Рјечник

sr Питати за пут   »   zh 问路

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40[四十]

40 [Sìshí]

问路

wèn lù

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Извините! 对不起--打扰 了 ! 对___ 打_ 了 ! 对-起- 打- 了 ! ----------- 对不起, 打扰 了 ! 0
d--bù-ǐ,--ǎr-o-e! d_______ d_______ d-ì-ù-ǐ- d-r-o-e- ----------------- duìbùqǐ, dǎrǎole!
Можете ли ми помоћи? 您 能-帮个- 吗 ? 您 能 帮__ 吗 ? 您 能 帮-忙 吗 ? ----------- 您 能 帮个忙 吗 ? 0
Nín nén- -ā----è -á-g-ma? N__ n___ b___ g_ m___ m__ N-n n-n- b-n- g- m-n- m-? ------------------------- Nín néng bāng gè máng ma?
Где овде има добар ресторан? 这-哪里-有 比较------? 这 哪_ 有 比___ 餐_ ? 这 哪- 有 比-好- 餐- ? ---------------- 这 哪里 有 比较好的 餐馆 ? 0
Zhè--ǎ l---ǒu bǐ-iào -ǎo--e ---guǎ-? Z__ n_ l_ y__ b_____ h__ d_ c_______ Z-è n- l- y-u b-j-à- h-o d- c-n-u-n- ------------------------------------ Zhè nǎ li yǒu bǐjiào hǎo de cānguǎn?
Идите лево иза угла. 您-在-角 往左-拐 。 您 在__ 往_ 拐 。 您 在-角 往- 拐 。 ------------ 您 在拐角 往左 拐 。 0
Ní--zà--g--ij-ǎ--w-n- --ǒ g-ǎi. N__ z__ g_______ w___ z__ g____ N-n z-i g-ǎ-j-ǎ- w-n- z-ǒ g-ǎ-. ------------------------------- Nín zài guǎijiǎo wǎng zuǒ guǎi.
Затим идите право један део пута. 然- - -前-直走 一段-。 然_ 您 往_ 直_ 一_ 。 然- 您 往- 直- 一- 。 --------------- 然后 您 往前 直走 一段 。 0
Ránhò- n----ǎ-g-q--- zhí zǒu --d-àn. R_____ n__ w___ q___ z__ z__ y______ R-n-ò- n-n w-n- q-á- z-í z-u y-d-à-. ------------------------------------ Ránhòu nín wǎng qián zhí zǒu yīduàn.
Затим идите стотину метара удесно. 然--- 向-----百--。 然_ 您 向_ 走 一__ 。 然- 您 向- 走 一-米 。 --------------- 然后 您 向右 走 一百米 。 0
R-nh-u nín --àng-y-- -ǒ---ībǎ----. R_____ n__ x____ y__ z__ y____ m__ R-n-ò- n-n x-à-g y-u z-u y-b-i m-. ---------------------------------- Ránhòu nín xiàng yòu zǒu yībǎi mǐ.
Можете такође узети аутобус. 您-也-可- - ---- 。 您 也 可_ 乘 公___ 。 您 也 可- 乘 公-汽- 。 --------------- 您 也 可以 乘 公共汽车 。 0
N-- yě kě-ǐ-ch--g--ō-ggò-- -ì c--. N__ y_ k___ c____ g_______ q_ c___ N-n y- k-y- c-é-g g-n-g-n- q- c-ē- ---------------------------------- Nín yě kěyǐ chéng gōnggòng qì chē.
Можете такође узети трамвај. 您 ---以-- 有轨---。 您 也 可_ 乘 有___ 。 您 也 可- 乘 有-电- 。 --------------- 您 也 可以 乘 有轨电车 。 0
N-n -- k--- ---n- yǒ--guǐ di-n---. N__ y_ k___ c____ y__ g__ d_______ N-n y- k-y- c-é-g y-u g-ǐ d-à-c-ē- ---------------------------------- Nín yě kěyǐ chéng yǒu guǐ diànchē.
Можете такође једноставно возити за мном. 您 ---- 跟- - 走 。 您 也 可_ 跟_ 我 走 。 您 也 可- 跟- 我 走 。 --------------- 您 也 可以 跟着 我 走 。 0
Nín-yě-k-yǐ gē--h---ǒ---u. N__ y_ k___ g_____ w_ z___ N-n y- k-y- g-n-h- w- z-u- -------------------------- Nín yě kěyǐ gēnzhe wǒ zǒu.
Како да доћем до фудбалског стадиона? 我 ---去 ---育--- ? 我 怎_ 去 足____ 呢 ? 我 怎- 去 足-体-场 呢 ? ---------------- 我 怎么 去 足球体育场 呢 ? 0
Wǒ-zě-----ù---qi- tǐ-ù--ǎ----e? W_ z____ q_ z____ t________ n__ W- z-n-e q- z-q-ú t-y-c-ǎ-g n-? ------------------------------- Wǒ zěnme qù zúqiú tǐyùchǎng ne?
Пређите мост! 您--- -个-桥-! 您 走_ 这_ 桥 ! 您 走- 这- 桥 ! ----------- 您 走过 这个 桥 ! 0
N-n z----ò z---e--i-o! N__ z_____ z____ q____ N-n z-u-u- z-è-e q-á-! ---------------------- Nín zǒuguò zhège qiáo!
Возите кроз тунел! 您-穿--------! 您 穿_ 这_ 隧_ ! 您 穿- 这- 隧- ! ------------ 您 穿过 这个 隧道 ! 0
N-n chuāng-ò--h-ge -u--ào! N__ c_______ z____ s______ N-n c-u-n-u- z-è-e s-ì-à-! -------------------------- Nín chuānguò zhège suìdào!
Возите до трећег семафора. 您 走--第-----灯-。 您 走_ 第__ 红__ 。 您 走- 第-个 红-灯 。 -------------- 您 走到 第三个 红绿灯 。 0
Ní---ǒu---o ---sān----hón--ǜ---g. N__ z__ d__ d_ s__ g_ h__________ N-n z-u d-o d- s-n g- h-n-l-d-n-. --------------------------------- Nín zǒu dào dì sān gè hónglǜdēng.
Скрените затим у прву улицу десно. 您-走到---个-路口 向右拐-。 您 走_ 第__ 路_ 向__ 。 您 走- 第-个 路- 向-拐 。 ----------------- 您 走到 第一个 路口 向右拐 。 0
Nín --u---o-dì-y--è--ùkǒ-----n- --u---ǎ-. N__ z__ d__ d_ y___ l____ x____ y__ g____ N-n z-u d-o d- y-g- l-k-u x-à-g y-u g-ǎ-. ----------------------------------------- Nín zǒu dào dì yīgè lùkǒu xiàng yòu guǎi.
Затим возите право преко следеће раскрснице. 一直 走到 下-----路- 。 一_ 走_ 下__ 十___ 。 一- 走- 下-个 十-路- 。 ---------------- 一直 走到 下一个 十字路口 。 0
Yīz-í-zǒ--dà- x-à-y----s-íz----kǒ-. Y____ z__ d__ x__ y___ s______ k___ Y-z-í z-u d-o x-à y-g- s-í-ì-ù k-u- ----------------------------------- Yīzhí zǒu dào xià yīgè shízìlù kǒu.
Извините, како да доћем до аеродрома? 打扰了--- - 飞-场-怎么-走 ? 打___ 我 去 飞__ 怎_ 走 ? 打-了- 我 去 飞-场 怎- 走 ? ------------------- 打扰了, 我 去 飞机场 怎么 走 ? 0
D-r--le,-w---ù -ē--ī -h--- zě-------? D_______ w_ q_ f____ c____ z____ z___ D-r-o-e- w- q- f-i-ī c-ǎ-g z-n-e z-u- ------------------------------------- Dǎrǎole, wǒ qù fēijī chǎng zěnme zǒu?
Најбоље је да узмете метро. 您 最好-- - -铁 去 。 您 最_ 是 坐 地_ 去 。 您 最- 是 坐 地- 去 。 --------------- 您 最好 是 坐 地铁 去 。 0
N-n--u- --o-shì-zu- dìt-ě qù. N__ z__ h__ s__ z__ d____ q__ N-n z-ì h-o s-ì z-ò d-t-ě q-. ----------------------------- Nín zuì hǎo shì zuò dìtiě qù.
Возите се једноставно до задње станице. 您-一--坐到 -点站 。 您 一_ 坐_ 终__ 。 您 一- 坐- 终-站 。 ------------- 您 一直 坐到 终点站 。 0
N-n--īzh----ò dào --ō---iǎn -h-n. N__ y____ z__ d__ z________ z____ N-n y-z-í z-ò d-o z-ō-g-i-n z-à-. --------------------------------- Nín yīzhí zuò dào zhōngdiǎn zhàn.

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!