г- ------------------------- яшчэ крыху – больш нічога 0
ya---h--krykh--- -o--sh ---h--a y______ k_____ – b_____ n______ y-s-c-e k-y-h- – b-l-s- n-c-o-a ------------------------------- yashche krykhu – bol’sh nіchoga
Želite li još nešto popiti? Хо-ац--яш------х-----іц-? Х_____ я___ к____ в______ Х-ч-ц- я-ч- к-ы-у в-п-ц-? ------------------------- Хочаце яшчэ крыху выпіць? 0
K--ch---e--as-c-e--r--h- vyp-t-’? K________ y______ k_____ v_______ K-o-h-t-e y-s-c-e k-y-h- v-p-t-’- --------------------------------- Khochatse yashche krykhu vypіts’?
Ne, ne želim više ništa. Н-,-- --ль- -----а-------у. Н__ я б____ н_____ н_ х____ Н-, я б-л-ш н-ч-г- н- х-ч-. --------------------------- Не, я больш нічога не хачу. 0
Ne,--a -ol-s- nіch-----e -hac--. N__ y_ b_____ n______ n_ k______ N-, y- b-l-s- n-c-o-a n- k-a-h-. -------------------------------- Ne, ya bol’sh nіchoga ne khachu.
već nešto – još ništa у---шт--не-удзь-– --ч-----о-а у__ ш__________ – я___ н_____ у-о ш-о-н-б-д-ь – я-ч- н-ч-г- ----------------------------- ужо што-небудзь – яшчэ нічога 0
uz-- sh---ne----’ - ---hch- nі-h--a u___ s___________ – y______ n______ u-h- s-t---e-u-z- – y-s-c-e n-c-o-a ----------------------------------- uzho shto-nebudz’ – yashche nіchoga
Jeste li već nešto jeli? Вы --о--т--н-----ь елі? В_ ў__ ш__________ е___ В- ў-о ш-о-н-б-д-ь е-і- ----------------------- Вы ўжо што-небудзь елі? 0
Vy-uzho sht------d-’ -el-? V_ u___ s___________ y____ V- u-h- s-t---e-u-z- y-l-? -------------------------- Vy uzho shto-nebudz’ yelі?
Ne, još ništa nisam jeo / jela. Не,-я--шчэ--і--г--н- -- - -е ела. Н__ я я___ н_____ н_ е_ / н_ е___ Н-, я я-ч- н-ч-г- н- е- / н- е-а- --------------------------------- Не, я яшчэ нічога не еў / не ела. 0
Ne,-ya y-----e-nі-hoga--e yeu-- ne -ela. N__ y_ y______ n______ n_ y__ / n_ y____ N-, y- y-s-c-e n-c-o-a n- y-u / n- y-l-. ---------------------------------------- Ne, ya yashche nіchoga ne yeu / ne yela.
još netko – više nitko х----е----ь-яшчэ –-н-----б-л-ш х__________ я___ – н____ б____ х-о-н-б-д-ь я-ч- – н-х-о б-л-ш ------------------------------ хто-небудзь яшчэ – ніхто больш 0
kht--ne-u-z-----h------nі--t--b--’sh k___________ y______ – n_____ b_____ k-t---e-u-z- y-s-c-e – n-k-t- b-l-s- ------------------------------------ khto-nebudz’ yashche – nіkhto bol’sh
Želi li još netko kavu? Х-о-н-б---ь-я----хо-а -а--? Х__________ я___ х___ к____ Х-о-н-б-д-ь я-ч- х-ч- к-в-? --------------------------- Хто-небудзь яшчэ хоча кавы? 0
K--o-n-b-dz’ y-s---e --ocha-k--y? K___________ y______ k_____ k____ K-t---e-u-z- y-s-c-e k-o-h- k-v-? --------------------------------- Khto-nebudz’ yashche khocha kavy?
Ne, nitko više. Н-,-бо--- ніхто. Н__ б____ н_____ Н-, б-л-ш н-х-о- ---------------- Не, больш ніхто. 0
Ne,-b----h n-khto. N__ b_____ n______ N-, b-l-s- n-k-t-. ------------------ Ne, bol’sh nіkhto.

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 milijuna ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijske jezike. Arapski jezik nastao je prije više tisuća godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluotoku. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Također postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručno nazivlje je preuzeto i8z drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom sveučilištu i mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje…